Кревет (од тур. kerevet), постеља или лежај, је део намештаја првенствено коришћен као место на коме се може лежати за време сна а може послужити и у другим приликама када је удобно или пожељно да тело буде у лежећем положају. Облици и величине кревета веома варирају.[1][2]

Кревет

Првобитни кревети нису били много више од гомиле сламе или неког другог природног материјала. Битна промена било је рађење чврстих конструкција које су издигнуте изнад земље, чиме се постиже већа заштићеност од прашине и инсеката. Према врсти материјала од кога је израђена конструкција кревети могу бити: дрвени, метални и дрвено-метални.

Историја уреди

Праисторија уреди

У августу 2020. научници су пријавили откриће најстарије травнате креветнине од пре најмање 200.000 година, много старије од најстарије раније познате креветнине. Они спекулишу да су биљке које одбијају инсекте и слојеви пепела, понекад због спаљене старије травнате подлоге, пронађени испод креветнине, коришћени за изоловану подлогу без прљавштине и за одвраћање чланконожаца.[3][4][5]

Древна историја уреди

 
Тутанкамонов позлаћени кревет из 14. века пре нове ере, одар из његове гробнице, обликован да подсећа на богињу Секмет, жестоку лавицу која је била заштитница краљева у животу и смрти, Музеј у Каиру

Рани кревети су били једва нешто више од гомиле сламе или неког другог природног материјала (нпр. гомила палминог лишћа, животињске коже или осушене папрати).[6] Важна промена је било њихово подизање са земље, како би се избегла промаја, прљавштина и штеточине. У периоду миоцена, који је трајао од пре двадесет три до пет милиона година, пре појаве људи, човеколики мајмуни су почели да праве кревете састављене од платформе за спавање укључујући дрвени јастук.[7]

Подсахарска Африка уреди

У пећини Сибуду у Јужној Африци откривена је креветнина датирана на око 3600. године пре нове ере.[8] Подлога се састоји од шаше и других монокотиледона прекривених листовима Cryptocarya woodii.[8]

Европа уреди

 
Сматра се да су ове камене кутије у Скара Брае држале креветнину. Ово насеље зидано од камена било је насељено између око 3180. п. н. е. до око 2.500. п. н. е.

Кревети пронађени у очуваном селу на северу Шкотске, који су били подигнуте кутије од камена и вероватно прекривене удобним пунилима, датирани су између 3200. п. н. е. и 2200. године пре нове ере.[9]

Одисеја, древна грчка епска песма, описује кревет свог главног јунака Одисеја и објашњава да је он направио кревет за себе и своју жену Пенелопу од огромног стабла маслине које је расло на лицу места.[10] Аутор песме, Хомер, помиње и облагање дрвене столарије на кревету златом, сребром и слоновачом.[10]

Грци и Римљани су такође јели у кревету. Завалили би се на једну страну и пружили руку да узму храну са оближњег стола.[11]

Блиски исток уреди

Египћани су имали високе кревете на које су се пењали степеницама, са подупирачима или јастуцима, и завесама за качење.[12] Елита египатског друштва, попут фараона и краљица, чак је имала кревете од дрвета, понекад и позлаћене. Често је постојао и наслон за главу, полуцилиндричан и направљен од камена, дрвета или метала.[13] Древни Асирци, Медијци и Персијанци имали су кревете сличне врсте и често су украшавали свој намештај уметцима или апликацијама од метала, седефа и слоноваче.

 
Наслон за главу са две слике бога Беса, око 1539–1190. п. н. е., Бруклински музеј.

Суседна слика приказује наслон за главу. Овакви наслони за главу коришћени су у животу за подупирање главе током спавања. Пронађени су и како држе главу мумије у ковчегу. Овај наслон за главу је можда направљен посебно за гроб, пошто је молитва за приношење уписана на потпорном стубу, иако је молитва можда додата након смрти власника.[14]

Средњовековна историја уреди

Средњовековни Европљани лежали су на поду на креветима од лишћа прекривених кожама, или у некој врсти плитких сандука испуњених лишћем и маховином. У раном средњем веку постављали су тепихе на под или на клупу уза зид, на њих су постављали душеке пуњене перјем, вуном или косом и користили кожу као покривач. Завесе су биле окачене са таванице или са гвозденог држача који је вирио из зида.[15] Сматра се да су углавном лежали голи у кревету, умотавајући се у велике платнене чаршаве који су били развучени преко јастука.

У 14. веку столарија је постала мање важна, углавном је била у потпуности прекривена завесама од богатог материјала. Често су се користили свила, сомот, па чак и златна тканина. Инвентари с почетка 14. века дају детаље ових завеса подстављених крзном и богато извезеним. Тада се први пут појавио кревет са балдахином (такође познат као тестер кревет), кревет је био окачен са плафона или причвршћен за зидове, облик који се касније развио у собу у соби, затворену двоструким завесе, понекад чак и да искључе све пропухе. Простор између кревета и зида звао се ruelle и ту су примани веома интимни пријатељи. Четрнаести век је такође било време када су кревети од перја постали веома цењена имовина.[15] Кревети у аристократским резиденцијама могу се разликовати по затвореним завесама, ови кревети би имали душеке и јастуке који су били пуњени перјем. Плахте су биле од платна, а ћебад од вуне. Шине причвршћене за кревете служиле би за качење одеће или за држање свећа. У мање имућним кућама кревет би био направљен од три даске и душека од осушеног вреска или папрати, спавало би се са једним чаршавом и старим ћебетом.[16]

Значајни примери уреди

Један од највећих кревета на свету је Велики кревет од Вера, направљен око 1580. године. Широк је 3,26 m (10,7 ft), а дугачак 3,38 m (11,1 ft). Тај кревет помиње Шекспир у Дванаестој ноћи. Сада се налази у Музеју Викторије и Алберта (В&А) у Лондону. Још један кревет у В&А је Златни кревет који је креирао Вилијам Бургес 1879. године.[17]

Године 1882, индијски махараџа је имао кревет од чврстог сребра. На сваком углу кревета налазила се статуа голе жене у природној величини која држи лепезу. Када је махараџа лежао на кревету, његова тежина је покренула механизам којим су жене махале лепезама.[18]

Године 1865. био је доступан кревет на развлачење у облику усправног клавира, који је могао да пружи кућну забаву уз уштеду простора.[19]

Врсте кревета уреди

 
Кревет на спрат у дечјој соби
 
Креветац
  • Пољски кревет — кревет на расклапање за камповање или за војнике за теренске услове
  • Француски лежај — кревет већих димензија за две особе (други назив брачни кревет)
  • Креветац — мали кревет за децу обично са оградицом
  • Кревет на спрат — два кревета један изнад другог обично за децу
  • Војнички кревет — кревет са металном конструкцијом
  • Хотелски лежај — обичан кревет од дрвета са уметнутим душеком

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Bed”. The Free Dictionary By Farlex. Архивирано из оригинала 27. 5. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2012. 
  2. ^ „Bed”. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2012. 
  3. ^ „200,000 years ago, humans preferred to sleep in beds”. phys.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 8. 2020. г. Приступљено 6. 9. 2020. 
  4. ^ „The oldest known grass beds from 200,000 years ago included insect repellents”. Science News. 13. 8. 2020. Архивирано из оригинала 18. 8. 2020. г. Приступљено 6. 9. 2020. 
  5. ^ Wadley, Lyn; Esteban, Irene; Peña, Paloma de la; Wojcieszak, Marine; Stratford, Dominic; Lennox, Sandra; d'Errico, Francesco; Rosso, Daniela Eugenia; Orange, François; Backwell, Lucinda; Sievers, Christine (14. 8. 2020). „Fire and grass-bedding construction 200 thousand years ago at Border Cave, South Africa”. Science (на језику: енглески). 369 (6505): 863—866. Bibcode:2020Sci...369..863W. ISSN 0036-8075. PMID 32792402. S2CID 221113832. doi:10.1126/science.abc7239. Архивирано из оригинала 6. 9. 2020. г. Приступљено 6. 9. 2020. 
  6. ^ Miller, Scott (2011). The President and the Assassin: McKinley, Terror, and Empire at the Dawn of the American Century (на језику: енглески). Random House Publishing Group. ISBN 978-0-679-60498-3. Архивирано из оригинала 3. 6. 2022. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  7. ^ „Chimpanzees Make Beds That Offer Them Best Night's Sleep”. National Geographic News. 2014-04-18. Архивирано из оригинала 22. 10. 2018. г. Приступљено 2018-03-30. 
  8. ^ а б Wadley, Lyn; Sievers, Christine; Bamford, Marion; Goldberg, Paul; Berna, Francesco; Miller, Christopher (2011-12-09). „Middle Stone Age Bedding Construction and Settlement Patterns at Sibudu, South Africa”. Science (на језику: енглески). 334 (6061): 1388—1391. Bibcode:2011Sci...334.1388W. ISSN 0036-8075. PMID 22158814. S2CID 11063722. doi:10.1126/science.1213317. 
  9. ^ „Skara Brae – The Furniture”. orkneyjar.com. Архивирано из оригинала 19. 8. 2010. г. Приступљено 10. 9. 2010. 
  10. ^ а б Grethlein, Jonas (12. 3. 2020). „Odysseus and His Bed: From Significant Objects to Thing Theory in Homer”. The Classical Quarterly. 69 (2): 467—482. S2CID 216372888. doi:10.1017/S0009838820000063. Архивирано из оригинала 29. 9. 2022. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  11. ^ „13 facts about the history of the bed”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2019. г. 
  12. ^ Chisholm, Hugh (1910). The Encyclopaedia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information (на језику: енглески). At the University Press. 
  13. ^ Smardzewski, Jerzy (2015). Furniture Design (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-3-319-19533-9. Архивирано из оригинала 3. 6. 2022. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  14. ^ „Headrest with Two Images of the God Bes”. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 8. 7. 2014. 
  15. ^ а б „Medieval Furniture & Home Decor”. furniturestyles.net. Архивирано из оригинала 27. 11. 2010. г. Приступљено 26. 11. 2010. 
  16. ^ Mortimer, Ian (2009). The Time Traveller's Guide to Medieval England: A Handbook for Visitors to the Fourteenth Century. London: Vintage. стр. 160—161, 165. ISBN 9781845950996. 
  17. ^ „The Golden Bed”. Victoria and Albert Museum. Архивирано из оригинала 29. 6. 2013. г. Приступљено 26. 5. 2013. 
  18. ^ Independent (24. 9. 2015). „India's royal riches: The maharajas' opulent lifestyle”. Independent.co.uk. Архивирано из оригинала 30. 7. 2017. г. Приступљено 31. 7. 2017. 
  19. ^ Brooklyn Museum. „Decorative Arts: Convertible Bed in Form of Upright Piano”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2012. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди