Википедија

Krevet

Krevet (od tur. kerevet), postelja ili ležaj, je deo nameštaja prvenstveno korišćen kao mesto na kome se može ležati za vreme sna a može poslužiti i u drugim prilikama kada je udobno ili poželjno da telo bude u ležećem položaju. Oblici i veličine kreveta veoma variraju.[1][2]

Krevet

Prvobitni kreveti nisu bili mnogo više od gomile slame ili nekog drugog prirodnog materijala. Bitna promena bilo je rađenje čvrstih konstrukcija koje su izdignute iznad zemlje, čime se postiže veća zaštićenost od prašine i insekata. Prema vrsti materijala od koga je izrađena konstrukcija kreveti mogu biti: drveni, metalni i drveno-metalni.

Istorija uredi

Praistorija uredi

U avgustu 2020. naučnici su prijavili otkriće najstarije travnate krevetnine od pre najmanje 200.000 godina, mnogo starije od najstarije ranije poznate krevetnine. Oni spekulišu da su biljke koje odbijaju insekte i slojevi pepela, ponekad zbog spaljene starije travnate podloge, pronađeni ispod krevetnine, korišćeni za izolovanu podlogu bez prljavštine i za odvraćanje člankonožaca.[3][4][5]

Drevna istorija uredi

 
Tutankamonov pozlaćeni krevet iz 14. veka pre nove ere, odar iz njegove grobnice, oblikovan da podseća na boginju Sekmet, žestoku lavicu koja je bila zaštitnica kraljeva u životu i smrti, Muzej u Kairu

Rani kreveti su bili jedva nešto više od gomile slame ili nekog drugog prirodnog materijala (npr. gomila palminog lišća, životinjske kože ili osušene paprati).[6] Važna promena je bilo njihovo podizanje sa zemlje, kako bi se izbegla promaja, prljavština i štetočine. U periodu miocena, koji je trajao od pre dvadeset tri do pet miliona godina, pre pojave ljudi, čovekoliki majmuni su počeli da prave krevete sastavljene od platforme za spavanje uključujući drveni jastuk.[7]

Podsaharska Afrika uredi

U pećini Sibudu u Južnoj Africi otkrivena je krevetnina datirana na oko 3600. godine pre nove ere.[8] Podloga se sastoji od šaše i drugih monokotiledona prekrivenih listovima Cryptocarya woodii.[8]

Evropa uredi

 
Smatra se da su ove kamene kutije u Skara Brae držale krevetninu. Ovo naselje zidano od kamena bilo je naseljeno između oko 3180. p. n. e. do oko 2.500. p. n. e.

Kreveti pronađeni u očuvanom selu na severu Škotske, koji su bili podignute kutije od kamena i verovatno prekrivene udobnim punilima, datirani su između 3200. p. n. e. i 2200. godine pre nove ere.[9]

Odiseja, drevna grčka epska pesma, opisuje krevet svog glavnog junaka Odiseja i objašnjava da je on napravio krevet za sebe i svoju ženu Penelopu od ogromnog stabla masline koje je raslo na licu mesta.[10] Autor pesme, Homer, pominje i oblaganje drvene stolarije na krevetu zlatom, srebrom i slonovačom.[10]

Grci i Rimljani su takođe jeli u krevetu. Zavalili bi se na jednu stranu i pružili ruku da uzmu hranu sa obližnjeg stola.[11]

Bliski istok uredi

Egipćani su imali visoke krevete na koje su se penjali stepenicama, sa podupiračima ili jastucima, i zavesama za kačenje.[12] Elita egipatskog društva, poput faraona i kraljica, čak je imala krevete od drveta, ponekad i pozlaćene. Često je postojao i naslon za glavu, polucilindričan i napravljen od kamena, drveta ili metala.[13] Drevni Asirci, Medijci i Persijanci imali su krevete slične vrste i često su ukrašavali svoj nameštaj umetcima ili aplikacijama od metala, sedefa i slonovače.

 
Naslon za glavu sa dve slike boga Besa, oko 1539–1190. p. n. e., Bruklinski muzej.

Susedna slika prikazuje naslon za glavu. Ovakvi nasloni za glavu korišćeni su u životu za podupiranje glave tokom spavanja. Pronađeni su i kako drže glavu mumije u kovčegu. Ovaj naslon za glavu je možda napravljen posebno za grob, pošto je molitva za prinošenje upisana na potpornom stubu, iako je molitva možda dodata nakon smrti vlasnika.[14]

Srednjovekovna istorija uredi

Srednjovekovni Evropljani ležali su na podu na krevetima od lišća prekrivenih kožama, ili u nekoj vrsti plitkih sanduka ispunjenih lišćem i mahovinom. U ranom srednjem veku postavljali su tepihe na pod ili na klupu uza zid, na njih su postavljali dušeke punjene perjem, vunom ili kosom i koristili kožu kao pokrivač. Zavese su bile okačene sa tavanice ili sa gvozdenog držača koji je virio iz zida.[15] Smatra se da su uglavnom ležali goli u krevetu, umotavajući se u velike platnene čaršave koji su bili razvučeni preko jastuka.

U 14. veku stolarija je postala manje važna, uglavnom je bila u potpunosti prekrivena zavesama od bogatog materijala. Često su se koristili svila, somot, pa čak i zlatna tkanina. Inventari s početka 14. veka daju detalje ovih zavesa podstavljenih krznom i bogato izvezenim. Tada se prvi put pojavio krevet sa baldahinom (takođe poznat kao tester krevet), krevet je bio okačen sa plafona ili pričvršćen za zidove, oblik koji se kasnije razvio u sobu u sobi, zatvorenu dvostrukim zavese, ponekad čak i da isključe sve propuhe. Prostor između kreveta i zida zvao se ruelle i tu su primani veoma intimni prijatelji. Četrnaesti vek je takođe bilo vreme kada su kreveti od perja postali veoma cenjena imovina.[15] Kreveti u aristokratskim rezidencijama mogu se razlikovati po zatvorenim zavesama, ovi kreveti bi imali dušeke i jastuke koji su bili punjeni perjem. Plahte su bile od platna, a ćebad od vune. Šine pričvršćene za krevete služile bi za kačenje odeće ili za držanje sveća. U manje imućnim kućama krevet bi bio napravljen od tri daske i dušeka od osušenog vreska ili paprati, spavalo bi se sa jednim čaršavom i starim ćebetom.[16]

Savremena istorija uredi

U 17. veku, koji je nazvan "vekom veličanstvenih kreveta", stil à la duchesse, sa testerom i zavesama samo na uzglavlju, zamenio je zatvorenije krevete u Francuskoj, iako su u Engleskoj oni opstali mnogo duže.[17][18] Luj XIV imao je veliki broj raskošnih kreveta, čak 413 koji su opisani u opisima njegovih dvoraca.[19][20] Na nekima od njih su bile vezovi, ukrašeni biserima, i figure na srebrnoj ili zlatnoj osnovi. Na velikom krevetu u Versaju bile su malinove baršunske zavese, na kojima je bio izvezen "Trijumf Venere".[21] Upotrebljeno je toliko zlata da se baršun jedva video.

U 18. veku perjane jastučnice su prvi put korišćene kao prekrivači u Nemačkoj, koja je po modi na krevete i zanimljivom etiketu, povezanim sa spavaćom sobom, uglavnom sledila Francusku.[22][23] Kreveti su bili u stilu vojvotkinje, ali u samoj Francuskoj je bilo veliko raznovrsnost u nazivima i oblicima. Smatralo se da običaj "ležaja pravde", na kom je kralj Francuske ležao kada je bio prisutan u parlamentu, dok su prinčevi sedeli, viši službenici stajali, a manji službenici klekali, simbolizuje kraljevsku moć čak i više nego tron.

Luju XI se pripisuje njegovo prvo korišćenje, a taj običaj je trajao do kraja monarhije. U paradnim prostorijama, gde je stajao ceremonijalni krevet, određenim osobama, poput ambasadora ili velikih lordova, kojima je željeno odati počast, bili su primljeni intimnije nego što je to bio slučaj sa gomilom dvorjana.

U 1824. godini francuski majstor Delaglь je napravio znatan izum – osmislio je pružinu mrežu.[24] Metalne cevi su zamenile drvo u proizvodnji kreveta, a ideje izumitelja su se zasnivale na takvoj metalnoj konstrukciji sve do sredine 20. veka.[25][26]

Značajni primeri uredi

Jedan od najvećih kreveta na svetu je Veliki krevet od Vera, napravljen oko 1580. godine. Širok je 3,26 m (10,7 ft), a dugačak 3,38 m (11,1 ft). Taj krevet pominje Šekspir u Dvanaestoj noći. Sada se nalazi u Muzeju Viktorije i Alberta (V&A) u Londonu. Još jedan krevet u V&A je Zlatni krevet koji je kreirao Vilijam Burges 1879. godine.[27]

Godine 1882, indijski maharadža je imao krevet od čvrstog srebra. Na svakom uglu kreveta nalazila se statua gole žene u prirodnoj veličini koja drži lepezu. Kada je maharadža ležao na krevetu, njegova težina je pokrenula mehanizam kojim su žene mahale lepezama.[28]

Godine 1865. bio je dostupan krevet na razvlačenje u obliku uspravnog klavira, koji je mogao da pruži kućnu zabavu uz uštedu prostora.[29]

Vrste kreveta uredi

 
Krevet na sprat u dečjoj sobi
 
Krevetac
  • Poljski krevet — krevet na rasklapanje za kampovanje ili za vojnike za terenske uslove
  • Francuski ležaj — krevet većih dimenzija za dve osobe (drugi naziv bračni krevet)
  • Krevetac — mali krevet za decu obično sa ogradicom
  • Krevet na sprat — dva kreveta jedan iznad drugog obično za decu
  • Vojnički krevet — krevet sa metalnom konstrukcijom
  • Hotelski ležaj — običan krevet od drveta sa umetnutim dušekom

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Bed”. The Free Dictionary By Farlex. Arhivirano iz originala 27. 5. 2019. g. Pristupljeno 16. 5. 2012. 
  2. ^ „Bed”. Merriam-Webster. Arhivirano iz originala 27. 3. 2019. g. Pristupljeno 16. 5. 2012. 
  3. ^ „200,000 years ago, humans preferred to sleep in beds”. phys.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 8. 2020. g. Pristupljeno 6. 9. 2020. 
  4. ^ „The oldest known grass beds from 200,000 years ago included insect repellents”. Science News. 13. 8. 2020. Arhivirano iz originala 18. 8. 2020. g. Pristupljeno 6. 9. 2020. 
  5. ^ Wadley, Lyn; Esteban, Irene; Peña, Paloma de la; Wojcieszak, Marine; Stratford, Dominic; Lennox, Sandra; d'Errico, Francesco; Rosso, Daniela Eugenia; Orange, François; Backwell, Lucinda; Sievers, Christine (14. 8. 2020). „Fire and grass-bedding construction 200 thousand years ago at Border Cave, South Africa”. Science (na jeziku: engleski). 369 (6505): 863—866. Bibcode:2020Sci...369..863W. ISSN 0036-8075. PMID 32792402. S2CID 221113832. doi:10.1126/science.abc7239. Arhivirano iz originala 6. 9. 2020. g. Pristupljeno 6. 9. 2020. 
  6. ^ Miller, Scott (2011). The President and the Assassin: McKinley, Terror, and Empire at the Dawn of the American Century (na jeziku: engleski). Random House Publishing Group. ISBN 978-0-679-60498-3. Arhivirano iz originala 3. 6. 2022. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  7. ^ „Chimpanzees Make Beds That Offer Them Best Night's Sleep”. National Geographic News. 2014-04-18. Arhivirano iz originala 22. 10. 2018. g. Pristupljeno 2018-03-30. 
  8. ^ a b Wadley, Lyn; Sievers, Christine; Bamford, Marion; Goldberg, Paul; Berna, Francesco; Miller, Christopher (2011-12-09). „Middle Stone Age Bedding Construction and Settlement Patterns at Sibudu, South Africa”. Science (na jeziku: engleski). 334 (6061): 1388—1391. Bibcode:2011Sci...334.1388W. ISSN 0036-8075. PMID 22158814. S2CID 11063722. doi:10.1126/science.1213317. 
  9. ^ „Skara Brae – The Furniture”. orkneyjar.com. Arhivirano iz originala 19. 8. 2010. g. Pristupljeno 10. 9. 2010. 
  10. ^ a b Grethlein, Jonas (12. 3. 2020). „Odysseus and His Bed: From Significant Objects to Thing Theory in Homer”. The Classical Quarterly. 69 (2): 467—482. S2CID 216372888. doi:10.1017/S0009838820000063. Arhivirano iz originala 29. 9. 2022. g. Pristupljeno 1. 1. 2021. 
  11. ^ „13 facts about the history of the bed”. Arhivirano iz originala 13. 7. 2019. g. 
  12. ^ Chisholm, Hugh (1910). The Encyclopaedia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information (na jeziku: engleski). At the University Press. 
  13. ^ Smardzewski, Jerzy (2015). Furniture Design (na jeziku: engleski). Springer. ISBN 978-3-319-19533-9. Arhivirano iz originala 3. 6. 2022. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  14. ^ „Headrest with Two Images of the God Bes”. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. Pristupljeno 8. 7. 2014. 
  15. ^ a b „Medieval Furniture & Home Decor”. furniturestyles.net. Arhivirano iz originala 27. 11. 2010. g. Pristupljeno 26. 11. 2010. 
  16. ^ Mortimer, Ian (2009). The Time Traveller's Guide to Medieval England: A Handbook for Visitors to the Fourteenth Century. London: Vintage. str. 160—161, 165. ISBN 9781845950996. 
  17. ^ „The Fascinating Discoveries Of Beds In History”. www.wallbedsbywilding.com. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  18. ^ „The History of the Bed”. www.sleepsatisfaction.com. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  19. ^ „Louis XIV’s Beds”. frenchtravelboutique.com. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  20. ^ „Louis XIV, the “inventor” of French high jewelry”. thefrenchjewelrypost.com. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  21. ^ „Beds and Mattresses of Europe in the 17th Century”. naturallatexpillowz.blogspot.com. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  22. ^ „18th Century Beds and Bedding”. georgianera.wordpress.com. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  23. ^ „The History of Bedding”. cozyearth.com. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  24. ^ „Bed”. www.ottoman-bed.co.uk. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  25. ^ „The Evolution of 19th Century Rope Beds: An Essential Piece of Furniture”. 19thcentury.us. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  26. ^ „Who Invented the Bed? Exploring the Fascinating Story Behind the Invention of the Modern Bed”. www.tffn.net. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  27. ^ „The Golden Bed”. Victoria and Albert Museum. Arhivirano iz originala 29. 6. 2013. g. Pristupljeno 26. 5. 2013. 
  28. ^ Independent (24. 9. 2015). „India's royal riches: The maharajas' opulent lifestyle”. Independent.co.uk. Arhivirano iz originala 30. 7. 2017. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  29. ^ Brooklyn Museum. „Decorative Arts: Convertible Bed in Form of Upright Piano”. Arhivirano iz originala 28. 10. 2011. g. Pristupljeno 11. 3. 2012. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Krevet na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кревет&oldid=27600600”