Борка Рајевац

Борка Рајевац
Борка Рајевац
	Бабица Борка Рајевац, око 1920. године
Пуно име	Борка Рајевац
Датум рођења	3. август 1882.
Место рођења	Ужице, Краљевина Србија
Датум смрти	1963. (80/81 год.)
Место смрти	Ужице, СФРЈ

Борка Рајевац (Ужице, 3. август 1882 – Ужице, 1963) била је чувена ужичка бабица. Као бабица радила је пуних 55 година и помогла да на свет дође готово 20.000 беба. Познавала ју је већина становника ужичког краја, који су је звали „баша Борка”.

Младост и школовање

Борка Рајевац рођена је 1882. године у породици Лојаница. Несигурна времена на почетку 20. века рушила су преко ноћи и највеће вредности, па је тако и Борка, када су менице прогутале богатство њеног мужа Стевана Рајевца, преко ноћи од богаташице постала сиромашна. Због тога је "тешка срца", одлучила да прода ратне трофеје свог деде: сабље, кремењаче украшене сребром и породични накит. Новац који је добила био је довољан за једногодишње школовање. Године 1906. поштанским колима са запрегом отпутовала је у Крагујевац, а одале возом до Београда. У Београду је Борка уписала Српску краљевску школу, где је 1907. године дипломирала са одичним оценама. Диплома је потписана од физикуса управе града Београда.

Професионални рад

Почетком века ужичка болница налазила се у једној трошној згради. Оскудан инвентар у неколико соба сачињавали су расклимани гвоздени кревети, сламарице и неколико покривача. У болници је радио само један доктор и бабица Борка. Бабица Борка, коју су сви звали „баша Борка”, радила је као општинска бабица. Код својих пацијенткиња увек је ишла пешице - и по граду, али и до околних села. У новембру 1962. године, после 55 година радног стажа, отишла је у пензију у 80-тој години живота. Бабицу Борку је тада знала већина становника ужичког краја. Службеници центра за мајку и дете у (тадашњем) Титовом Ужицу приредили су јој свечани испраћај у пензију.^[1]

Током једног интервјуа, на питање чему може да захвали виталност, бабица Борка одговорила је: „У првом реду умереном јелу и непрекидном раду. Увек сам била у покрету и нисам имала времена да мислим на тешкоће, на старост. Помогла ми је и љубав према позиву који сам обављала.“^[2]^[3]

Бабица Борка умрла је 1963. године у Ужицу. Имала је ћерку, две унуке и двоје пра-унучади.

Добротворни рад

Борка Рајевац била је и велика добротворка. Била је активна у Колу српских сестара, чланица певачког друштва „Златиборска вила“. Била је кума и чест гост у кући чувеног ужичког и српског сликара Михаила Миловановића. У децембру 1924. године, она је породила Валу, сликареву супругу, а касније, у цркви Светог Ђорђа и крстила њиховог сина и дала му име Момчило. Као дар у знак захвалности добила је од сликара његову слику Мотив са Јелака, пејзаж са Кајмакчалана, сликан на шаторском крилу, у време када се на Јелаку налазио штаб Врховне команде српске војске.^[4]

Галерија слика
Борка Рајевац, око 1962.
Кућа у Ужицу, у којој је живела бабица Борка
Надгробни споменик породице Рајевац на ужичком гробљу

Види још

Референце

^ Kovačević, Predrag. „Novembar 1962. godine”. uzicanstveno.rs. Приступљено 1. 5. 2020.
^ Влаховић, Јожа (20. новембар 1962). „Двадесет хиљада непознатих”. Политика.
^ Зечић, М. (новембар 1962). „20.000 беба бабе Борке”. Арена.
^ „Mihailo Milovanović”. uzicanstveno.rs. Приступљено 1. 5. 2020.

Спољашње везе

[1] Kovačević, Predrag. „Novembar 1962. godine”. uzicanstveno.rs. Приступљено 1. 5. 2020.

[2] Влаховић, Јожа (20. новембар 1962). „Двадесет хиљада непознатих”. Политика.

[3] Зечић, М. (новембар 1962). „20.000 беба бабе Борке”. Арена.

[4] „Mihailo Milovanović”. uzicanstveno.rs. Приступљено 1. 5. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]