Википедија

Bulimija

Bulimija (lat. bulimia nervosa) je patološka potreba za hranom, nekontrolisana proždrljivost, praćena osećanjem nezasite gladi. To je poremećaj u ishrani kod koga se patološki prekomeran apetit smenjuje sa epizodama pražnjenja – samoizazvane mučnine laksativima, pilulama za dijetu i sl. Bulimija obično počinje kao vrsta dijete.[1] Podtipovi uključuju bulimiju sa pražnjenjem ili bez njega ili druga neprilagođena kompulzivna ponašanja.[2]

Bulimija
LatinskiBulimia nervosa
Gubitak gleđi sa unutrašnje strane gornjih prednjih zuba kao rezultat bulimije.
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostpsihijatrija
Patient UK[https://patient.info/doctor/bulimia-nervosa bulimia-nervosa Bulimija]

Bulimične osobe su najčešće normalne telesne težine ili gojazne, ali postoji i jedan broj mršavih bulimičnih osoba.[3] Oko 95% bulimičnih osoba pati od depresije, anksioznosti i drugih psihijatrijskih poremećaja.[4] Utvrđena je i povezanost između pojave bulimije i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci.[5] Neurotransmiteri koji se otpuštaju u prisustvu hrane vežu se za receptore i aktiviraju iste regione mozga kao i psihoaktivne supstance. Zavisnici koji ne mogu da pribave psihoaktivne supstance često se prejedaju, dok su izgladnele osobe sklonije uzimanju psihoaktivnih supstanci.[6]

Znakovi i simptomi uredi

Bulimija obično uključuje brzo i nekontrolisano jedenje, koje može prestati kada osobu prekine druga osoba ili je stomak boli od prekomernih ekstenzija, nakon čega sledi samoizazvano povraćanje ili drugi oblici pražnjenja. Ovaj ciklus se može ponavljati nekoliko puta nedeljno ili, u ozbiljnijim slučajevima, nekoliko puta dnevno i može direktno izazvati:

Ovo su neki od mnogih znakova koji mogu ukazivati na to da li neko ima bulimiju:[11]

  • Fiksacija na broj potrošenih kalorija
  • Fiksacija i ekstremna svest o svojoj težini
  • Nisko samopoštovanje i/ili samopovređivanje
  • Suicidalne tendencije
  • Nepravilan menstrualni ciklus kod žena
  • Redovni odlasci u kupatilo, posebno ubrzo nakon jela
  • Depresija, anksiozni poremećaji i poremećaji spavanja
  • Česte pojave koje uključuju konzumiranje nenormalno velikih porcija hrane[12]
  • Upotreba laksativa, diuretika i dijetalnih pilula
  • Kompulzivna ili prekomerna vežba
  • Nezdrava/suva koža, kosa, nokti i usne
  • Umor, ili iscrpljenost

Kao i kod mnogih psihijatrijskih bolesti, iluzije se mogu pojaviti, zajedno sa drugim znacima i simptomima, ostavljajući osobu sa lažnim uverenjem koje drugi obično ne prihvataju.[13]

Ljudi sa bulimijom nervozom takođe mogu da vežbaju do tačke koja isključuje druge aktivnosti.[13]

Interocepcija uredi

Ljudi sa bulimijom ispoljavaju nekoliko interoceptivnih deficita, u kojima se javlja oštećenje u prepoznavanju i razlikovanju unutrašnjih senzacija, osećanja i emocija.[14] Ljudi sa bulimijom takođe mogu negativno reagovati na somatska i afektivna stanja.[15] Što se tiče interoceptivne osetljivosti, hiposenzitivne osobe možda neće detektovati osećaj sitosti na normalan i blagovremen način, pa su stoga sklone da jedu više kalorija.[14]

Ispitivanje sa neuronske osnove takođe povezuje elemente interocepcije i emocije; primetna preklapanja se javljaju u medijalnom prefrontalnom korteksu, prednjem i zadnjem cingulatu i prednjem kortiksu insula, koji su povezani i sa interocepcijom i sa emocionalnom ishranom.[16]

Povezani poremećaji uredi

 
Ovo su najranjivija mesta za osobu koja ima bulimiju.

Ljudi sa bulimijom imaju veću verovatnoću od ljudi bez bulimije da imaju afektivni poremećaj, kao što je depresija ili opšti anksiozni poremećaj. Jedna studija je otkrila da je 70% imalo depresiju u nekom periodu svog života (za razliku od 26% odraslih žena u opštoj populaciji), popevši se na 88% za sve afektivne poremećaje zajedno.[17] Druga studija Kraljevske dečje bolnice u Melburnu na kohorti od 2.000 adolescenata na sličan način je otkrila da oni koji ispunjavaju najmanje dva kriterijuma DSM-IV za bulimiju ili anoreksiju imaju šestostruko povećanje rizika od anksioznosti i udvostručenog rizika od zavisnosti od supstanci.[18]

Neki sa anoreksijom nervozom pokazuju epizode ​​bulimičnih tendencija kroz čišćenje (bilo kroz samoizazvano povraćanje ili laksative) kao način da brzo uklone hranu iz svog sistema.[19] Može postojati povećan rizik za dijabetes melitus tipa 2.[20] Bulimija takođe ima negativne efekte na zube osobe zbog kiseline koja prolazi kroz usta od čestog povraćanja i izaziva kiselu eroziju, uglavnom na zadnjoj površini zuba.

Istraživanja su pokazala da postoji veza između bulimije i narcizma.[21][22] Prema studiji Australijskog nacionalnog univerziteta, ljudi sa poremećajima u ishrani su u pozitivnoj korelaciji sa ranjivim narcisima. Ovo može biti uzrokovano detinjstvom u kome su roditelji minimizirali unutrašnja osećanja i misli, što je dovelo do „visokog fokusa na dobijanje validacije od drugih kako bi se održao pozitivan osećaj sebe“.[23]

Studija Psihofarmakološkog istraživačkog programa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sinsinatiju „ne ostavlja nikakvu sumnju da su bipolarni poremećaji i poremećaji u ishrani – posebno bulimija nervoza i bipolarni poremećaj II – povezani“. Istraživanje pokazuje da većina kliničkih studija ukazuje da pacijenti sa bipolarnim poremećajem imaju veću stopu poremećaja u ishrani, i obrnuto. Postoji preklapanje u fenomenologiji, toku, komorbiditetu, porodičnoj anamnezi i odgovoru na farmakološko lečenje ovih poremećaja. Ovo se posebno odnosi na „poremećenu regulaciju u ishrani, disregulaciju raspoloženja, impulsivnost i kompulzivnost, žudnju za aktivnošću i/ili vežbanjem“.[24]

Studije su pokazale vezu između uticaja bulimije na brzinu metabolizma i unosa kalorija sa disfunkcijom štitne žlezde.[25]

Epidemiologija uredi

  •  
    Mapa sveta poremećaja u ishrani-Smrtni slučajevi na milion osoba-(SZO2012).
    Učestalost bulimije nervoze se procenjuje na 10-15 na 1.000 žena godišnje.
  • Smatra se da je prevalencija tokom života kod žena oko 2%.[26]
  • Javlja se u svim društveno-ekonomskim grupama. Češće je u zapadnim društvima.
  • Javlja se kod deset puta više žena nego kod muškaraca, iako se veruje da se incidencija kod muškaraca povećava.
  • Češće je u adolescenciji i mladom odraslom dobu.
  • Mnogi sa bulimijom ne traže lečenje.[27]

Tačne cifre prevalencije je teško utvrditi zbog broja onih koji ne traže medicinsku pomoć, nedostatka podataka specifičnih za zemlju i ukrštanja sa poremećajem prejedanja (BED).[28][29]

Rizični faktori uredi

Čini se da je razvoj bulimije nervoze multifaktorski i teško ga je utvrditi. Pored ženskog pola, potencijalni faktori rizika uključuju:

  • Gojaznost roditelja i dece.
  • Porodična dijeta.
  • Porodična istorija poremećaja u ishrani (prikazana visoka heritabilnost).
  • Istorija teških životnih stresova i mogućeg seksualnog ili fizičkog zlostavljanja.
  • Roditeljski i premorbidni psihijatrijski poremećaj ili zloupotreba supstanci.
  • Roditeljski problemi, kao što su visoka očekivanja, niska briga i preterana zaštita, i poremećaji u detinjstvu, kao što su smrt roditelja i zavisnost od alkohola.
  • Rana iskustva kritika u vezi sa navikama u ishrani ili telesnom težinom.
  • Pritisak da je tanak (iz kulturnih ili porodičnih izvora).
  • Rekreativni pritisak (manekenke, džokeji, baletski igrači, sportisti).
  • Rana menarha.

Premorbidne karakteristike kao što su perfekcionizam, anksioznost, opsesivne osobine, nisko samopoštovanje, emocionalno nestabilan poremećaj ličnosti (ranije granični poremećaj ličnosti), teškoće u rešavanju konflikta.[29]

Uzroci uredi

Biološki uredi

Kao i kod anoreksije nervoze, postoje dokazi o genetskim predispozicijama koje doprinose nastanku ovog poremećaja u ishrani. Pokazalo se da su abnormalni nivoi mnogih hormona, posebno serotonina, odgovorni za neka poremećena ponašanja u ishrani. Neurotrofni faktor izveden iz mozga (BDNF) se istražuje kao mogući mehanizam.[30]

Postoje dokazi da polni hormoni mogu uticati na apetit i ishranu kod žena i na pojavu bulimije. Istraživanja su pokazala da žene sa hiperandrogenizmom i sindromom policističnih jajnika imaju poremećaj regulacije apetita, zajedno sa ugljenim hidratima i mastima. Ova disregulacija apetita se takođe primećuje kod žena sa bulimijom. Pored toga, studije gena na miševima su pokazale da miševi koji imaju gen koji kodira estrogenske receptore imaju smanjenu plodnost zbog disfunkcije jajnika i disregulacije androgenih receptora. Kod ljudi, postoje dokazi da postoji povezanost između polimorfizama u ERβ (receptor estrogena β) i bulimije, što sugeriše da postoji korelacija između polnih hormona i bulimije nervoze.[31]

Bulimija se poredi sa zavisnošću od droga, iako je empirijska podrška za ovu karakterizaciju ograničena.[32] Međutim, ljudi sa bulimijom nervozom mogu da dele ranjivost vezanu za dopamin D2 receptor sa onima sa poremećajima upotrebe supstanci.[33]

Dijeta, uobičajeno ponašanje kod bulimičara, povezana je sa nižim nivoima triptofana u plazmi.[34] Smanjenje nivoa triptofana u mozgu, a samim tim i sinteza serotonina, kao što je akutna iscrpljenost triptofana, povećava bulimične nagone kod trenutno i ranije bulimičnih pojedinaca u roku od nekoliko sati.[35]

Abnormalni nivoi peptida u krvi važnih za regulaciju apetita i energetskog balansa primećeni su kod osoba sa bulimijom, ali ostaje nepoznato da li je to stanje ili osobina.[36]

Poslednjih godina, evoluciona psihijatrija kao naučna disciplina u nastajanju proučava mentalne poremećaje iz evolucione perspektive. Da li poremećaji u ishrani, a posebno bulimija, imaju evolucionu funkciju ili su novi moderni problemi „životnog stila“ i dalje se raspravlja.[37]

Lečenje uredi

Do 80% ljudi sa bulimijom se potpuno oporavi tretmanom, iako se brojke uveliko razlikuju. Ako se oporavak ne dogodi u roku od pet godina, veća je verovatnoća da će preći u hronični tok. Rizik od smrti je znatno manji od onog kod anoreksije nervoze i procenjuje se na oko 0,4%, što je posledica blagog porasta samoubistava.

Izvori uredi

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 190. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  3. ^ Pinel, P. J. J. (2008). Biopsychology (7th ed.). Boston: Pearson.
  4. ^ Hudson, James I.; Hiripi, Eva; Pope, Harrison G.; Kessler, Ronald C. (2007). „The Prevalence and Correlates of Eating Disorders in the National Comorbidity Survey Replication”. Biol Psychiatry. 61 (3): 348—358. PMC 1892232  . PMID 16815322. doi:10.1016/j.biopsych.2006.03.040. .
  5. ^ Hoebel, B. G., Rada, P. V., Mark, G. P., & Pothos, E. (1999). Neural systems for reinforcement and inhibition of behavior: Relevance to eating, addiction, and depression. In D. Kahnemen, E. Diener & N. Schwartz (Eds.), Well-being: Foundations of hedonic psychology.
  6. ^ Dragan Marinković. Biološke osnove ponašanja. Izdavač: Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
  7. ^ Mehler, Philip S. (2003). „Bulimia Nervosa”. New England Journal of Medicine. 349 (9): 875—881. PMID 12944574. doi:10.1056/NEJMcp022813. .
  8. ^ Mehler, Philip; Crews, Cynthia; Weiner, Kenneth (2004-01-01). „Bulimia: Medical Complications”. Journal of Women's Health. 13 (6): 668—675. PMID 15333281. doi:10.1089/jwh.2004.13.668. 
  9. ^ Joseph, A. B.; Herr, B. (1985). „Finger calluses in bulimia”. American Journal of Psychiatry. 142 (5): 655a—655. PMID 3857013. doi:10.1176/ajp.142.5.655a. .
  10. ^ a b „ADA.org: Oral Health Topics: Eating Disorders”. 2009-02-03. Arhivirano iz originala 03. 02. 2009. g. Pristupljeno 2021-12-18. 
  11. ^ . 2016-02-21 https://web.archive.org/web/20160221214651/http://torontostar.info/bulimia-nervosa-symptoms.php. Arhivirano iz originala 21. 02. 2016. g. Pristupljeno 2021-12-18.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  12. ^ „Bulimia Nervosa”. National Eating Disorders Association (na jeziku: engleski). 2017-02-26. Pristupljeno 2021-12-18. 
  13. ^ a b Philip J. Barker (2003). Psychiatric and mental health nursing : the craft of caring. London: Arnold. ISBN 978-0-340-81026-2. OCLC 53373798. 
  14. ^ a b Boswell, James F.; Anderson, Lisa M.; Anderson, Drew A. (2015). „Integration of interoceptive exposure in eating disorder treatment.”. Clinical Psychology: Science and Practice (na jeziku: engleski). 22 (2): 194—210. ISSN 1468-2850. doi:10.1111/cpsp.12103. 
  15. ^ Badoud, Deborah; Tsakiris, Manos (2017). „From the body's viscera to the body's image: Is there a link between interoception and body image concerns?”. Neuroscience & Biobehavioral Reviews (na jeziku: engleski). 77: 237—246. PMID 28377099. S2CID 768206. doi:10.1016/j.neubiorev.2017.03.017. 
  16. ^ Barrett, Lisa Feldman; Simmons, W. Kyle (2015). „Interoceptive predictions in the brain”. Nature Reviews. Neuroscience. 16 (7): 419—429. ISSN 1471-003X. PMC 4731102  . PMID 26016744. doi:10.1038/nrn3950. 
  17. ^ Walsh, Timothy B.; Roose, Steven P.; Glassman, Alexander H.; Gladis, Madeline; Sadik, Carla (1985). „Bulimia and Depression”. Psychosomatic Medicine. 47 (2): 123—131. PMID 3863157. S2CID 12748691. doi:10.1097/00006842-198503000-00003. .
  18. ^ Patton, George C.; Coffey, Carolyn; Carlin, John B.; Sanci, Lena; Sawyer, Susan (2008). „Prognosis of adolescent partial syndromes of eating disorder”. The British Journal of Psychiatry (na jeziku: engleski). 192 (4): 294—299. ISSN 0007-1250. PMID 18378993. S2CID 14273311. doi:10.1192/bjp.bp.106.031112. 
  19. ^ Carlson, N.R., et al. (2007). Psychology: The Science of Behaviour – 4th Canadian ed. Toronto, ON: Pearson Education Canada.
  20. ^ Nieto-Martínez, Ramfis; González-Rivas, Juan P.; Medina-Inojosa, José R.; Florez, Hermes (2017). „Are Eating Disorders Risk Factors for Type 2 Diabetes? A Systematic Review and Meta-analysis”. Current Diabetes Reports. 17 (12): 138. PMID 29168047. S2CID 3688434. doi:10.1007/s11892-017-0949-1. .
  21. ^ Maples, Jessica; Collins, Brittany; Miller, Joshua D.; Fischer, Sarah; Seibert, Alana (2011). „Differences between grandiose and vulnerable narcissism and bulimic symptoms in young women”. Eating Behaviors. 12 (1): 83—85. PMID 21184981. doi:10.1016/j.eatbeh.2010.10.001. .
  22. ^ Steiger, Howard; Jabalpurwala, Sheila; Champagne, Jos�e; Stotland, Stephen (1997). „A controlled study of trait narcissism in anorexia and bulimia nervosa”. International Journal of Eating Disorders. 22 (2): 173—178. PMID 9261656. doi:10.1002/(sici)1098-108x(199709)22:2<173::aid-eat9>3.0.co;2-c.  replacement character u |first3= na poziciji 4 (pomoć).
  23. ^ Sivanathan, Danushika; Bizumic, Boris; Rieger, Elizabeth; Huxley, Elizabeth (2019). „Vulnerable narcissism as a mediator of the relationship between perceived parental invalidation and eating disorder pathology”. Eating and Weight Disorders - Studies on Anorexia, Bulimia and Obesity. 24 (6): 1071—1077. PMID 30725304. S2CID 73416090. doi:10.1007/s40519-019-00647-2. 
  24. ^ McElroy, Susan L.; Kotwal, Renu; Keck, Paul E.; Akiskal, Hagop S. (2005). „Comorbidity of bipolar and eating disorders: distinct or related disorders with shared dysregulations?”. Journal of Affective Disorders (na jeziku: engleski). 86 (2–3): 107—127. PMID 15935230. doi:10.1016/j.jad.2004.11.008. 
  25. ^ Altemus, M.; Hetherington, M.; Kennedy, B.; Licinio, J.; Gold, P. (1996). „Thyroid function in bulimia nervosa”. Psychoneuroendocrinology. 21 (3): 249—261. PMID 8817724. S2CID 24919021. doi:10.1016/0306-4530(96)00002-9. 
  26. ^ Smink, Frédérique R.E.; van Hoeken, Daphne; Hoek, Hans W. (2013). „Epidemiology, course, and outcome of eating disorders”. Current Opinion in Psychiatry (na jeziku: engleski). 26 (6): 543—548. ISSN 0951-7367. PMID 24060914. S2CID 25976481. doi:10.1097/YCO.0b013e328365a24f. 
  27. ^ Treasure, Janet; Claudino, Angélica M; Zucker, Nancy (2010). „Eating disorders”. The Lancet. 375 (9714): 583—593. ISSN 0140-6736. PMID 19931176. doi:10.1016/s0140-6736(09)61748-7. 
  28. ^ Kessler, Ronald C.; Berglund, Patricia A.; Chiu, Wai Tat; Deitz, Anne C.; Hudson, James I.; Shahly, Victoria; Aguilar-Gaxiola, Sergio; Alonso, Jordi; Angermeyer, Matthias C. (2013). „The Prevalence and Correlates of Binge Eating Disorder in the World Health Organization World Mental Health Surveys”. Biological Psychiatry (na jeziku: engleski). 73 (9): 904—914. PMC 3628997  . PMID 23290497. doi:10.1016/j.biopsych.2012.11.020. 
  29. ^ a b „Bulimia Nervosa. Eating disorders and bulimia nervosa advice.”. patient.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-18. 
  30. ^ Ribases, M. (2004-04-28). „Association of BDNF with anorexia, bulimia and age of onset of weight loss in six European populations”. Human Molecular Genetics. 13 (12): 1205—1212. ISSN 1460-2083. PMID 15115760. doi:10.1093/hmg/ddh137. 
  31. ^ Hirschberg, Angelica Lindén (2012). „Sex hormones, appetite and eating behaviour in women”. Maturitas. 71 (3): 248—256. PMID 22281161. doi:10.1016/j.maturitas.2011.12.016. .
  32. ^ Broft, Allegra; Shingleton, Rebecca; Kaufman, Jenna; Liu, Fei; Kumar, Dileep; Slifstein, Mark; Abi-Dargham, Anissa; Schebendach, Janet; Van Heertum, Ronald (2012). „Striatal Dopamine in Bulimia Nervosa: a PET Imaging Study”. The International Journal of Eating Disorders. 45 (5): 648—656. ISSN 0276-3478. PMC 3640453  . PMID 22331810. doi:10.1002/eat.20984. 
  33. ^ Kaye, Walter H; Wierenga, Christina E; Bailer, Ursula F; Simmons, Alan N; Wagner, Angela; Bischoff-Grethe, Amanda (2013-05-01). „Does a shared neurobiology for foods and drugs of abuse contribute to extremes of food ingestion in anorexia and bulimia nervosa?”. Biological Psychiatry. 73 (9): 836—842. ISSN 0006-3223. PMC 3755487  . PMID 23380716. doi:10.1016/j.biopsych.2013.01.002. 
  34. ^ Strasser, Barbara; Fuchs, Dietmar (2016-05-10). „Diet Versus Exercise in Weight Loss and Maintenance: Focus on Tryptophan”. International Journal of Tryptophan Research : IJTR. 9: 9—16. ISSN 1178-6469. PMC 4864009  . PMID 27199566. doi:10.4137/IJTR.S33385. 
  35. ^ Smith, Katharine A.; Fairburn, Christopher G.; Cowen, Philip J. (1999-02-01). „Symptomatic Relapse in Bulimia Nervosa Following Acute Tryptophan Depletion”. Archives of General Psychiatry. 56 (2): 171—176. ISSN 0003-990X. PMID 10025442. doi:10.1001/archpsyc.56.2.171. 
  36. ^ Tortorella, Alfonso; Brambilla, Francesca; Fabrazzo, Michele; Volpe, Umberto; Monteleone, Alessio Maria; Mastromo, Daniele; Monteleone, Palmiero (2014). „Central and Peripheral Peptides Regulating Eating Behaviour and Energy Homeostasis in Anorexia Nervosa and Bulimia Nervosa: A Literature Review”. European Eating Disorders Review. 22 (5): 307—320. PMID 24942507. doi:10.1002/erv.2303. .
  37. ^ Abed, Riadh T. (1998). „The sexual competition hypothesis for eating disorders”. British Journal of Medical Psychology. 71 (4): 525—547. PMID 9875960. doi:10.1111/j.2044-8341.1998.tb01007.x. .

Spoljašnje veze uredi



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Булимија&oldid=27440666”