Булионизам

Bulionizam jeste naziv za ranu fazu merkantilizma. To je ime za merkantilističku ekonomsku politiku gde je cilj države da domaći trgovci iz međunarodne trgovine samo zarađuju zlato i srebro, a da za inostranu robu daju domaću robu.

Istorijat

Bulion kao zlatna poluga težine 1 kg.

Na engleskom, bulion je zlatnik, srebrnjak ili poluga načinjena od plemenitih metala. Služi kao individualno sredstvo plaćanja, kao blago i kao državna rezerva za međunarodna plaćanja. Država dobija zlatnike iz svojih rudnika, kao Španija, ili od poreza, carina i taksa na trgovinu, i svoje administrativne usluge stanovništvu, kao Engleska, Francuska i druge zemlje. Nastanak bulionizma prati razvoj kolonizacije. To je naročito vidljivo u Španiji, kao prvoj kolonijalnoj sili, koja je proširila svoje posede u Novom svetu. Znatno je povećala svoje rezerve zlata i srebra tokom 16. i 17. veka i time postala jedna od najbogatijih i najmoćnijih zemalja. Tada se i razvija bulionizam, a kasnije i ekonomska politika pozitivno trgovačkog bilansa. Cilj je bio da država zadrži i poveća količine plemenitih metala kojima raspolaže. U Španiji je početkom 16. veka ukinut izvoz zlata i srebra. Izvoz plemenitih metala i kupovina strane robe zlatom bio je prekršaj koji se kažnjavao smrtnom kaznom. Ova kazna ipak nije zaustavila značajan odliv zlata iz Španije u Evropu, najviše zbog krijumčarenja i trgovačkog podmićivanja carinika. I druge zemlje su polako počele da primenjuju ovu ekonomsku politiku.

U Francuskoj je kardinal Rišelje, još pre Kolbera, za vreme Luja XIII, zabranio Francuzima, u merkantilističkom maniru, da se odaju kupovini skupih predmeta iz inostranstva, kako ne bi domaći novac izlazio iz zemlje. Ljudi više nisu smeli da kupuju zlatne predmete iz inostranstva. Potpuno je zabranio uvoz skupih tkanina iz Flandrije, Venecije i Đenove. To su pratile i Engleska i Holandija. Jedan od primera bulionizma jeste Navigacijski akt iz 1651. godine koji je donet u Engleskoj, koji je u velikoj meri ograničio mogućnost drugih zemalja da trguju sa engleskim kolonijama.

Bulionističke tendencije se kasnije nastavljaju sa razvojem merkantilizma, kao i raznih protekcionističkih mera u 20. veku, koje su označene kao novi merkantilizam. ili protekcionizam ili merkantilistički odgovor, najčešće radi zaštite nacionalnih interesa ili mladih industrijskih grana u povoju.

Ideje

Iako se bulionizam smatra za preteču merkantilizma, ta dva pojma ne treba poistovećivati, kao što se ne poistovećuju kapitalizam i slobodno tržište. Kada se merkantilizam dovede do svoje esencije dobija se bulionizam. On sadrži niz ekonomskih ideja, a neke od njih su:

• ideja da je jedino pravo merila državnog bogatstva i uspeha količina zlata i srebra koju ona poseduje. Ukoliko jedna zemlja poseduje više plemenitih metala od druge, uspešnija je. Cilj je bio gomilanje zlata i smatrali su da će država tako imati snage da finansira svoju armiju i flotu za sukob sa drugim zemljama i da će im doneti ekonomski prosperitet u odnosu na ostale zemlje,
• bulionizam je trgovačka politika gde je cilj države da domaći trgovci iz međunarodne trgovine zarađuju samo zlato i srebro, a da za inostranu robu daju domaću robu, a ne i novac. Cilj je da svi plemeniti metali ostanu u državi i da se samo umnožavaju,
• državna vlast sprovodi mnoge odluke radi zaštite svog bogatstva, a kao najčešće se pojavljuje zabrana izvoza plemenitih metala u inostranstvo posle kojih često slede rigorozne sankcije.

Važno je i napomenuti razliku između ova dva povezana pojma. Zaokret od bulionizma ka merkantilizmu dešava se sa ukidanjem zabrana na izvoz zlata u Engleskoj, Holandiji i Španiji. Zemlje prelaze na trgovački sistem pozitivnog bilansa. To je izraz za ono stanje kada jedna država prodajom svoje robe zaradi više zlata u inostranstvu nego što zlatom plaća uvezene robe. Nema više zabrane plaćanja plemenitim metalima, ali se nastoji da se stimuliše izvoz, najčešće snižavanjem cena u inostranstvu i destimuliše uvoz, uvođenjem raznih protekcionističkih, tj. merkantilističkih mera. To je pogotovu bio slučaj u trgovini metropole sa svojim kolonijama, gde samo metropola ima doprinos od trgovine. Cilj više nije bilo samo skupljanje zlata, već ostvarivanje velikog dela državnog profita preko trgovine. Iako je došlo do zaokreta, bulionizam je ostao esencija merkantilizma zbog smatranja da je država bogata ako poseduje veliku količinu zlata.

Takođe je važno napomenuti i kritiku merkantilizma i bulionizma od strane Adama Smita. Smatrao je da u bulionizmu, usled velike količine zlata u državi njegova vrednost i kupovna moć pasti i da će doći do kontraefekata. Tvrdi da se moć države ne ogleda u njenom suficitu u trgovini metropole sa svojim kolonijama. Cilj nije gomilanje zlata za vladara i državu već otvaranje novih slobodnih tržišta i podsticanje konkurencije. Smatrao je da se time podstiče podela rada i da dolazi do suzbijanje monopola u domaćim zemljama.

Spoljašnje veze

• Novi merkantilizam

Literatura

• Veselinov, Dragan (2009). Politička ekonomija. Beograd: Fakultet političkih nauka i Čigoja. str. 120—125. ISBN 978-86-7558-701-9. 
• Jain, Parul (01. 11. 2011). „Bullionism”. Britannica. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
• „What was mercantilism?”. The Economist. 23. 8. 2013. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
• Irvil, Jeffery L. (2008). Paradigm and Praxis: Seventeenth-Century Mercantilism and the Age of Liberalism” Ph.D. diss. Toledo: University of Toledo. str. 97—102. 
• Mitrović, Dragana (2012). Međunarodna politička ekonomija. Beograd: Fakultet političkih nauka i Čigoja. str. 120—128. ISBN 978-86-7558-928-0. 
• Leen, Auke R. (01. 01. 2014). „ADAM SMITH’S POLICY OF INTERNATIONAL TRADE” (PDF). University of Laiden. Pristupljeno 26. 12. 2017.