Википедија

Bi-Bi King

Амерички блуз музичар, гитариста, текстописац и певач.
(preusmereno sa Б. Б. Кинг)

Rajli B. King (16. septembar 1925 — 14. maj 2015) poznatiji pod svojim scenskim imenom Bi-Bi King, Bluz Boj King, bio je američki bluz pevač, tekstopisac i gitarista.[6]

Bi-Bi King
Bi-Bi King na Bečkom Koncerthausu, 17. jul 2009.
Lični podaci
Puno imeRajli B. King
Datum rođenja(1925-09-16)16. septembar 1925.
Mesto rođenjaBerklair, Misisipi, SAD
Datum smrti14. maj 2015.(2015-05-14) (89 god.)
Mesto smrtiLas Vegas, Nevada, SAD
Zanimanjegitarista, muzičar, pevač, tekstopisac
Muzički rad
Aktivni period1948—2015
Žanrbluz,[1] ritam i bluz,[2] bluz rok, električni bluz[3], soul[4]
Instrumentgitara, vokal, klavir
Ostalo
Povezani članciErik Klepton, U2
Veb-sajtbbking.com

Magazin Roling stoun je Kinga postavio na 6. mesto, 2011. godine, liste "100 najboljih gitarista svih vremena" (ranije je bio na 3. mestu, koja je bila objavljena 2003)[7] Rangiran je na 17. mestu Gibsonove liste "Najboljih 50 gitarista svih vremena"[8]. Po rečima Edvarda M. Komara, King je "predstavio sofisticirani stil soliranja (solo sviranja gitare) baziran na tečnom savijanju žica i šimering vibratu koji je uticao na skoro svakog elektrik bluz gitaristu koji je usledio"[9]. King je ušao u Rokenrol Kuću Slavnih 1987. On je smatran za jednog od najuticajnijih bluz muzičara svih vremena, zaslužujući nadimak "Kralj Bluza", jedan je od "Tri kralja Bluza" (zajedno sa Albertom Kingom i Fredijem Kingom)[10][11][12]. King je takođe bio čuven po neumornim nastupima kroz celu svoju muzičku karijeru, imajući po 200 koncerata godišnje tokom sedamdesetih[13]. "Najplodnija" godina mu je bila 1956. u kojoj je održao 342 šoua[14].

Bluz Boj King je preminuo 14. maja 2015. u Las Vegasu. Imao je 90. godina.[14]

Lusil
Bi-Bi Kingova čuvena gitara "Lusil", kojoj je posvetio i istoimenu pesmu.
Bi-Bi King nastupa 2009.

Biografija uredi

Rajli B King je rođen 16. septembra 1925. godine[15], na plantaži pamuka po imenu Berklair, u blizini grada Ita Bena[16][17], kao sin "kmetova" Alberta i Nore Ele King[17]. On smatra da je obližnji grad Indijanola, Misisipi bio njegov dom[18]. Kada Rajli imao 4 godine, njegova majka je ostavila njegovog oca zbog drugog muškarca, tako da je dečaka odgajila baka po majci, Elnora Far, u Kilmajklu, Misisipi[17].

Još kao mlad, King je pevao u gospel horu u Elkhorn gospel baptističkoj crkvi u Kilmajklu. Kinga je privukla Pentekostalska crkva Gospoda u Hristu zbog muzike. Lokalni sveštenik je vodio bogosluženje sa "Sirs Roebak Silvertone" gitarom. Sveštenik je Kinga naučio prva tri akorda[19]. Čini se da je sa 12 godina kupio svoju prvu gitaru za $15.00[17], iako još jedan izvor ukazuje da je dobio svoju prvu gitaru od Buka Vajta, prvi rođak njegove majke (Kingova baka i Vajtova majka su bile sestre)[20].

Novembra 1941. "Kralj Biskvit Tajm" je prvi put emitovana, emituje se na "KFFA" u Helini, Arkanzas. To je radio emisija koja je puštala misisipi delta bluz. King je slušao emisiju u pauzama na plantaži. Samouki gitarista, on je tada želeo da postane radio muzičar[21].

King je napustio Kilmajkl 1943. da bi radio kao vozač traktora i svirao gitaru sa čuvenim kvartetom Svetog Jovana u Invernesu, Misisipi, nastupajući po crkvama i na "VGRM" u Grinvudu, Misisipi[22][23].

King je, 1946, pratio Buka Vajta do Memfisa, Tenesi. Vajt ga je vodio sa sobom narednih deset meseci[17]. Međutim, King se vratio u Misisipi ubrzo nakon toga, gde je odlučio da sebe bolje pripremi za sledeće posete, i vratio se u Vest Memfis, Arkanzas, dve godine kasnije, 1948. Nastupao je na radio programu Soni Boj Viliamsona na "KVEM"-u u Vest Memfisu, gde je počeo da dobija publiku. Kingovi nastupi su doveli do stabilnog angažovanje na roštilju Šesnaeste Avenije u Vest Memfisu, a kasnije do spota od deset minuta na Memfis radio stanici "VDIA"[24]. Radio spot je postao toliko popularan da je proširen i postao Sepia Sving klub[25].

U početku je radio u "VDIA" kao pevač i disk džokej, gde je dobio nadimak "Bil Strit Bluz Boj", koji je kasnije skraćen na "Bluz Boj" i konačno na Bi-Bi[6][26][27][28] Tu se prvi put sreo sa Ti-Boun Valkeru. King je rekao, "Kada sam ga čuo prvi put kako svira, znao sam da ću morati da imam (električnu gitaru). 'Moram da imam jednu, to je bila skraćenica kralju."[29].

Muzički stil i njegov utjecaj na druge muzičare uredi

 
B.B. King za vreme koncerta sa svojom nerazdvojnom gitarom „Lusil”.

Kao gitarista B.B. King je najpoznatiji po svojim jednostavnim i melodičnim gitarskim solo deonicama, koje je izvodio na Gibson gitari. Ostvario je jedinstveni baršunasti i „kraljevski” ton na svojoj gitari, uz uočljivi oštri ton poput „uboda”. Bio je poznat po svom prijatnom vibrato zvuku, jakom uvrtanju žica prilikom sviranja i razboritom pristupu koji čini svaku notu veoma važnom. Na početku svoje karijere B.B. King je dao nadimak svojoj gitari „Lusil”, kao da je to žena s kojom je imao dijalog. Uvek je smatrao da je muzika koju je svirao na gitari poput produžetka njegovog glasa (i obrnuto). Jednom je i izjavio da

čim prestanem sa pevanjem, ja počinjem pevati svirajući moju gitaru Lusil.

B.B. King je kao ime za svoju gitaru „Lusil” odabrao sredinom 1950-ih nakon što je spasio svoju gitaru od požara u noćnom klubu koji su započela dva muškarca zbog rasprave oko devojke čije ime je bilo Lusil.

Njegov gitarski stil odražava njegov odgoj iz područja oko ušća reke Misisipi i sazrevanja u Memfisu. Rani muzički uticaj na njega imali su bluy muzičari poput Ti-Boun Vokera (čija pesma „Stormy Monday”, ga je i nadahnula da zaista počne i da svira bluz), Loni Džonsona, Sani Boj Vilijamsona i Baka Vajta. B.B. King se divio džez gitaristima Čarli Krisčenu i Džangu Renartu. Duvačka sekcija u njegovom orkestru je odigrala veliku ulogu u njegovoj muzici, praveći uspešnu kombinaciju džeza i bluza u okviru velikog orkestra (big-band). Njegova spremnost da istražuje i da se razvija kao muzičar objašnjava njegovu popularnost tokom pet decenija iskušavanja u različitim muzičkim stilovima.

Više nego bilo koji drugi muzičar nakon Drugog svjetskog rata, B.B. King je doveo bluz sa margine u središte interesovanja muzičke javnosti. Njegov uticaj na generacije rok i bluz gitarista poput Erika Kleptona, Majka Blumfilda i Stivi Rej Vona je neprocenjiva. Razvijajući bluz ka novim muzičkim pravcima ostvario je proboj sa popularnim pesmama poput „The Thrill Is Gone”, koja ističe njegov osećajni glas i gitaru uz pratnju gudačkih instrumenata. Sredinom 1960-ih, naporan rad B.B. Kinga, muzički genije i poštovanje koje je stekao među proslavljenim rok muzičarima proširila je njegovu slušalačku publiku uključujući i novu publiku belih slušalaca koji su zavoleli bluz muziku. Tako je B.B. King došao do pažnje još jedne generacije mlađih slušalaca, kada je snimio pesmu „When Love Comes to Town” 1988. godine sa grupom U2 na njihovom albumu i filmu Rattle and Hum.[30]

Reference uredi

  1. ^ Scapelliti, Christopher (15. 5. 2015). „B.B. King Defined the Electric Blues on His Own Terms”. Guitar World. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  2. ^ Roberts, Rabdall (15. 5. 2015). „Appreciation: B.B. King built a bridge to the blues for the world”. Los Angeles Times. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  3. ^ Adelt 2010, str. 24, 26.
  4. ^ Neal, Mark Anthony (16. 5. 2015). „B.B. King And The Majesty Of The Blues”. NPR. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  5. ^ „Gospel and the Blues”. msbluestrail.org. 
  6. ^ a b Holt, Lester (15. 5. 2015). „B.B. King: Lester Holt Remembers the 'King of the Blues'”. NBC News. Pristupljeno 15. 5. 2015. 
  7. ^ „100 Najvećih Gitarista”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). 23. 11. 2011. Pristupljeno 15. 5. 2015. 
  8. ^ „Gibson.com Reveals Top 50 Guitarists, Plus Readers Poll Results”. Gibson.com (na jeziku: engleski). 28. 5. 2010. Arhivirano iz originala 16. 5. 2015. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. 
  9. ^ Komara, Edward M. Encyclopedia of the Blues, Routledge. (2006). p. 385.
  10. ^ Trovato, Steve. „Three Kings of Blues”. Hal Leonard. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  11. ^ Leonard, Michael. „3 Kings of the Blues”. Gibson. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  12. ^ „Happy Birthday to "The Velvet Bulldozer" Albert King”. WCBS FM. CBS. 25. 4. 2011. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  13. ^ „B.B. King Biography”. Rock and Roll Hall of Fame. Pristupljeno 15. 5. 2015. 
  14. ^ a b „Blues guitarist B.B. King dies at 89”. Los Angeles Times. 14. 5. 2015. Pristupljeno 15. 5. 2015. 
  15. ^ Herzhaft, Gérard (1997). „B. B. King”. Encyclopedia of the Blues. Translated by Brigitte Debord (2nd izd.). Fayetteville, Ark.: University of Arkansas Press. str. 108—110. ISBN 978-1-61075-139-1. 
  16. ^ Dahl, Bill. „B.B. King”. AllMusic.com. Pristupljeno 31. 5. 2015. 
  17. ^ a b v g d Troupe, Quincy (4. 6. 1958). „BB King: American Blues Musician, b. 1925”. Jazzandbluesmasters.com. Pristupljeno 17. 2. 2010. „...was born on a cotton plantation, in Itta Bene [sic], Mississippi, just outside the delta town of Indianola.” 
  18. ^ Danchin 1998, str. 1
  19. ^ Silliman, Daniel (15. 5. 2015). „How the church gave B.B. King the blues”. The Washington Post. Pristupljeno 2. 7. 2015. 
  20. ^ Kostelanetz, Richard; Reiswig, Jesse, ur. (2005). The B.B. King Reader: 6 Decades of Commentary (2nd izd.). Milwaukee, WI: Hal Leonard. str. 4. ISBN 978-0-634-09927-4. 
  21. ^ Weiner, Tim (15. 5. 2015). „B. B. King, Defining Bluesman for Generations, Dies at 89”. The New York Times. Pristupljeno 15. 5. 2015. 
  22. ^ „B.B. King: National Visionary”. National Visionary Leadership Project. Pristupljeno 3. 6. 2011. 
  23. ^ „Historical marker placed on Mississippi Blues Trail”. Pittsburgh Post-Gazette. Associated Press. 25. 1. 2007. Arhivirano iz originala 4. 6. 2011. g. Pristupljeno 3. 6. 2011. 
  24. ^ „B.B. King - KWEM 1948”. KWEM Radio. Pristupljeno 15. 5. 2015. 
  25. ^ Encyclopedia of African American Popular Culture. Edited by Jessie Carney Smith. ABC-CLIO, Santa Barbara, California. 2011. ISBN 978-0-313-35796-1. : Page 805-6.
  26. ^ B.B. is normally written with periods, but no space between the letters.
  27. ^ History of Rock & Roll. By Thomas E. Larson. Kendall/Hunt, Dubuque, Iowa. 2004. ISBN 978-0-7872-9969-9. : Page 25.
  28. ^ B.B. King interviewed on the Pop Chronicles (1969)
  29. ^ Dance, Helen Oakley; and B.B. King. Stormy Monday. p. 164.
  30. ^ „B. B. King”. rockhall.com. Pristupljeno 27. 5. 2015. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Би-Би_Кинг&oldid=27547480”