Википедија

VK Crvena zvezda

Vaterpolo klub Crvena zvezda je vaterpolo klub iz Beograda, Srbije i deo SD Crvena zvezda. Interesantno je da je Crvena zvezda jedini klub koji je tri uzastopne sezone, 1985-1987, igrao i Prvu i Drugu saveznu ligu. Za osvajanje medalja na Olimpijskim igrama, Svetskim i Evropskim šampionatima 28 bivših igrača Vaterpolo kluba Crvena zvezda dobilo je doživotno zvanje Zaslužnog sportiste.

VK Crvena zvezda
Nadimcicrveno-beli
Osnovano4. mart 1945. god.; pre 79 godina (1945-03-04)[1]
StadionSRC 25. maj
PredsjednikSrbija Viktor Jelenić[2]
TrenerSrbija Aleksandar Filipović
LigaSuperliga Srbije
Regionalna liga
Trofeji1 LEN Liga šampiona
1 LEN Superkup
4 nacionalna prvenstva
4 nacionalna kupa
Veb-sajtvkcrvenazvezda.com

Istorija uredi

Formiranje uredi

Vaterpolo sekcija je formirana 4. marta 1945. godine u okviru plivačke sekcije.[1] Vaterpolo i plivanje definitivno se razdvajaju 18. novembra 1968. i postaju potpuno samostalni klubovi. Crvena zvezda je 1946. godine osvojila prvo mesto u takmičenju Druge lige, ali nije uspela da u prvom pokušaju dođe do elitnog ranga. Ekipa je te godine igrala u sastavu: Severin Bijelić, Božidar Vuksanović, Ivan Gaj, Slobodan Đurđević, Aleksandar Jovanović, Boško Jugović, Radiša Pantović, Vojislav Pejović, Miodrag Stoiljković, Miloš Terzić, Jaroslav Hicl, Luka Ciganović, Žan Pjer Šamorel. Sledeće sezone osvojeno je drugo mesto u drugoligaškoj konkurenciji, a u trećem pokušaju, 1948. godine, Crvena zvezda je predvođena trenerom Milom Lučićem (koji je i igrao za klub) uspela da se domogne Prve lige. Ipak, doživljen je neuspeh u elitnom rangu, što je zajedno sa nedostatkom osnovnih uslova za normalno funkcionisanje kluba (pre svega objekata za treniranje i sl.) dovelo do toga da plivači i vaterpolisti Zvezde donesu odluku da se fuzionišu sa Fiskulturnim društvom „Beograd“, i svi pređu u Plivački (vaterpolo) klub „Sever“. Deset godina kasnije, 1959. godine, Crvena zvezda je obnovljena prelaskom članova „Severa“ u njene redove.

U trećem pokušaju, 1962. godine, crveno-beli ulaze u Prvu ligu, pre svega zahvaljujući Bošku Vuksanoviću, nekadašnjem Zvezdinom kapitenu, koji je uspeo relativno dobro da organizuje stručni štab. Zvezda tada prvi put dobija juniorski tim. Nakon što je jedna sezona ponovo provedena u Drugoj ligi, Crvena zvezda vezuje nekoliko uzastopnih sezona u elitnom rangu jugoslovenske lige, koja je bila jedna od najjačih u Evropi. 1968. dolazi do nove krize koja je trajala sve do 1973. godine, nakon čega klub ponovo provodi tri sezone u Prvoj ligi. Nakon ponovnog tavorenja u Drugim ligama, krajem osamdesetih godina prošlog veka, crveno-beli postaju stabilan prvoligaš. Interesantan podatak jeste da je Crvena zvezda jedini tim koji je tri uzastopne sezone (1985—87.) igrao i Prvu i Drugu ligu.

Potrebno je dodati da je u periodu od 1963. do 1972. godine, Crvena zvezda učestvovala i na zimskim prvenstvima Jugoslavije. To takmičenje se održavalo uoči letnjeg prvenstva, koje se računalo kao državno. Zvezda je ovde učestvovala sa promenljivim uspehom, a najbolji učinak ostvarila je 1965. godine (3. mesto). Takođe, trebalo bi spomenuti i Dragana Solomuna koji je rekordnih 15 sezona nastupao za Crvenu zvezdu, a 6 godina je bio i kapiten kluba.

Prvi uspesi uredi

Crvena zvezda je bila prvak države u sezonama 1991/92. i 1992/93. Tada su za nju nastupali asovi srpskog vaterpola kao što su Viktor Jelenić, Vladimir Vujasinović, Aleksandar Šapić, Aleksandar Ćirić, Igor Milanović, Jugoslav Vasović i drugi. Ekipu je ka prvoj šampionskoj tituli kao trener predvodio Nikola Stamenić, a ka drugoj Milorad Krivokapić. Ekipa Crvene zvezde nije se mogla okušati u Ligi šampiona zbog sankcija međunarodne zajednice prema tadašnjoj SR Jugoslaviji. Najbliži trofeju u Kupu, Zvezdini vaterpolisti bili su 1992. godine. U dva meča, za jedan gol (10:10 i 16:17), bolji je bio Partizan.

Kriza i obnova uredi

Zbog ogromnih problema klub je početkom 21. veka doživljavao najteže trenutke, a onda je svemu došao kraj, i on je pod pritiskom nerešive situacije ugašen. Međutim, ubrzo je i revitalizovan, a nakon dve godine se priključio Prvoj A ligi Srbije pod imenom Crvena zvezda Vet. Klub su obnovili bivši Zvezdini igrači, i on nastavlja kontinuitet kluba osnovanog 1945. godine. 2010. godine, na čelo kluba dolaze Viktor Jelenić, Igor Milojević, Nemanja Marijan, Goran Jezdić i Čedomir Drašković, i tim kreće od nule, sa svega nekoliko desetina mališana na novobeogradskom bazenu. Jelenić je bio i trener prvog tima, a u vodi su tim predvodili Savić i Maljković. Klub je u seniorskoj konkurenciji ponovo počeo da se takmiči od sezone 2010/11, kada zauzima treće mesto u Prvoj A ligi Srbije nakon tesnog poraza u trećoj utakmici polufinala plej-of takmičenja od VK Vojvodina, i ispada u polufinalu plej-of takmičenja u Kupu Srbije od tada neprikosnovenog VK Partizan Rajfajzen. Već tada, u prvoj sezoni od svog povratka na vaterpolo scenu, videlo se da se Zvezda vraća na velika vrata i da je na dobrom putu da u narednoj sezoni ugrozi tadašnjeg glavnog konkurenta za drugu poziciju na tabeli, VK Vojvodinu.

Sezona 2011/12. je bila veoma uspešna nakon obnavljanja kluba 2010. godine. Prvo je klub stigao do četvrtfinala Kupa Evrope, gde je poražen od italijanskog Posilipa, zatim je igrao finale Kupa Srbije, gde je poražen od Partizana sa 12:7, a na kraju je uspeo da stigne i do finala prvenstva Srbije, pobedivši u polufinalu Vojvodinu. U finalu se sastao sa braniocem titule Partizanom, u prvoj utakmici Partizan je pobedio nakon produžetaka sa 6:5, dok je u odlučujućem meču finalne serije Partizan obezbedio novu titulu, golom 15 sekundi pre kraja Stefana Mitrovića za pobedu od 9:8. Na ovoj utakmici se od aktivnog igranja oprostio kapiten Jugoslav Vasović.[3][4]

Godina dominacije uredi

 
Tim 2013. sa peharom Kupa, koji će kasnije osvojiti i Evroligu

Od sezone 2012/13. klub je umesto "Crvena zvezda Vet" postao "BVK Crvena zvezda". Lošu finansijsku situaciju koja je zadesila italijanski tim Pro Reko iskoristili su srpski vaterpolo klubovi, pa i Crvena zvezda. U tim dolaze vrhunski igrači poput Andrije Prlainovića, Nikole Rađena, Duška Pijetlovića i Denisa Šefika. Ipak, obzirom da se i kragujevački Radnički preko noći pojačao sa još zvučnijim pojačanjima, činilo se da će osvajanje nekog od pehara biti veoma težak cilj. Međutim, ekipa je iz utakmice u utakmicu sve više sticala iskustvo, pa su i znatno mlađi igrači pokazivali sve ozbiljniju zrelost i znanje. Crvena zvezda je 9. novembra 2012. u prvenstvenom meču pobedila Partizan sa 8:5, što je bila prva pobeda Crvene zvezde protiv Partizana od 1993. godine.[5]

Nakon toga, forma je išla samo uzlaznom putanjom. Prvi trofej je osvojen 13. januara 2013, kada je Zvezda u finalu Kupa Srbije savladala Partizan nakon produžetaka 9:8 (2:2, 3:0, 2:2, 1:4 – 0:0, 1:0).[6] U tom momentu je loša finansijska situacija ozbiljno uzdrmala klub, ali svi igrači su nastavili sa još većim radom i još većom željom krenuli u dalje pohode. U Prvoj A ligi klub se kao prvoplasirani u regularnom delu, ispred Radničkog, plasirao u razigravanje za titulu, a u polufinalnoj seriji pobeđena je Vojvodina sa 2:0 (13:7, 13:7) i tako obezbeđen plasman u finale. U finalu prvenstva, za protivnika je imala kragujevački Radnički. Nakon što je skor posle prve četiri utakmice bio 2:2 u pobedama, odlučujuća majstorica je odigrana 15. maja 2013. na Tašmajdanu, i Crvena zvezda je pobedom od 9:7 uspela da osvoji svoju prvu titulu prvaka države posle 20 godina, i ukupno treću.[7]

 
Zvezdina revija, broj 616. - Šampioni Evrope

Sa takmičenjem u Ligi šampiona Zvezda je krenula od grupnog dela, i u svojoj grupi se kao drugoplasirana, iza Juga, plasirala u osminu finala. U osmini finala je bila bolja od mađarskog Egera ukupnim rezultatom 21:14, dok je u četvrtfinalu ukupnim rezultatom 17:16 savladan još jedan mađarski klub, Seged, čime je po prvi put u klupskoj istoriji obezbeđen plasman na završni turnir Lige šampiona, koji je održan na otvorenom bazenu SC Banjica u Beogradu, a Crvena zvezda se u polufinalu pobedom od 9:5 nad španskom Barselonetom plasirala u finale. Protivnik u finalu, igranom 1. juna 2013, je bio favorizovani dubrovački Jug, prve tri četvrtine su se završile nerešenim rezultatom (2:2, 1:1, 3:3), dok je Zvezda poslednju uspela da završi u svoju korist (2:1) i sa 8:7 pobedi Jug, da bi osvojila svoj prvi naslov prvaka Evrope.[8] Sezona 2012/13. je bila najuspešnija u istoriji kluba, jer je osvojena tripla kruna - kup, prvenstvo i Liga šampiona. U sezoni kada je Zvezda postala prvak Evrope, Radnički iz Kragujevca je osvojio Evrokup, pa je bilo jasno da će se dva srpska tima sastati u Superkupu Evrope. Zvezda je pobedila sa 9:8, i osvojila novi, četvrti trofej u toku jedne godine.

Crvena zvezda u narednoj sezoni nije branila titulu u Ligi šampiona, ali je zato odbranila oba trofeja na domaćoj sceni. U finalu Kupa Srbije još jednom je pobeđen Radnički iz Kragujevca, a ova utakmica će se posebno pamtiti, jer ju je rešio golman – Denis Šefik, i to golom uz zvuk sirene šutem sa svog gola – za pobedu (12:11). U finalu plej-ofa prvenstva Srbije, ponovo su se sastali Crvena zvezda i Radnički, i ponovo je pobednik bio isti – ovoga puta sa 3:0 u pobedama. „Dupla kruna“ je odbranjena.

Uspesi uredi

Takmičenje Broj Godina
Nacionalna takmičenja — 7
Nacionalno prvenstvo — 4
Prvenstvo SR Jugoslavije
 Prvak 2 1991/92, 1992/93.
Drugi 0 /
Prvenstvo Srbije
 Prvak 2 2012/13, 2013/14.
Drugi 7 2006/07, 2007/08, 2011/12, 2015/16, 2017/18, 2018/19, 2022/23.
Nacionalni kup — 4
Kup SR Jugoslavije
 Pobednik 0 /
Finalista 3 1991/92, 1992/93, 1993/94.
Kup Srbije
 Pobednik 4 2012/13, 2013/14, 2020/21, 2022/23.
Finalista 4 2007/08, 2011/12, 2016/17, 2023/24.
Regionalna takmičenja
Jadranska liga
 Pobednik 0 /
Finalista 0 /
Kontinentalna takmičenja — 2
  Liga šampiona
 Pobednik 1 2012/13.
Finalista 0 /
  Superkup Evrope
 Pobednik 1 2013.
Finalista 0 /

Noviji rezultati uredi

Sez. Prvenstvo Srbije Kup Srbije Regionalno takmičenje Evropsko takmičenje
2017/18. 2. mesto Polufinale Jadranska liga — 6. mesto Kup Evrope — Četvrtfinale
2018/19. Finalista Četvrtfinale Jadranska liga — 7. mesto Liga šampiona — Grupna faza (8. mesto, grupa A)
2019/20. Nije odigrano Polufinale Jadranska liga — 5. mesto Liga šampiona — Kvalifikacije, 2. runda
2020/21. Polufinale Pobednik Jadranska liga — 3. mesto, grupa Beograd Kup Evrope — Polufinale
2021/22. U toku U toku Jadranska liga — U toku Liga šampiona — U toku

Najuspešniji sastavi uredi

Tim 1991/92. uredi

Tim 1992/93. uredi

Tim 2012/13. uredi

Tim 2013/14. uredi

Sastav ekipe u sezoni 2023/24. uredi

Broj Igrač
1   Vladimir Mišović
2   Veljko Tankosić
3   Nenad Dragović
4 MARKO RADULOVIĆ
5   Draško Gogov
6   Radovan Latinović
7   Bojan Banićević
8   Ivan Basara
9   Miloš Vukićević
10   Zoran Poѕnanović
11   Vuk Milojević
12   Marko Radović
13 Mihajlo Ivanović
14   Veljko Fuštić
15   Dušan Marković
Trener:   Igor Milanović

Poznati igrači uredi

Poznati treneri uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Istorijat VK Crvena zvezda, www.sd-crvenazvezda.net
  2. ^ Viktor Jelenić predsednik VK Crvena zvezda, www.novosti.rs
  3. ^ Poraz u prvom meču finala plej-ofa, www.mojacrvenazvezda.net, 25. 4. 2012.
  4. ^ Finale plej-ofa: Crvena zvezda - Partizan 8:9, www.mojacrvenazvezda.net, 29. 4. 2012.
  5. ^ Pobeda posle 16 godina!, www.redstarbelgrade.info, 9. 11. 2012.
  6. ^ Vaterpolisti osvojili kup, www.mojacrvenazvezda.net, 13. 1. 2013.
  7. ^ Titula posle 20 godina!, www.rts.rs, 15. 5. 2013.
  8. ^ Crvena zvezda je na krovu Evrope!, www.b92.net, 1. 6. 2013.

Spoljašnje veze uredi

 
Vikinovosti imaju novosti vezane za članak:
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ВК_Црвена_звезда&oldid=26834185”