VK Crvena zvezda
Vaterpolo klub Crvena zvezda je vaterpolo klub iz Beograda, Srbije i deo SD Crvena zvezda. Interesantno je da je Crvena zvezda jedini klub koji je tri uzastopne sezone, 1985-1987, igrao i Prvu i Drugu saveznu ligu. Za osvajanje medalja na Olimpijskim igrama, Svetskim i Evropskim šampionatima 28 bivših igrača Vaterpolo kluba Crvena zvezda dobilo je doživotno zvanje Zaslužnog sportiste.
Nadimci | crveno-beli |
---|---|
Osnovano | 4. mart 1945.[1] |
Stadion | SRC 25. maj |
Predsjednik | Viktor Jelenić[2] |
Trener | Aleksandar Filipović |
Liga | Superliga Srbije Regionalna liga |
Trofeji | 1 LEN Liga šampiona 1 LEN Superkup 4 nacionalna prvenstva 4 nacionalna kupa |
Veb-sajt | vkcrvenazvezda.com |
Istorija
urediFormiranje
urediVaterpolo sekcija je formirana 4. marta 1945. godine u okviru plivačke sekcije.[1] Vaterpolo i plivanje definitivno se razdvajaju 18. novembra 1968. i postaju potpuno samostalni klubovi. Crvena zvezda je 1946. godine osvojila prvo mesto u takmičenju Druge lige, ali nije uspela da u prvom pokušaju dođe do elitnog ranga. Ekipa je te godine igrala u sastavu: Severin Bijelić, Božidar Vuksanović, Ivan Gaj, Slobodan Đurđević, Aleksandar Jovanović, Boško Jugović, Radiša Pantović, Vojislav Pejović, Miodrag Stoiljković, Miloš Terzić, Jaroslav Hicl, Luka Ciganović, Žan Pjer Šamorel. Sledeće sezone osvojeno je drugo mesto u drugoligaškoj konkurenciji, a u trećem pokušaju, 1948. godine, Crvena zvezda je predvođena trenerom Milom Lučićem (koji je i igrao za klub) uspela da se domogne Prve lige. Ipak, doživljen je neuspeh u elitnom rangu, što je zajedno sa nedostatkom osnovnih uslova za normalno funkcionisanje kluba (pre svega objekata za treniranje i sl.) dovelo do toga da plivači i vaterpolisti Zvezde donesu odluku da se fuzionišu sa Fiskulturnim društvom „Beograd“, i svi pređu u Plivački (vaterpolo) klub „Sever“. Deset godina kasnije, 1959. godine, Crvena zvezda je obnovljena prelaskom članova „Severa“ u njene redove.
U trećem pokušaju, 1962. godine, crveno-beli ulaze u Prvu ligu, pre svega zahvaljujući Bošku Vuksanoviću, nekadašnjem Zvezdinom kapitenu, koji je uspeo relativno dobro da organizuje stručni štab. Zvezda tada prvi put dobija juniorski tim. Nakon što je jedna sezona ponovo provedena u Drugoj ligi, Crvena zvezda vezuje nekoliko uzastopnih sezona u elitnom rangu jugoslovenske lige, koja je bila jedna od najjačih u Evropi. 1968. dolazi do nove krize koja je trajala sve do 1973. godine, nakon čega klub ponovo provodi tri sezone u Prvoj ligi. Nakon ponovnog tavorenja u Drugim ligama, krajem osamdesetih godina prošlog veka, crveno-beli postaju stabilan prvoligaš. Interesantan podatak jeste da je Crvena zvezda jedini tim koji je tri uzastopne sezone (1985—87.) igrao i Prvu i Drugu ligu.
Potrebno je dodati da je u periodu od 1963. do 1972. godine, Crvena zvezda učestvovala i na zimskim prvenstvima Jugoslavije. To takmičenje se održavalo uoči letnjeg prvenstva, koje se računalo kao državno. Zvezda je ovde učestvovala sa promenljivim uspehom, a najbolji učinak ostvarila je 1965. godine (3. mesto). Takođe, trebalo bi spomenuti i Dragana Solomuna koji je rekordnih 15 sezona nastupao za Crvenu zvezdu, a 6 godina je bio i kapiten kluba.
Prvi uspesi
urediCrvena zvezda je bila prvak države u sezonama 1991/92. i 1992/93. Tada su za nju nastupali asovi srpskog vaterpola kao što su Viktor Jelenić, Vladimir Vujasinović, Aleksandar Šapić, Aleksandar Ćirić, Igor Milanović, Jugoslav Vasović i drugi. Ekipu je ka prvoj šampionskoj tituli kao trener predvodio Nikola Stamenić, a ka drugoj Milorad Krivokapić. Ekipa Crvene zvezde nije se mogla okušati u Ligi šampiona zbog sankcija međunarodne zajednice prema tadašnjoj SR Jugoslaviji. Najbliži trofeju u Kupu, Zvezdini vaterpolisti bili su 1992. godine. U dva meča, za jedan gol (10:10 i 16:17), bolji je bio Partizan.
Kriza i obnova
urediZbog ogromnih problema klub je početkom 21. veka doživljavao najteže trenutke, a onda je svemu došao kraj, i on je pod pritiskom nerešive situacije ugašen. Međutim, ubrzo je i revitalizovan, a nakon dve godine se priključio Prvoj A ligi Srbije pod imenom Crvena zvezda Vet. Klub su obnovili bivši Zvezdini igrači, i on nastavlja kontinuitet kluba osnovanog 1945. godine. 2010. godine, na čelo kluba dolaze Viktor Jelenić, Igor Milojević, Nemanja Marijan, Goran Jezdić i Čedomir Drašković, i tim kreće od nule, sa svega nekoliko desetina mališana na novobeogradskom bazenu. Jelenić je bio i trener prvog tima, a u vodi su tim predvodili Savić i Maljković. Klub je u seniorskoj konkurenciji ponovo počeo da se takmiči od sezone 2010/11, kada zauzima treće mesto u Prvoj A ligi Srbije nakon tesnog poraza u trećoj utakmici polufinala plej-of takmičenja od VK Vojvodina, i ispada u polufinalu plej-of takmičenja u Kupu Srbije od tada neprikosnovenog VK Partizan Rajfajzen. Već tada, u prvoj sezoni od svog povratka na vaterpolo scenu, videlo se da se Zvezda vraća na velika vrata i da je na dobrom putu da u narednoj sezoni ugrozi tadašnjeg glavnog konkurenta za drugu poziciju na tabeli, VK Vojvodinu.
Sezona 2011/12. je bila veoma uspešna nakon obnavljanja kluba 2010. godine. Prvo je klub stigao do četvrtfinala Kupa Evrope, gde je poražen od italijanskog Posilipa, zatim je igrao finale Kupa Srbije, gde je poražen od Partizana sa 12:7, a na kraju je uspeo da stigne i do finala prvenstva Srbije, pobedivši u polufinalu Vojvodinu. U finalu se sastao sa braniocem titule Partizanom, u prvoj utakmici Partizan je pobedio nakon produžetaka sa 6:5, dok je u odlučujućem meču finalne serije Partizan obezbedio novu titulu, golom 15 sekundi pre kraja Stefana Mitrovića za pobedu od 9:8. Na ovoj utakmici se od aktivnog igranja oprostio kapiten Jugoslav Vasović.[3][4]
Godina dominacije
urediOd sezone 2012/13. klub je umesto "Crvena zvezda Vet" postao "BVK Crvena zvezda". Lošu finansijsku situaciju koja je zadesila italijanski tim Pro Reko iskoristili su srpski vaterpolo klubovi, pa i Crvena zvezda. U tim dolaze vrhunski igrači poput Andrije Prlainovića, Nikole Rađena, Duška Pijetlovića i Denisa Šefika. Ipak, obzirom da se i kragujevački Radnički preko noći pojačao sa još zvučnijim pojačanjima, činilo se da će osvajanje nekog od pehara biti veoma težak cilj. Međutim, ekipa je iz utakmice u utakmicu sve više sticala iskustvo, pa su i znatno mlađi igrači pokazivali sve ozbiljniju zrelost i znanje. Crvena zvezda je 9. novembra 2012. u prvenstvenom meču pobedila Partizan sa 8:5, što je bila prva pobeda Crvene zvezde protiv Partizana od 1993. godine.[5]
Nakon toga, forma je išla samo uzlaznom putanjom. Prvi trofej je osvojen 13. januara 2013, kada je Zvezda u finalu Kupa Srbije savladala Partizan nakon produžetaka 9:8 (2:2, 3:0, 2:2, 1:4 – 0:0, 1:0).[6] U tom momentu je loša finansijska situacija ozbiljno uzdrmala klub, ali svi igrači su nastavili sa još većim radom i još većom željom krenuli u dalje pohode. U Prvoj A ligi klub se kao prvoplasirani u regularnom delu, ispred Radničkog, plasirao u razigravanje za titulu, a u polufinalnoj seriji pobeđena je Vojvodina sa 2:0 (13:7, 13:7) i tako obezbeđen plasman u finale. U finalu prvenstva, za protivnika je imala kragujevački Radnički. Nakon što je skor posle prve četiri utakmice bio 2:2 u pobedama, odlučujuća majstorica je odigrana 15. maja 2013. na Tašmajdanu, i Crvena zvezda je pobedom od 9:7 uspela da osvoji svoju prvu titulu prvaka države posle 20 godina, i ukupno treću.[7]
Sa takmičenjem u Ligi šampiona Zvezda je krenula od grupnog dela, i u svojoj grupi se kao drugoplasirana, iza Juga, plasirala u osminu finala. U osmini finala je bila bolja od mađarskog Egera ukupnim rezultatom 21:14, dok je u četvrtfinalu ukupnim rezultatom 17:16 savladan još jedan mađarski klub, Seged, čime je po prvi put u klupskoj istoriji obezbeđen plasman na završni turnir Lige šampiona, koji je održan na otvorenom bazenu SC Banjica u Beogradu, a Crvena zvezda se u polufinalu pobedom od 9:5 nad španskom Barselonetom plasirala u finale. Protivnik u finalu, igranom 1. juna 2013, je bio favorizovani dubrovački Jug, prve tri četvrtine su se završile nerešenim rezultatom (2:2, 1:1, 3:3), dok je Zvezda poslednju uspela da završi u svoju korist (2:1) i sa 8:7 pobedi Jug, da bi osvojila svoj prvi naslov prvaka Evrope.[8] Sezona 2012/13. je bila najuspešnija u istoriji kluba, jer je osvojena tripla kruna - kup, prvenstvo i Liga šampiona. U sezoni kada je Zvezda postala prvak Evrope, Radnički iz Kragujevca je osvojio Evrokup, pa je bilo jasno da će se dva srpska tima sastati u Superkupu Evrope. Zvezda je pobedila sa 9:8, i osvojila novi, četvrti trofej u toku jedne godine.
Crvena zvezda u narednoj sezoni nije branila titulu u Ligi šampiona, ali je zato odbranila oba trofeja na domaćoj sceni. U finalu Kupa Srbije još jednom je pobeđen Radnički iz Kragujevca, a ova utakmica će se posebno pamtiti, jer ju je rešio golman – Denis Šefik, i to golom uz zvuk sirene šutem sa svog gola – za pobedu (12:11). U finalu plej-ofa prvenstva Srbije, ponovo su se sastali Crvena zvezda i Radnički, i ponovo je pobednik bio isti – ovoga puta sa 3:0 u pobedama. „Dupla kruna“ je odbranjena.
Uspesi
urediTakmičenje | Broj | Godina | |||
---|---|---|---|---|---|
Nacionalna takmičenja — 7 | |||||
Nacionalno prvenstvo — 4 | |||||
Prvak | 2 | 1991/92, 1992/93. | |||
Drugi | 0 | / | |||
Prvak | 2 | 2012/13, 2013/14. | |||
Drugi | 7 | 2006/07, 2007/08, 2011/12, 2015/16, 2017/18, 2018/19, 2022/23. | |||
Nacionalni kup — 4 | |||||
Pobednik | 0 | / | |||
Finalista | 3 | 1991/92, 1992/93, 1993/94. | |||
Pobednik | 4 | 2012/13, 2013/14, 2020/21, 2022/23. | |||
Finalista | 5 | 2007/08, 2011/12, 2016/17, 2023/24, 2024/25. | |||
Regionalna takmičenja | |||||
Pobednik | 0 | / | |||
Finalista | 0 | / | |||
Kontinentalna takmičenja — 2 | |||||
Pobednik | 1 | 2012/13. | |||
Finalista | 0 | / | |||
Pobednik | 1 | 2013. | |||
Finalista | 0 | / |
Noviji rezultati
urediSez. | Prvenstvo Srbije | Kup Srbije | Regionalno takmičenje | Evropsko takmičenje |
---|---|---|---|---|
2017/18. | 2. mesto | Polufinale | Jadranska liga — 6. mesto | Kup Evrope — Četvrtfinale |
2018/19. | Finalista | Četvrtfinale | Jadranska liga — 7. mesto | Liga šampiona — Grupna faza (8. mesto, grupa A) |
2019/20. | Nije odigrano | Polufinale | Jadranska liga — 5. mesto | Liga šampiona — Kvalifikacije, 2. runda |
2020/21. | Polufinale | Pobednik | Jadranska liga — 3. mesto, grupa Beograd | Kup Evrope — Polufinale |
2021/22. | U toku | U toku | Jadranska liga — U toku | Liga šampiona — U toku |
Najuspešniji sastavi
urediTim 1991/92.
uredi- Jugoslav Vasović, Vladimir Vujasinović, Dragan Dobrić, Pino Dragojević, Viktor Jelenić, Igor Milanović, Dragoljub Milošević, Ratko Pejović, Dejan Perišić, Todor Prlainović, Nikola Ribić, Dragan Strugar, Vaso Subotić, Milan Tadić, Aleksandar Tičić; Trener: Nikola Stamenić
Tim 1992/93.
uredi- Jugoslav Vasović, Vladimir Vujasinović, Dragan Dobrić, Čedomir Drašković, Viktor Jelenić, Dragan Kožul, Vladimir Mitrović, Dejan Perišić, Nikola Ribić, Vaso Subotić, Milan Tadić, Aleksandar Tičić, Aleksandar Ćirić, Aleksandar Šapić; Trener: Milorad Krivokapić
Tim 2012/13.
uredi- Marko Avramović, Boris Vapenski, Marko Draksimović, Nikola Eškert, Petar Ivošević, Mihajlo Milićević, Duško Pijetlović, Andrija Prlainović, Nikola Rađen, Sava Ranđelović, Viktor Rašović, Strahinja Rašović, Nenad Stojčić, Denis Šefik; Trener: Dejan Savić
Tim 2013/14.
uredi- Marko Avramović, Boris Vapenski, Nikola Vukčević, Marko Draksimović, Petar Ivošević, Filip Kljajević, Džon Man, Mihajlo Milićević, Andrija Prlainović, Nikola Rađen, Sava Ranđelović, Viktor Rašović, Strahinja Rašović, Denis Šefik; Trener: Dejan Savić
Sastav ekipe u sezoni 2023/24.
urediBroj | Igrač | ||
---|---|---|---|
1 | Vladimir Mišović | ||
2 | Veljko Tankosić | ||
3 | Nenad Dragović | ||
4 | Marko Radulović | ||
5 | Draško Gogov | ||
6 | Radovan Latinović | ||
7 | Bojan Banićević | ||
8 | Ivan Basara | ||
9 | Miloš Vukićević | ||
10 | Zoran Poznanović | ||
11 | Vuk Milojević | ||
12 | Marko Radović | ||
13 | Mihajlo Ivanović | ||
14 | Veljko Fuštić | ||
15 | Dušan Marković | ||
Trener: Igor Milanović |
Poznati igrači
uredi- Igor Milanović
- Viktor Jelenić
- Vladimir Vujasinović
- Jugoslav Vasović
- Aleksandar Ćirić
- Aleksandar Šapić
- Slavko Gak
- Branko Peković
- Nikola Janović
- Dejan Savić
- Gojko Pijetlović
- Duško Pijetlović
- Boris Vapenski
- Andrija Prlainović
- Nikola Rađen
- Marko Avramović
- Strahinja Rašović
- Viktor Rašović
- Sava Ranđelović
- Denis Šefik
Poznati treneri
urediReference
uredi- ^ a b Istorijat VK Crvena zvezda, www.sd-crvenazvezda.net
- ^ Viktor Jelenić predsednik VK Crvena zvezda, www.novosti.rs
- ^ Poraz u prvom meču finala plej-ofa, www.mojacrvenazvezda.net, 25. 4. 2012.
- ^ Finale plej-ofa: Crvena zvezda - Partizan 8:9, www.mojacrvenazvezda.net, 29. 4. 2012.
- ^ Pobeda posle 16 godina!, www.redstarbelgrade.info, 9. 11. 2012.
- ^ Vaterpolisti osvojili kup, www.mojacrvenazvezda.net, 13. 1. 2013.
- ^ Titula posle 20 godina!, www.rts.rs, 15. 5. 2013.
- ^ Crvena zvezda je na krovu Evrope!, www.b92.net, 1. 6. 2013.