Игор Милановић
Игор Милановић (Београд, 18. децембар 1965) бивши је југословенски и српски ватерполиста, а данас ватерполо тренер.
| Игор Милановић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Игор Милановић (клечи) на фајнал фору Евролиге 2011. | |||||||
| Лични подаци | |||||||
| Датум рођења | 18. децембар 1965. | ||||||
| Место рођења | Београд, Југославија | ||||||
| Држављанство | Србија | ||||||
| Сениорска каријера | |||||||
| |||||||
| Репрезентативна каријера | |||||||
| 1984—1992 1992—1996 |
 Југославија СР Југославија | ||||||
| Тренерска каријера | |||||||
| |||||||
Награде и медаље
| |||||||
Биографија уреди
У својој каријери одиграо је 349 утакмица за југословенску репрезентацију и постигао 540 голова. Освојио је две златне олимпијске медаље, две златне медаље на Светском првенству, златну медаљу на Европском првенству и два пута је био у победничком тиму на ФИНА купу. Милановић је стрелац једног од најчувенијих голова у историји ватерпола. У финалу Светског првенства 1986. године у Мадриду између Југославије и Италије која се сматра једном од најбољих ватерполо утакмица свих времена, после чак четири продужетка решио је Игор Милановић, голом у последњој секунди четвртог продужетка.[1]
На клупском нивоу играо је за Партизан, Рому, Црвену звезду, Младост, Будванску ривијеру и Каталуњу.
На отварању Олимпијских игара 1996 у Атланти је носио заставу СР Југославије.
Уврштен је у Ватерполо кућу славних 13. маја 2006.[2] Од лета 2008. до јуна 2009. радио је као први тренер Студента.
У јуну 2009. изабран је за првог тренера Партизана, са којим је освојио Евролигу 2010/11., победом од 11:7 над италијанским Про Реком у Риму.[3][4] У лето 2012. повукао се са места првог тренера првог тима Партизана и након тога је постао шеф стручног штаба за све категорије ВК Партизан. Од 2014. тренер је италијанског тима Про Реко. Као тренер Про Река освојио је Лигу шампиона, Лигу и Куп Италије у сезони 2014/15.
Клупски трофеји (као играч) уреди
- Евролига 1989/90. и 1990/91. -
Шампион са Младошћу. - Евролига 1994/95. - Шампион са Каталуњом.
- ЛЕН куп 1993/94. - Победник са Ромом.
- Суперкуп Европе 1989/90. - Победник са Младошћу.
- Првенство СФР Југославије 1983/84, 1986/87. и 1987/88. -
Шампион са Партизаном - Првенство СФР Југославије 1989/90. - Шампион са Младошћу
- Првенство СР Југославије 1992. - Шампион са Црвеном звездом.
- Првенство СР Југославије 1994. - Шампион са Будванском ривијером
- Куп СФР Југославије 1982, 1984/85, 1986/87. и 1987/88. - Победник са Партизаном
- Медитерански куп 1989. - Победник са Партизаном
- Медитерански куп 1990. - Победник са Младошћу
Клупски трофеји (као тренер) уреди
- Евролига 2010/11. - Шампион са Партизаном.
- Евролига 2014/15. - Шампион са Про Реком.
- Суперкуп Европе 2011/12. - Победник са Партизаном.
- Првенство Србије 2009/10, 2010/11. и 2011/12. - Шампион са Партизаном.
- Куп Србије 2009/10, 2010/11. и 2011/12. - Победник са Партизаном.
- Евроинтер лига 2009/10. и 2010/11. - Победник са Партизаном.
- Том Хоад куп 2011. - Победник са Партизаном.
- Првенство Италије 2014/15. - Шампион са Про Реком.
- Куп Италије 2014/15. - Победник са Про Реком.
Референце уреди
- ^ „Igor Milanović – Gol koji je “bacio Jugoslaviju u trans””. sportskasecanja.com. Приступљено 19. 2. 2021.
- ^ „Igor Milanovic 2006 Honor Water Polo Player”. ishof.org. Архивирано из оригинала 16. 04. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2021.
- ^ Nikolić, Darko. „Igor Milanović trener”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-01-30.
- ^ „Игор Милановић: Имам све услове за рад!”. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ. Приступљено 2021-01-30.
