Vasilica je obredni kolač koji se sprema za Srpsku Novu godinu (Mali Božić), 1. januara po Julijanskom, odnosno 14. januara po Gregorijanskom kalendaru. [1]

Vasilica sa vreme julijanske Nove godine (Makedonija)

Istorijat i vrste Vasilica

uredi

Prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi tog datuma se proslavlja spomen na Svetog Vasilija Velikog, Mali Božić i Srpska Nova godina. Na taj dan domaćice mese vasilice da obraduju svoje ukućane i prve komšije kako bi cela godina prošla u skladu i prijateljstvu.

Osim naziva vasilica ovaj obredni kolač u nekim krajevima Srbije nazivaju još i vasuljica, maslenica, papuljica, gruvanica, baranica, paprenica itd.

Vasilice mogu biti i slane i slatke i jedu se tople na Mali Božić. Ovaj tip obrednog kolača u Srbiji se pravi od kiselog ili lisnatog testa i najčešće preliva medom. Takođe, u nekim krajevima se na Mali Božić služi proja-vasilica, ukrašena na poseban način. Domaćice bi pripremile šuplje grančice zove, vezane u snopić, kojima bi vadile kružiće proje koje se kasnije daju stoci kako bi bila napredna i zdrava tokom cele godine. Vasilice se inače ukrašavaju krstom ispisanim bockanjem gornjeg dela vasilice drenovim grančicama ili grančicama zove, koje se obično vezuju po tri u snopić (Sveto Trojstvo) crvenim koncem.

Ovaj tip obrednog kolača sadrži mnoge simbole domaćinstva: zrna raznih žitarica, tikve, duleka, pasulja, deliće raznih suvih voćnih plodova i znamenja zdravlja (komadić drenovine) itd.

Tradicionalni recept

uredi

Vasilica se, u zavisnosti od kraja, pravi na različite načine[2]. Mnoge domaćice je prave kao Božićnu česnicu – prema starom receptu za domaći hleb.

Potrebno je: kilogram brašna, kašičica soli, 100 gr margarina i oko 100 gr maslaca. Zamesi se elastično testo i podeli na sedam do osam loptica. Svaka loptica se oklagijom razvuče u tanku koru veličine kao dno suda u kojem će se peći. Kore se premažu tankim slojem istopljenog butera i ređaju jedna na drugu. Pogača se stavi u dobro podmazani i  brašnom posuti sud za pečenje, a zatim peče u zagrejanoj pećnici na 200 stepeni.[3]

U Vojvodini je Vasilica slatka kao i česnica, jedino što se za razliku od česnice gde se dodaju orasi ili, pak, i slično koštunjavo voće, ovde samo premaže medom, koji daje slast Vasilici.[4]

Reference

uredi
  1. ^ „Vasilica na 4 načina”. Opanak. Pristupljeno 20. 1. 2020. 
  2. ^ https://www.opanak.rs/recept-za-vasilice/
  3. ^ Marković, Spasenija (1983). Veliki narodni kuvar. Narodna knjiga Tiskarna Ljubljana, Narodna knjiga Beograd. 
  4. ^ https://www.opanak.rs/recept-za-vasilice/

Literatura

uredi
  • Marković, Spasenija Pata, Veliki narodni kuvar, 1983. god, Narodna knjiga Tiskarna, Ljubljana, Narodna knjiga Beograd
  • Bazar, Kuvar, 2012/13. god.