Veber (jedinica)

U fizici, veber (engl. weber; simbol: Wb) je SI izvedena jedinica za fluks magnetnog polja. Nazvan je po nemačkom fizičaru Vilhelmu Eduardu Veberu. Veber može da se definiše u vezi sa Faradejevim zakonom, koji povezuje promenljivi magnetni fluks kroz kolo sa električnim poljem oko kola. Promena u fluksu od jednog vebera po sekundi indukovaće eletromotornu silu od jednog volta. U SI osnovnim jedinicama, vebera se definiše kao kg·m²·s^-2·A^-1. U izvedenim jedinicama, veber je volt-sekund (V·s). Veber je velika jedinica, jednaka 1 T m² = 10⁸ maksvela.

Veber
Sistem	SI izvedena jedinica
Jedinica	Magnetni fluks
Simbol	Wb
Imenovan po	Vilhelm Eduard Veber
Derivation	1 Wb = 1 V⋅s
Jedinična pretvaranja
1 Wb u ...	... je jednak sa ...
SI osnovne jedinice	1 Wb = 1 kg⋅m2⋅s−2⋅A−1
Gausove jedinice	1 Wb ≘ 7008100000000000000♠1×108 Mx

Definicija

Veber se može definisati u smislu Faradejevog zakona, koji povezuje promenljivi magnetni fluks kroz petlju sa električnim poljem oko nje. Promena fluksa od jednog vebera u sekundi indukovaće elektromotornu silu od jednog volta (proizvesti razliku električnog potencijala od jednog volta na dva terminala otvorenog kola).

Zvanično:

„ Veber (jedinica magnetnog fluksa) — Veber je magnetni fluks koji bi, povezujući kolo od jednog obrtaja, proizveo u njemu elektromotornu silu od 1 volta ako bi se sveo na nulu ujednačenom brzinom za 1 sekundu. ”

Veber se često izražava u mnoštvu drugih jedinica:

$$\mathrm {Wb} ={\dfrac {\mathrm {kg} {\cdot }\mathrm {m} ^{2}}{\mathrm {s} ^{2}{\cdot }\mathrm {A} }}=\Omega {\cdot }{\text{C}}=\mathrm {V} {\cdot }\mathrm {s} =\mathrm {H} {\cdot }\mathrm {A} =\mathrm {T} {\cdot }\mathrm {m} ^{2}={\dfrac {\mathrm {J} }{\mathrm {A} }}={\dfrac {\mathrm {N} {\cdot }\mathrm {m} }{\mathrm {A} }}=10^{8}\mathrm {Mx}$$

gde

• Wb = veber,
• Ω = om,
• C = kulon,
• V = volt,
• T = tesla,
• J = džul,
• N = njutn
• m = metar,
• s = sekunda,
• A = amper,
• H = henri,
• Mx = makvel.

Veber je dobio ime po Vilhelmu Eduardu Veberu. Kao i kod svake SI jedinice koja je nazvana po osobi, njen simbol počinje velikim slovom (Wb), ali kada je napisan u celosti, sledi pravila za pisanje velikih slova zajednički imenica; tj., „veber” ima veliko slovo na početku rečenice i u naslovima, ali se inače piše malim slovom.

Istorija

Godine 1861, Britansko udruženje za unapređenje nauke (poznato kao „BA“) osnovalo je komitet pod vođstvom Vilijama Tomsona (kasnije lorda Kelvina) za proučavanje električnih jedinica. U rukopisu iz februara 1902. godine, sa rukom pisanim beleškama Olivera Hevisajda, Đovani Đorđi je predložio skup racionalnih jedinica elektromagnetizma uključujući veber, napominjući da je „proizvod od volta u sekundu B.A. nazvao veber”.

Međunarodna elektrotehnička komisija započela je rad na terminologiji 1909. godine i osnovala Tehnički komitet 1 1911. godine, svoj najstarije uspostavljeni komitet, „da bi se sankcionisali termini i definicije koji se koriste u različitim elektrotehničkim oblastima i da bi se utvrdila ekvivalentnost termina koji se koriste u različitim jezicima.“

Tek 1927. godine TC1 se bavio proučavanjem različitih otvorenih problema u vezi sa električnim i magnetnim veličinama i jedinicama. Otvorene su rasprave teorijske prirode na kojima su eminentni elektroinženjeri i fizičari razmatrali da li su jačina magnetnog polja i gustina magnetnog fluksa zapravo veličine iste prirode. Kako se neslaganje nastavilo, IEC je odlučio da pokuša da popravi situaciju. Naložio je radnoj grupi da prouči pitanje u pripravnosti za sledeći sastanak.

Godine 1930, TC1 je odlučio da je jačina magnetnog polja (H) različite prirode od gustine magnetnog fluksa (B), i uzeo je pitanje imenovanja jedinica za ova polja i srodne veličine, među njima i integral gustine magnetnog fluksa.

Godine 1935, TC1 je preporučio nazive za nekoliko električnih jedinica, uključujući veber za praktičnu jedinicu magnetnog fluksa (i makvel za CGS jedinicu).

Odlučeno je da se postojeći niz praktičnih jedinica proširi u kompletan sveobuhvatan sistem fizičkih jedinica, a preporuka je usvojena 1935. „da se sistem sa četiri osnovne jedinice koje je predložio profesor Đorđi usvoji pod uslovom da se na kraju izabere četvrta osnovna jedinica“. Ovaj sistem je dobio oznaku „Đorđijev sistem“.

Takođe 1935. godine, TC1 je preneo odgovornost za „električne i magnetne veličine i jedinice” na novi TC24. Ovo je „na kraju dovelo do univerzalnog usvajanja Đorđijevog sistema, koji je ujedinio elektromagnetne jedinice sa MKS dimenzionalnim sistemom jedinica, koji je u celini sada poznat jednostavno kao SI sistem (Système International d'unités)“.

Godine 1938, TC24 je preporučio kao vezu [od mehaničkih do električnih jedinica] permeabilnosti slobodnog prostora sa vrednošću μ₀ = 4π×10^-7 H/m. Ova grupa je takođe prepoznala da bilo koja od praktičnih jedinica već u upotrebi (om, amper, volt, henri, farad, kulon i veber), mogla podjednako da posluži kao četvrta osnovna jedinica. „Nakon konsultacija, amper je usvojen kao četvrta jedinica Đorđijevog sistema u Parizu 1950. godine u Parizu 1950. godine.”

Umnošci

Kao i druge SI jedinice, veber se može modifikovati dodavanjem prefiksa koji ga množi sa stepenom 10.

SI umnošci vebera (Wb)

Podumnošci				Umnožci
Vrednost	SI simbol	Naziv		Vrednost	SI simbol	Naziv
10−1 Wb	dWb	deciveber		101 Wb	daWb	dekaveber
10−2 Wb	cWb	centiveber		102 Wb	hWb	hektoveber
10−3 Wb	mWb	miliveber		103 Wb	kWb	kiloveber
10−6 Wb	µWb	mikroveber		106 Wb	MWb	megaveber
10−9 Wb	nWb	nanoveber		109 Wb	GWb	gigaveber
10−12 Wb	pWb	pikoveber		1012 Wb	TWb	teraveber
10−15 Wb	fWb	femtoveber		1015 Wb	PWb	petaveber
10−18 Wb	aWb	atoveber		1018 Wb	EWb	eksaveber
10−21 Wb	zWb	zeptoveber		1021 Wb	ZWb	zetaveber
10−24 Wb	yWb	joktoveber		1024 Wb	YWb	jotaveber
Uobičajeni umnošci su podebljani.

Literatura

• Purcell, Edward M.; Morin, David J. (2013). Electricity and Magnetism. Cambridge University Press. str. 364. ISBN 978-1-107-01402-2. 
• Browne, Michael (2008). Physics for Engineering and Science (2nd izd.). McGraw-Hill/Schaum. str. 235. ISBN 978-0-07-161399-6. 
• Wells, John (3. 4. 2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• E Richard Cohen; Tom Cvitas; Jeremy G Frey; Bertil Holstrom; John W Jost, ur. (2007). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry (PDF). International Union of Pure and Applied Chemistry (3. izd.). Royal Society of Chemistry; 3rd edition. ISBN 0854044337. 

• International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. Electronic version.
• Giancoli, Douglas C. (1998). Physics: Principles with Applications (5th izd.). 
• Faraday, Michael; Day, P. (1999-02-01). The philosopher's tree: a selection of Michael Faraday's writings. CRC Press. ISBN 978-0-7503-0570-9. Pristupljeno 28. 8. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Poyser, Arthur William (1892). Magnetism and Electricity: A manual for students in advanced classes. London and New York: Longmans, Green, & Co. str. 245. Pristupljeno 2009-08-06. 
• Ulaby, Fawwaz (2007). Fundamentals of applied electromagnetics (5th izd.). Pearson:Prentice Hall. ISBN 978-0-13-241326-8. 
• Williams, L. Pearce (1965). Michael Faraday. New York, Basic Books. 
• Clerk Maxwell, James (1904). A Treatise on Electricity and Magnetism. 2 (3rd izd.). Oxford University Press. 
• Lenz, Emil (1834). „Ueber die Bestimmung der Richtung der durch elektodynamische Vertheilung erregten galvanischen Ströme”. Annalen der Physik und Chemie. 107 (31): 483—494. Bibcode:1834AnP...107..483L. doi:10.1002/andp.18341073103. 
• Jordan, Edward; Balmain, Keith G. (1968). Electromagnetic Waves and Radiating Systems (2nd izd.). Prentice-Hall. „Faraday's Law, which states that the electromotive force around a closed path is equal to the negative of the time rate of change of magnetic flux enclosed by the path.” 
• Griffiths, David J. (1999). Introduction to Electrodynamics (3rd izd.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 0-13-805326-X. 
• Hayt, William (1989). Engineering Electromagnetics (5th izd.). McGraw-Hill. ISBN 0-07-027406-1. 
• Magie, W. M. (1963). A Source Book in Physics. Cambridge, MA: Harvard Press. 
• Tipler; Mosca (2004). Physics for Scientists and Engineers. str. 795. ISBN 9780716708100. 
• Neumann, Franz Ernst (1846). „Allgemeine Gesetze der inducirten elektrischen Ströme” (PDF). Annalen der Physik. 143 (1): 31—44. Bibcode:1846AnP...143...31N. doi:10.1002/andp.18461430103. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 3. 2020. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Salu, Yehuda (2014). „A Left Hand Rule for Faraday's Law”. The Physics Teacher. 52 (1): 48. Bibcode:2014PhTea..52...48S. doi:10.1119/1.4849156. 
• Salu, Yehuda. „Bypassing Lenz's Rule - A Left Hand Rule for Faraday's Law”. www.PhysicsForArchitects.com. Arhivirano iz originala 7. 5. 2020. g. Pristupljeno 30. 7. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• „A Brief History of Electromagnetism” (PDF).