Википедија

Vezivno tkivo

Vezivno tkivo, kao vrsta tkiva životinja, učestvuje u formiranju i održavanju oblika tela, povezuje i okružuje sve organe i čini njihovu unutrašnju potpornu mrežu. Veoma važnu komponentu ovog tkiva čini vanćelijski matriks koji povezuje ćelije i daje im potporu.[1]

Nazivi i oznake
MeSHD003238
FMA96404
Anatomska terminologija

Vezivno tkivo je jedan od četiri primarna tipa životinjskog tkiva, zajedno sa epitelnim, mišićnim i nervnim tkivom.[2] Ono se razvija iz mezenhima, koji potiče iz mezoderma, srednjeg embrionalnog zametnog sloja.[3] Vezivno tkivo se nalazi između drugih tkiva svuda u telu, uključujući nervni sistem. Tri moždane ovojnice, membrane koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu, sastoje se od vezivnog tkiva. Većina tipova vezivnog tkiva sastoji se od tri glavne komponente: elastičnih i kolagenskih vlakana, osnovnih supstanci i ćelija.[3] Krv i limfa se klasifikuju kao specijalizovana tečna vezivna tkiva koja ne sadrže vlakna.[3][4] Svi su uronjeni u telesnu vodu. Ćelije vezivnog tkiva uključuju fibroblaste, adipocite, makrofage, mastocite i leukocite.

Termin „vezivno tkivo“ (na nemačkom Bindegewebe) uveo je Johanes Peter Miler 1830. godine. Ovo tkivo je već prepoznato kao posebna klasa u 18. veku.[5][6]

Komponente vezivnog tkiva

uredi
Glavni članak: Ćelije vezivnog tkiva

Osnovu svih raznolikih vezivnih tkiva čine: ćelije i vanćelijski matriks. U ekstracelularnom matriksu se razlikuju:[7] fibrilarni proteini (vezivna vlakna), osnovna supstanca, amorfan deo, i tkivna tečnost, koja se u najvećem procentu sastoji od vode koja je vezana za molekule osnovne supstance.

Za razliku od epitelnih, ćelije vezivnog tkiva su manje ili više prostorno udaljene jedna od druge i između njih se nalazi velika količina vanćelijskog matriksa. Iako udaljene ove ćelije se povezuju ili direktno ili preko tkivne tečnosti koja se nalazi između njih.

Funkcije vezivnih tkiva

uredi

Osnovne funkcije ovog tkiva mogu se razvrstati na:

  • potpornu i zaštitnu — obrazuju stromu i kapsule organa;
  • nutritivnu ulogu — pokrovni epiteli, s obzirom da su bez krvnih sudova, hranljive materije i kiseonik primaju iz krvnih sudova podupirućeg vezivnog tkiva;
  • metaboličku ulogu — u njima se mogu skladištiti lipidi, elektroliti i voda;
  • termoregulacionu ulogu — poseban tip vezivnog tkiva, masno tkivo, predstavlja potkožni termoizolacioni sloj;
  • odbrambenu ulogu — makrofagi i limfociti (odbrambene ćelije) su aktivni u ovom tkivu;
  • ulogu u zarastanju rana.

Klasifikacija vezivnih tkiva

uredi
 
 
Vrste vezivnog tkiva

Vezivno tkivo se može široko klasifikovati na samo vezivno tkivo i posebno vezivno tkivo.[8][9]

Pravo vezivno tkivo

uredi

Samo vezivno tkivo se sastoji od labavog vezivnog tkiva (uključujući retikularno vezivno tkivo i masno tkivo) i gustog vezivnog tkiva (podeljeno na gusto regularno i gusto nepravilno vezivno tkivo.)[10] Labavo i gusto vezivno tkivo razlikuje se odnosom osnovne supstance i vlaknastog tkiva. Labavo vezivno tkivo ima mnogo više osnovne materije i relativan manjak fibroznog tkiva, dok je za gusto vezivno tkivo obrnuto. Gusto pravilno vezivno tkivo, koje se nalazi u strukturama kao što su tetive i ligamenti, karakterišu kolagenska vlakna raspoređena na uredno paralelan način, dajući mu zateznu čvrstoću u jednom pravcu. Gusto, nepravilno vezivno tkivo pruža snagu u više pravaca svojim gustim snopovima vlakana raspoređenih u svim pravcima.

Posebno vezivno tkivo

uredi

Posebno vezivno tkivo se sastoji od hrskavice, kostiju, krvi i limfe.[11] Druge vrste vezivnog tkiva uključuju fibrozno, elastično i limfoidno vezivno tkivo.[12] Fibroareolno tkivo je mešavina fibroznog i areolnog tkiva.[13] Fibromuskularno tkivo se sastoji od fibroznog tkiva i mišićnog tkiva. Novo vaskularizovano vezivno tkivo koje se formira u procesu zarastanja rana naziva se granulaciono tkivo.[14] Svi posebni tipovi vezivnog tkiva uključeni su kao podskup fascija u fascijalnom sistemu, sa krvlju i limfom klasifikovanim kao tečna fascija.[15][16]

Kosti i hrskavica se dalje mogu klasifikovati kao potporno vezivno tkivo. Krv i limfa se takođe mogu kategorisati kao tečno vezivno tkivo,[3][17][18] i tečna fascija.[15]

Membrane

uredi

Membrane mogu biti od vezivnog ili epitelskog tkiva. Membrane vezivnog tkiva uključuju moždane ovojnice (tri membrane koje pokrivaju mozak i kičmenu moždinu) i sinovijalne membrane koje oblažu zglobne šupljine.[19] Sluzokože i serozne membrane su epitelne sa slojem labavog vezivnog tkiva.[19]

Klasifikacija prema zastupljenosti ćelija

uredi

Klasifikuju se prema zastupljenosti ćelija i komponenti vanćelijskog matriksa, što određuje njihovu morfologiju i funkcije, na:

1. embrionska vezivna tkiva kojima pripadaju:

  • mezenhimsko vezivno tkivo
  • sluzno vezivno tkivo

2. adultna vezivna tkiva koja su podeljena na:

a) vezivna tkiva u užem smislu:

  • neorganizovana vezivna tkiva
  • organizovana vezivna tkiva

b) potporna vezivna tkiva:

v) vezivna tkiva sa posebnim odlikama:

Tečna vezivna tkiva

uredi
Glavni članak: Krv

Krv i limfa su ne samo jedina tečna vezivna tkiva nego istovremeno i jedina vezivna tkiva koja ne sadrže vlakna. Krv kruži unutar krvnih sudova.

Glavni članak: Limfa

Limfa je bezbojna tečnost, po sastavu slična krvnoj plazmi, ali za razliku od nje limfa sadrži samo leukocite. Cirkuliše kroz poseban sistem kanala – limfotok. Limfa predstavlja posrednika između krvi i tkiva:

  • preko nje do ćelija dospevaju hranljive materije, a u nju, takođe, prelaze mnogi proizvodi metabolizma koji se uzbacuju iz organizma.
Glavni članak: Hemolimfa

Krvi i limfi kičmenjaka odgovaraju hidrolimfa i hemolimfa beskičmenjaka.

Vlaknasto vezivno tkivo

uredi
Glavni članak: Vezivna vlakna

Vlaknasto vezivno tkivo čine:

  • ćelije
  • amorfna (bez oblika) međućelijska supstanca u kojoj su raspoređena mnogobrojna vezivna vlakna.

Vezivne ćelije mogu da budu različitog oblika – nepravilnog, zvezdastog, okruglog, ovalnog.

Postoje dve vrste vezivnih vlakana :

  • kolagena
  • elastična
  • retikularna.

Kolagena vlakna su čvrsta, debela, savitljiva ali relativno neelastična i jaka, dok su elastična tanja, razgranata i elastična.

U odnosu na raspored vezivnih vlakana u tkivu razlikuju se dva tipa vlaknastog vezivnog tkiva :

1. čvrsto sačinjavaju vezivna vlakna zbijena u paralelne snopiće; u zavisnosti od tipa vlakana razlikuju se:

  • kolageno u koje se ubrajaju tetive (vezuju mišiće za kosti ili mišiće međusobno ) i ligamenti (povezuju kosti) i
  • elastično čvrsto vezivno tkivo izgrađuje različite elastične organe u telu, kao što su pluća, krvni sudovi i sl.;

2. rastresito je najzastupljenije tkivo u telu kičmenjaka; nalazi se kako u organima tako i između njih, povezujući nerve, mišiće, kosti, kožu, krvne i limfne sudove; u tom tkivu se nagomilavaju masti (rezerva energije), pigmenti i leukociti.

Hrskavičavo tkivo

uredi
Glavni članak: Hrskavičavo tkivo

Hrskavičavo tkivo sačinjavaju:

  • krupne hrskavičave ćelije:
    • hondriociti i
    • hondrioblasti i
  • međućelijska masa u kojoj su
  • vlakna.

Koštano tkivo

uredi
Glavni članak: Koštano tkivo

Koštano tkivo je izgrađeno od:

  • koštanih ćelija:
    • osteoblasti,
    • osteociti i
    • osteoklasti i
  • čvrste koštane mase (međućelijska supstanca).

Osteoblasti odgovaraju hondrioblastima hrskavičavog tkiva, a osteociti su zrele, diferencirane koštane ćelije. Osteoklasti razaraju koštanu masu i omogućavaju njeno neprekidno obnavljanje. Sva tri tipa ćelija učestvuju u rastu kostiju u njihovom zarastanju posle preloma.

Koštana masa se sastoji od:

Građa kosti

uredi

Na površini kosti nalazi se vezivna opna — pokosnica. Ispod nje je kompaktna koštana masa koja prema unutrašnjosti kosti prelazi u sunđerastu koštanu masu. Kompaktna koštana masa prožeta je velikim brojem uzdužnih i poprečnih, međusobno povezanih kanalića. Uzdužni kanali nazivaju se Haverzovi kanali, oko njih se nalaze koncentrično raspoređene koštane ćelije, a kroz njih prolaze krvni sudovi i nervi .

Histogeneza vezivnog tkiva

uredi
Glavni članak: Histogeneza vezivnog tkiva

Ova tkiva su mezodermalnog porekla i potiču od mezenhima (embrionsko vezivno tkivo). Dao mezenhima glavenog i vratnog regiona čoveka nastaje od ektoderma, zbog čega se naziva ektomezenhim.

Reference

uredi
  1. ^ Dorland, W. A. Newman (2012). Dorland's Illustrated Medical Dictionary (32nd izd.). Elsevier. str. 1931. ISBN 978-1-4160-6257-8. 
  2. ^ Biga, Lindsay M.; Dawson, Sierra; Harwell, Amy (26. 9. 2019). „4.1 Types of Tissues” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 7. 2022. 
  3. ^ a b v g Biga, Lindsay M.; Dawson, Sierra; Harwell, Amy; Hopkins, Robin; Kaufmann, Joel; LeMaster, Mike; Matern, Philip; Morrison-Graham, Katie; Quick, Devon (2019), „4.3 Connective Tissue Supports and Protects”, Anatomy & Physiology (na jeziku: engleski), OpenStax/Oregon State University, Pristupljeno 2021-04-16 
  4. ^ „5.3.4: Fluid Tissues”. Biology LibreTexts (na jeziku: engleski). 21. 5. 2021. Pristupljeno 2. 8. 2022. 
  5. ^ Mathews, M. B (1975). Connective Tissue, Macromolecular Structure Evolution.  Springer-Verlag, Berlin and New York. .
  6. ^ Aterman, K. (1981). „Connective tissue: An eclectic historical review with particular reference to the liver”. The Histochemical Journal. 13 (3): 341—396. PMID 7019165. S2CID 22765625. doi:10.1007/BF01005055. 
  7. ^ „Connective Tissue Study Guide”. 02. 01. 2013. Arhivirano iz originala 12. 10. 2018. g. Pristupljeno 26. 10. 2014. 
  8. ^ Shostak, Stanley. „Connective Tissues”. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  9. ^ Carol Mattson Porth; Glenn Matfin (1. 10. 2010). Essentials of Pathophysiology: Concepts of Altered Health States. Lippincott Williams & Wilkins. str. 24—. ISBN 978-1582557243. Pristupljeno 11. 5. 2011. 
  10. ^ Potter, Hugh. „The Connective Tissues”. Arhivirano iz originala 31. 10. 2012. g. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  11. ^ Caceci, Thomas. „Connective Tisues”. Arhivirano iz originala 6. 1. 2013. g. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  12. ^ King, David. „Histology Intro”. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  13. ^ „Medical Definition of FIBROAREOLAR”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 10. 2018. 
  14. ^ „Granulation Tissue Definition”. Memidex. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  15. ^ a b Bordoni, Bruno; Mahabadi, Navid; Varacallo, Matthew (2022). „Anatomy, Fascia”. StatPearls. StatPearls Publishing. PMID 29630284. Pristupljeno 3. 8. 2022. 
  16. ^ Schleip, R; Hedley, G; Yucesoy, CA (oktobar 2019). „Fascial nomenclature: Update on related consensus process.”. Clinical Anatomy. 32 (7): 929—933. PMC 6852276  . PMID 31183880. doi:10.1002/ca.23423. 
  17. ^ „Supporting Connective Tissue | Human Anatomy and Physiology Lab (BSB 141)”. courses.lumenlearning.com. Pristupljeno 2021-04-16. 
  18. ^ Karki, Gaurab (2018-02-23). „Fluid or liquid connective tissue: blood and lymph”. Online Biology Notes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-16. 
  19. ^ a b „Membranes | SEER Training”. training.seer.cancer.gov. Pristupljeno 3. 8. 2022. 

Literatura

uredi
  • Dorland, W. A. Newman (2012). Dorland's Illustrated Medical Dictionary (32nd izd.). Elsevier. str. 1931. ISBN 978-1-4160-6257-8. 
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Mariček, Magdalena; Ćurčić, B; Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.

Spoljašnje veze

uredi
 
Vezivno tkivo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Везивно_ткиво&oldid=28665642”