Venedi (Sloveni)

„Vendi (Sloveni)” i „Veneti (Sloveni)” preusmerava ovde. Za druge upotrebe, pogledajte Venedi, Vendi i Veneti.

Venedi, Vendi ili Veneti (lat. Venedi ili Venethae, Venethi; grč. Ούενέδοι), su stari istočnoevropski narod, koji je živeo na području između Visle i Dnjepra, a smatraju se mogućim precima Slovena. Ne treba ih mešati sa Jadranskim Venetima ili galskim Venetima.

Mapa rimskog carstva iz 125. godine, na kojoj se vidi prostor u kome su živeli Vendi

Pominju se u istorijskim izvorima Plinija Starijeg (I vek), Tacita (oko 55. do oko 120), Ptolemeja (II vek). Tabula Peutingeriana s kraja III.v. spominje ih među „najvećim narodima"; poreklo naziva nije sasvim poznato. Nemci tako zovu (Vendi (nem. Wenden), Vindi (Winden)) i Lužičke Srbe, a Austrijanci Gradišćanske Hrvate.[1]

Istorijski izvori o Vendima su šturi, mada ih, na primer, Sv. Bonifacije 745-746. godine u pismu engleskom kralju Eltibaldu opisuje ovako: „A u Veneda, tog najgoreg i najstrašnijeg ljudskog roda, toliko se uzajamno vole i poštuju supruzi, da žene, kada im muž umre, ne žele živeti. I među njima je poštovana žena koja sebi sopstvenim rukama zadaje smrt i na istoj lomači izgori sa mužem." [2]

U Baltiku se nalazi Venedski zaliv, a na Karpatima Venedska planina (gora).

Vidi jošUredi

IzvoriUredi