Википедија:Značaj

Tema je značajna ako je bila predmet više netrivijalnih objavljenih radova čiji su izvori pouzdani i nezavisni, kako od samog predmeta, tako i među sobom. Sve teme moraju prelaziti minimalni prag značaja da bi članak na tu temu bio uključen u Vikipediju. Ovaj zahtev obezbeđuje da postoji dovoljno izvornog materijala da se napiše proverljiv, enciklopedijski članak o temi.

Atribut značajan ovde podrazumeva „biti vredan zapažanja” ili „privlačiti pažnju”. On ne znači isto što i „slavan” ili „važan”. On se ne meri subjektivnim sudovima Vikipedijinih urednika. On ne znači „vredan izveštavanja u vestima”.

Smernice u tabeli sa desne strane su usvojene, ili se o njima vodi razgovor, kako bi preciznije odredili neke dodatne pragove značaja u određenim oblastima.

Osnovni prag značaja

Prag značaja zajednički gotovo svim za konkretne predmete, kao i za Vikipedija:Šta Vikipedija nije, jeste prag da je tema značajna ako je bila predmet više netrivijalnih pouzdanih objavljenih radova, čiji su izvori nezavisni od samog subjekta.

• Šta čini „objavljen rad” je široko i obuhvata objavljene radove svih oblika, uključujući ali ne i ograničeno na novine, knjige i elektronske knjige, časopise, televizijske i radijske dokumentarne programe, izveštaje vladinih agencija, naučne časopise, itd.
• Ocena „nezavisnosti” isključuje svako samo-pojavljivanje ili -probijanje u javnosti, reklamiranje od strane predmeta, sav samo-objavljeni materijal, autobiografije, saopštenja za štampu, i druge takve radove povezane sa predmetom, njegovim stvaraocem, ili drugima sa stvarnim finansijskim ili drugim interesom ili naklonjenošću u vezi sa predmetom.
• „Netrivijalnost” jeste ocena dubine sadržaja koji se nalazi u objavljenom radu, kada se iz njega izuzmu podaci nalik na onakve kakvi se mogu naći u adresarima, kao i toga koliko se neposredno bavi predmetom u pitanju.
• Ocena „više” radova ne nosi konkretno određen broj, i njeno se tumačenje može razlikovati već zavisno od pouzdanosti izvora i drugih činilaca značaja. Na primer, objave istog članka pribavljenog od novinske agencije u nekoliko različitih novina ne predstavlja „više” radova, dok bi slučaj u kojem bi nekoliko međusobno nezavisnih istraživača ili novinara svaki sproveli svoje istraživanje istog predmeta i o tome napisali zasebne članke uistinu predstavljao „više” izvora.
• „Pouzdanost”, kako je objašnjeno u smernicama o pouzdanosti, zahteva da izvor ima određeni nivo uredničkog integriteta kako bi bila omogućena proverljiva ocena o značaju teme.

Jedno od rasuđivanja koja podržavaju ovaj prag jeste da činjenica da su izvori nezavisni od predmeta „zapazili” predmet i da im je on „zaokupio pažnju” toliko da su ga oni istražili do razumnog nivoa pojedinosti i stvorili više netrivijalnih pouzdanih objavljenih radova o njemu dokazuje da je predmet „vredan zapažanja” i da „privlači pažnju”, te je stoga „značajan”.

Šta činiti sa nedovoljno značajnim temama

Sa temama koji ne prelaze pragove značaja se postupa na dva načina: spajanjem ili brisanjem. Koji će put biti najprigodniji zavisi od načina na koji predmet ne uspeva da pređe pragove značaja, i to u glavnome kako ne uspeva da zadovolji osnovni prag. Članci koji možda nisu značajni se mogu označiti nalepnicom {{značaj}} kako bi drugi urednici bili svesni problema.

Spajanje

Može biti da tema ne zadovoljava pragove zato što je, iako se može naći u objavljenim radovima koji nisu jednostavni spiskovi podataka i koji su iz izvora koji su nezavisni od predmeta, pomenuta samo trivijalno a nije predmet obrade radova do kakve razumne dubine. Podaci koji su samo površno obrađeni ili tek usputno pomenuti u raspravi koja okružuje stvarno središte pažnje rada, nisu dovoljni kako bi se izgradio puni referencirani enciklopedijski članak koji stoji nezavisno od glavnog predmeta.

Preporuka zajednička svim smernicama o značaju jeste da se članci o takvim predmetima ne predlažu za brisanje već preimenuju, preraspodele ili spoje u šire obuhvatnije članke, ili u članke koji obrađuju glavni predmet, koji se mogu i napraviti ako već ne postoje.

Za srodna pitanja, videti Vikipedija:Neutralna tačka gledišta#Prevelik značaj, Vikipedija:Račvanje sadržaja i Vikipedija:Stil sažetka.

Brisanje

Tema može ne prelaziti pragove značaja jer nema dovoljno objavljenih radova iz pouzdanih izvora koji su nezavisni od predmeta. Bez takvih izvora, ispravan enciklopedijski članak se uopšte ne može napisati. Takvi članci obično bivaju predloženi za brisanje, preko jednog od Vikipedijinih postupaka za brisanje.

Za srodna pitanja, videti Vikipedija:Autobiografija i Vikipedija:Nezavisni izvori.

Teme koje se ne mogu podupreti nikakvim objavljenim radovima su jednostavno neproverljive i moraju biti obrisane.

Razlog za zahtevanje nivoa značaja

• Da bi mogla imati proverljiv članak, tema mora biti dovoljno značajna da bi o njoj postojali podaci koji su istraženi, provereni i procenjeni putem izdavanja u nezavisnim pouzdanim izvorima.
• Da bi mogla imati nepristrasan članak, tema mora biti dovoljno značajna da bi o njoj postojali podaci iz nepristrasnih i sa predmetom nepovezanih izvora, te da ne bi oni koji su za taj članak zainteresovani bili jedino pristrasni ili fanatični urednici.
• Vikipedija nije skladište podataka bez kriterijuma o firmama, mrežnim mestima, ljudima, itd. Vikipedija je enciklopedija.

Značaj nije subjektivan

Subjektivne ocene ne nose nikakvu težinu u određivanju da li tema zaslužuje uključenje u Vikipediju. Pragovi značaja nisu isto što i lična ili pristrasna razmatranja, kao što su: „nikad nisam čuo za ovo”, „zanimljiv članak”, „tema zaslužuje pažnju”, „nedovoljno poznato”, „veoma važno pitanje”, „popularno”, „sviđa mi se”, „od interesa samo [ ovima ili onima ]”, itd.

Urednici Vikipedije ne sude neposredno o značaju. Uključivanje tema u Vikipediju odslikava to da li su te teme uključivane u pouzdane objavljene radove. Drugi autori, istraživači, profesori ili novinari su odlučili da li da temi posvete pažnju, i svojom stručnošću istražili i proverili podatke o njoj. Stoga, naš osnovni prag jeste način da se odredi da li je „svet” već ocenio da je tema značajna. Ovo nije povezano sa time da li neki urednik Vikipedije lično nalazi predmet istaknutim ili vrednim.

Značaj nije privremen

Ako više nezavisnih objavljenih izvora imaju neku temu za svoj predmet, ovo se ne menja smanjivanjem učestalosti takvog pokrića. Tako, ako je tema jednom prelazila osnovni prag značaja, ona će i pored protoka vremena nastaviti da ga zadovoljava. Međutim, obratite pažnju da je prenaglašavanje skorijih događaja vrsta sistemskog naklona; najnovija fora na Internetu koja je veoma popularna nije ipso fakto značajna i sasvim je moguće da će izbledeti i biti zaboravljena bez da za njom ostanu pouzdani objavljeni izvori koji bi je dokumentovali.

Među drugim činiocima koji mogu uticati na značaj tema u okvirima Vikipedije je i činjenica da se pravila, smernice i konsenzus na Vikipediji mogu vremenom menjati.

Vidi još

1. Značaj (jutjuberi)
2. Značaj (brojevi)
3. Značaj (fikcija)
4. Mesta od lokalnog interesa
5. Značaj (pornografski glumci)
6. Značaj (veb-sajtovi)
7. Značaj (muzika)
8. Značaj (preduzeća i organizacije)

Pogledajte i nekoliko eseja na engleskom jeziku vezanih za značaj na Vikipediji:

• (jezik: engleski)en:Wikipedia:Arguments to avoid in deletion discussions,

  esej koji rasuđuje protiv upotrebe subjektivnih kriterijuma poput „sviđa mi se” i „ne sviđa mi se”

• (jezik: engleski)en:Wikipedia:Independent sources,

  esej koji dalje objašnjava zašto su nezavisni izvori neophodni za pisanje enciklopedijskog članka.

• (jezik: engleski)en:User:Uncle G/On notability,

  esej o nužnosti razmatranja značaja u odlučivanju da li članke uvrstiti ili ne. Ovaj esej je prvobitni izvor gornjeg osnovnog praga značaja.

• (jezik: engleski)en:Wikipedia:Notability/Arguments,

  spisak argumenata za i protiv primene praga značaja.