Википедија:Kako prepoznati lutka?
 | Ova stranica je esej. Sadrži savete ili mišljenja jednog ili više vikipedijanaca. Ova stranica nije jedna od stranica s pravilima i smernicama, te nije temeljno proverena od strane zajednice. Neki eseji predstavljaju široko prihvaćene norme; drugi predstavljaju samo viđenje manjine. |
 | Ova stranica ukratko: Ima mnogo načina da se prepozna lutak ili neka druga vrsta duplog naloga. Ali ni jedan od njih nije apsolutni dokaz da je neko prekršio pravila. |
Korišćenje duplih naloga na Vikipediji ponekad je dozvoljeno, a ponekad zabranjeno, što zavisi od okolnosti i razloga zbog kojih neko otvara dodatne naloge. Onaj ko koristi više od jednog naloga u dobroj nameri i sa čistim motivima ne krši pravila i propise, ne treba da se plaši posledica, i neće biti pokrenute istrage za utvrđivanje povezanosti tih naloga. Ali otvaranje duplih naloga u negativnoj nameri i sa ciljem prevare otvoreno je kršenje unutrašnjih pravila Vikipedije.
Saznati da li neko koristi više naloga sa ciljem da prevari nije jednostavno, jer znaci toga nisu uvek kristalno jasni, i nemoguće je proviriti kroz žice da bi se utvrdilo da li je određeni pojedinac baš taj koji operiše sa korumpiranim nalozima.
Jedan od načina, doduše manje upotrebljavanih je zahtev za čekjuzer proveru. Ovo je istraga tehničke prirode koja može da utvrdi da li dva ili više naloga uređuju sa iste IP adrese. Ali postoji šansa da to ipak nije pojedinac, nego više ljudi deli isti računar ili istu internet konekciju, bilo da su članovi iste porodice ili cimeri koji dele isto domaćinstvo, saradnici koji rade u istoj kancelariji, posetilac ili prijatelj koji je seo za računar (jednom ili više puta, ili ga čak koristi regularno), đaci ili studenti koristeći isti školski računar, potpuni stranac koji se nakačio na tuđi Wi-Fi hotspot — na primer u kafiću ili u javnoj biblioteci, ili kradući susedovu internet konekciju.
I sa čekjuzerom i bez njega, postoji niz znakova koji ukazuju na to da više naloga može poticati od iste osobe. Ipak, nijedan od znakova sam po sebi nije dovoljan dokaz zloupotrebe. Uzevši u obzir da je među uređivačima Vikipedije dobra namera uvek preduslov, i uvek se pretpostavlja, bez apsolutno sigurnih znakova lutkarenja ne sme da se pokrene nikakva akcija protiv sumnjivih naloga. Međutim kod vidnih znakova povrede pravila koji prate određeni lutak-nalog, pokreću se akcije protiv njih.
Motivi uredi
Pre opisivanja samih znakova lutkarstva, da pomenemo neke od razloga koji pokreću ljude na takvu aktivnost, i da objasnimo šta ne valja sa njima.
Kada detektiv kreće u istragu da reši kriminal, jedna od prvih stvari koje pokušava da utvrdi je motiv krivičnog dela. Ponajviše želi da zna da li je osumnjičeni imao unapred determinisanu nameru da počini zločin, da li je kriminal bio unapred isplaniran. Motiv je uvek vrlo korisna informacija za rešavanje krivičnog dela, jer pomaže detektivu da otkrije ko je imao određenu motivaciju ili korist. Ni motiv nije lako ili ponekad uopšte nije moguće utvrditi, ali svaki počinilac ga uvek ima.
Isto tako, znati motive lutkarenja na Vikipediji puno znači za razotkrivanje aktuelnih slučajeva. Bez validnog motiva, ne postoji razlog zašto bi neko lutkario.
Glasanje uredi
U svakoj diskusiji, na primer na stranici za razgovor ili u vezi zahteva za brisanje članaka, mora postojati konsenzus. Ako postoji jasan sporazum koji vodi u određenom pravcu, tek onda postoji odluka. Glavni administrator će da izvrši odluku konsenzusa, čak i da se sa odlukom sam ili sama i ne slaže.
Ali u slučaju da postoji dve strane, na kojima vladaju podjednako jaka mišljenja, tu će do konsenzusa doći znatno teže ili nekad to i ne uspeva. Često se diskusije zbog toga ponavljaju ili i zatvaraju do daljnjeg sa zaključkom da do konsenzusa nije došlo. Pri tome se moraju uzeti u obzir svačiji stavovi, čak i onih u manjini, a čak i mišljenje manjine na kraju može i te kako da utiče na rešenje slučaja.
Mnogi korisnici imaju pogrešnu percepciju da rešenje nečega stoji isključivo u broju glasova, znači što je više "za" glasova u nekom slučaju to će najverovatnije biti i rešenje. Međutim to je pogrešno. Diskusija nije glasanje, a rešenje je gotovo uvek u rukama onih koji poznaju i pravilno citiraju pravila i smernice ili samo svojim rečima iznose konstruktivne ideje. Bilo u slučaju lutkarenja ili ne, oni koji samo prate vođu i uvek čine ono što im neko drugi kaže uopšte ne pomažu razvoj diskusije. Takvi glasovi su najčešće nevažeći i ne uzimaju se u obzir pri rešavanju slučajeva.
Panika uredi
Nije retko da oni kojima je članak predviđen za brisanje, naročito ako su novajlije, suočeni sa predlogom počnu da "prave paniku". Sasvim prirodna reakcija u ovim uslovima bila bi da se napravi novi nalog i preko njega ubaci dodatni glas u ogorčenoj borbi za članak.
Uraditi isto međutim neće spasiti članak koji je loš, ili pomoći lutkara na bilo koji način. Administratori i ostali će s lakoćom utvrditi da nalog stvoren za lutkarenje nema skoro nikakvu istoriju uređivanja, i ukazati na njegovu sumnjivost. Ali čak i u slučaju iskusnih korisnika, sa dugim istorijama uređivanja, koji se odluče na prevaru da putem svojih dvojnih naloga bace više glasova, postoji sistem provere. Jedan ili nekoliko znakova opisanih ispod će da ih oda.
Pored autora članka i onih koji su ga uređivali ili samo bili zainteresovani za njegovu temu, u diskusiji o članku će učestvovati samo oni koji su gotovo specijalizovani da zagovaraju raspravu ili samo da mnogo polemišu. Dok će biti onih za brisanje i onih za protiv, određeni ljudi se iznova i iznova pojavljuju u raznim diskusijama za brisanje i za njih se zna da su više zainteresovani za raspravu nego za temu članka ili za njegovu sudbinu.
Uticanje na tok uređivačkog rata uredi
Uređivački ratovi su česti na Vikipediji, čak i među veteranima ili čak naročito među njima. To je u ljudskoj prirodi da neko želi da stvari budu po njihovom i nikako drugačije. Kada se takav rat zadesi, jedino dobro rešenje za Vikipediju je kompromisno rešenje.
Lutkarenje je alat koji se ponekad koristi za dobijanje ovog rata. Pravila i propisi dozvoljavaju maksimum tri vraćanja po danu za svakog korisnika, mada se i manje vraćanja od toga može završiti blokiranjem korisnika (ako se ispostavi negativna namera). Kad dva korisnika koji imaju različit pogled idu napred-nazad, a onda se u trenutku između njih pojavi treći, to u svakom slučaju znači šest vraćanja u korist jedne strane a samo tri u korist druge. Naočigled, ako je ta treća osoba lutak jednog od korisnika, dobijena pomoć od sopstvenog drugog naloga bila bi presudna za pobedu.
Međutim nije tako. Kada dođe do nekontrolisanog rata uređivanja, administratori su primorani da ako treba blokiraju nalog svih uključenih u svađi i/ili da stranu zaključaju od ostalog uređivanja.
Kao i kod glasanja, ni u slučaju rata, većina nije faktor rešavanja. Uređivački ratovi se obično rešavaju diskusijom radi konsenzusa (debatom koja za cilj ima miran dogovor).
Prikrivanje činjenica uredi
Dobri urednici teže da za sebe stvore reputaciju istorije uređivanja bez znakova neodgovornog ponašanja. Imati takvu dobru reputaciju je blago. Ali onda odjednom, iz ovog ili onog razloga, takav se jedan korisnik odluči za kontroverzne korake ali sa željom da trag negativnog ponašanja ne bude zapisan u istoriju uređivanja. Postoje čak i legitimni razlozi ovoga. Na primer, recimo da neko ne bi želeo da jednostavno ispravljanje gramatičkih grešaka na nekoj stranici vezanoj za pornografiju bude u istoriji njegovih ili njenih uređivanja i tako omogući razna optuživanja.
Ali je u potpunosti zabranjeno korišćenje drugih naloga za namerno stvaranje zabune ili za prikrivanje negativne aktivnosti drugim nalogom. Ovo nazivamo Dobronamerno-zlonamerni nalog. Ko je spreman na tako nešto? Na primer korisnik koji želi eksperimentalno da se oproba u vandalisanju, da vidi šta će se desiti u slučaju kršenja pravila neutralnosti ili u sporu o nepristrasnosti, ako preti drugim korisnicima ili ako namerno napravi neki nered na Vikipediji da bi isterao svoje.
Neki korisnici stvaraju druge naloge preko kojih bi neometano mogli da vrše radnje koje nisu striktno zabranjene, ali nerviraju ili provociraju druge, na primer predlaganje članaka za brisanje. Čak i ako dupli nalozi ne smetaju konsenzus, ali sa njih dolazi takva aktivnost na njih se ne gleda dobro. Nije retko da nalog sa kojeg prečesto dolaze zahtevi za brisanje članaka završi na listi lutaka.
Ima i takvih ekstremnih slučajeva kada neko eksperimentiše sa stvaranjem veštačke napetosti i kontroverze čisto da vidi reakcije drugih i to tako da nekoliko svojih naloga veštački uključi u međusoban uređivački rat. Stvaranje takve situacije poziva na diskusiju, a pritom operiše dva svoja naloga koja su prividno dve sukobljene strane koje se ne slažu. Ponekad sa jednim nalogom stvori članak, a preko drugog traži brisanje. Gotovo uvek iza ovakve aktivnosti stoji namera da se onemogući normalan rad Vikipedije.
Izigravanje pravila uredi
Vikipedija ima sisteme dizajnirane za sprovođenje svoje politike da bi obezbedila opstajanje integriteta enciklopedije. Uređivanja su patrolirana, vandalizam vraćen, izvori se proveravaju.
Neki uređivači, neretko stariji iskusni korisnici, izmišljaju razne trikove da bi zaobišli ove unutrašnje sisteme, da bi izigrali pravila, i to korišćenjem duplih naloga. Na primer, preko jednog naloga stvore članak, a preko drugog ga obeleže kao patroliranog. U nekom drugom slučaju neko izvandališe članak preko jednog naloga, a onda preko drugog izvede navodni doprinos, obeleživši da je izveo vraćanje tog vandalizma. Ili želi da se unese kontroverzan sadržaj u članak, za koji se zna da se neće svideti drugima, a onda preko drugog naloga izvede brzu malu izmenu u članku, da kontroverzni unos ne bude poslednji, i tako ostane neprimećen.
Napumpavanje uredi
Da bi veštački isprovocirao debatu, korisnik je otvara na stranici za razgovor, a onda kroz svoj lutak-nalog napiše odgovor na prvu stavku. Takođe mu je uz pomoć lutka omogućeno, naročito sa više naloga, da stvara čitave rasprave navodnih "suprotstavljenih strana" i stvori veštačku diskusiju na stranici za razgovor.
Napumpavanje situacije je psihološka metoda testiranja stavova drugih, ili način da se izdejstvuje određeni cilj, kroz ulogu navodnih učesnika debate. Tvorac članka argumentima "pobeđuje" predstavnike suparničkih stavova i na stranici za razgovor stvori sliku argumentima podržanog članka. Međutim, ovo je direktno kršenje unutrašnjeg pravila "bez preteranog dokazivanja".
Znaci lutkarstva uredi
Prikazaćemo moguće znakove koji ukazuju na dvojno ili višestruko korišćenje naloga od strane iste osobe, i to u slučajevima kada ti nalozi ne liče, ili suprotno očekivanjima, nimalo ne liče jedni na druge. Znaci sa kojima ćemo se baviti vezani su za prepoznavanje tipova ponašanja i navika korisnika koji stoje iza naloga.
Većina znakova opisanih ovde identifikovani su tokom ranijih Istraga lutkarstva. Kada ove znake utvrdimo da u jasnoj liniji slede jedni duge na putu smo da identifikujemo lutka, a ako imamo znake koji su protiv, zaključujemo da je istraga neuspešna ili postoji mala verovatnoća zlonamernog lutkarstva.
Kada je jedan ili više negativnih znaka prisutno, to odmah ne znači i lutkarenje, ili pozitivni znaci automatski ne znače i da je u pitanju legitiman nalog. Više znaka znači više šanse lutkarenja, ali ne sme doći do optuživanja, sve dok ne bude van svake sumnje.
Slična korisnička imena uredi
Dva korisnička imena koja se sastoje od iste reči praćene brojevima (npr. Korisnik:Lutak1 i Korisnik:Lutak2) često je ista osoba sa dva naloga. No ako uzmemo da je po definiciji lutak ona osoba koja koristi više naloga zlonamerno, mala je šansa da takav način imenovanja naloga koristi korisnik koji namerava da vara. Uzmimo i to u obzir, da izbor imena nije beskonačan, pa ćemo imati čitave serije brojeva iza nekog češćeg imena, što jasno ukazuje da su imena stvorena na taj način samo zato jer su prethodni nalozi već bili u upotrebi.
Jeste, da je velika šansa za istu osobu ako dva naloga koriste isto ime (npr. Korisnik:Lutkar i Korisnik:Zelena lutka), osim ako dva imena nisu toliko jedinstvena da praktično nema nikog drugog sa sličnim imenom. Takođe može biti izuzetak i kada je vreme proteklo između nastanka dva naloga malo, tako da kasniji nalog nije mogao da nabasa na prvi i kopira ga.
Početnička istorija uređivanja uredi
Prirodno je za očekivati da neko ko prvi put radi nešto ima malo znanja o tome, a tek kasnije, vremenom postaje iskusan u tom nečemu. Novajlije možda uređuju na način koji nije dovoljno dobar za standarde Vikipedije (npr. navođenje izvora, vikiveza, itd.), pišu test stranu kao glavni članak umesto u Pesak ili se čak ponašaju nedolično s vremena na vreme (čak i vandališu) — ali ih zbog toga ne treba maltretirati. S druge strane, neko sa dugom istorijom uređivanja verovatno će da ima više znanja i iskustva o korektnim pravilima i procedurama, zna za obavezu da se navode izvori, poznaje preporuku da je poželjno postavljati tematske kutijice i vivikiveze, čak zna i neke komplikovane tehnike (pravljenje tabela, slanje slika, dizajniranje šablona). Šta to znači u pogledu lutaka? To po logici stvari znači, da ako korisnik sa samo nekoliko uređivanja u istoriji odjednom uređuje sa profesionalnim znanjem jezika Vikipedije – to je lutak.
Ako odmah prvo uređivanje nekog novog naloga izgleda kao da ga je uradio vikipedijanac veteran, vidi se da je upoznat sa funkcionisanjem Vikipedije, to može biti jedan od sledećih: (1) korisnik koji ima ranije iskustvo u uređivanju sa IP broja, (2) osoba koja je detaljno proučila instrukcije i pravila uređivanja, (3) sarađivala na nekom od paralelnih Viki projekata, ili (4) osoba naučena od drugog korisnika šta da radi. Šta može još da bude, osim dupli nalog nekog legitimnog korisnika ili nekog banovanog koji je napravio novi?
Naročito treba obratiti pažnju na duple naloge koji se koriste simultano, u svakodnevnom uređivanju ili komentarisanju u diskusijama o brisanju članaka, pa se zloupotrebljavaju za ubacivanje dodatnih glasova. Ako se primeti da je nalog koji učestvuje u debati otvoren odmah nakon započinjanja diskusije, sugestije takvog naloga se moraju uzeti sa rezervom, pošto je to velika šansa lutkarstva na delu.
Preterana podrška samo jednoj strani uredi
Česti su slučajevi da neki korisnik započinje uređivanje na način koji je kontroverzan većini Vikipedijanaca. Normalno je u ovakvim slučajevima, vođeno pravilima konsenzusa, da će mišljenje većine sprečiti manjinu ekstremnog stava da progura svoju ideju. Jasno je da ako je pogled manjine nepopularan, da tome neće dobiti široku podršku. Većina urednika će uvek da podrži pravilniju stvar, čak i oni urednici koji se ne slažu u potpunosti sa odlukom većine koja bude doneta.
Nemojmo zaboraviti ni to da je proverljivost iznesenog, i da je tvrdnja koju većina može da prihvati kao istinitu uvek odlučujuća u pobeđivanju argumenta. Komadi informacija i pogleda koji nisu podržani neutralnim izvorom neće spasti u kategoriju pouzdanih izvora, naročito to nemojmo očekivati kod teških, kontroverznih tema.
Prevelika podrška, mnogo veća od one što bi se očekivala u prosečnom slučaju, u kombinaciji sa ostalim znacima lutkarstva ukazuje na lutka ili mesnatog lutka.
Ekcesivno dodeljivanje zahvalnica uredi
Dobijanje zahvalnice za rad smatra se velikom čašću na Vikipediji. Iz toga se vidi da se neko trudio korisnom doprinosu i da je teško radio. Korisnici se ponose spomenicama i vole da ih imaju svuda po svojim korisničkim stranama.
E sad, zahvalnicu/spomenicu može svako da dodeli svakome. Čak i anonimni IP korisnik može da ih primi ili da ih da. Za to nema nikakve kvalifikacije, i to je sjajno jer svako je slobodan da to po najboljoj savesti učini. S druge strane, ako neko želi da koristi ovaj vid nagrađivanja u negativnom kontekstu, takođe je slobodan da to radi.
Tako da je sasvim moguće dodeljivati spomenicu samom sebi, preko lutke ili svom lutak-nalogu, ili je neko mesnati lutak u borbi za svoj neki cilj koji želi da legitimizuje. Dovoljno je da primalac kaže "gledajte ljudi, upravo sam primio spomenicu šta vi hoćete?" Naravno da ovakvo hvalisanje nije na mestu i čak neće doprineti ni rešavanju najmanje nesuglasice, a naročito ne kršenje Vikipedijinih pravila uređivanja i drugih odrednica, čak i da posredi nema lutkarenja. Ali ovo je takođe jedan od znakova istog.
Ponavljanje iste već osuđene aktivnosti uredi
Ako sa istog naloga dolazi konstantno vraćanje neke izmene, to se zove uređivački rat. Pojedinac koji vodi ovaj rat protiv više uređivača koji se protive njegovom stavu skoro sigurno će biti blokiran, ako ne prestane.
A onda ako se u rat iznenada uključi više korisnika bez duge istorije uređivanja, postoji šansa da to budu luci. Ova situacija može da nastane ne samo kod ekstremnih unosa na postojeće strane, već i u slučaju stvaranja novih problematičnih, kod slanja čudnih fajlova, kršenja autorskih prava, ličnih napada, spamovanja i drugih negativnih ispoljavanja korisnika, a da su oni na to opomenuti. Ima onih koji misle da je izmena naziva ili preusmerenje stranice jednostavno rešenje problema, ali nije. Međutim urednici koji se odluče za negativne korake neće se suzdržavati ni od podlih koraka kao što je lutkarenje – korišćenje više imena sa više naloga za vraćanje izmena. Imena naloga uopšte ne moraju da liče na jedni druge.
Uređivanje istih članaka uredi
U slučaju kada dva ili više naloga imaju istoriju uređivanja vezanu za iste članke ili za više povezanih članaka, onda to navodi na sumnju da je možda posredi uređivanje od jedne osobe (lutak) a ne od više njih. Sumnju povećava ako su izmene međusobno slične a naročito ako su negativne prirode.
I ovde važi da nije isključena šansa da bude dva korisnika istog interesovanja ili znanja i da oni rade na istim ili povezanim člancima u određenoj temi. Na primer, osobe koje žive na istom mestu (mogu čak i da se međusobno poznaju) uređuju članke vezane za njihovo mesto stanovanja. Sportski fanovi mogu paralelno da uređuju članke vezane za igrače njihovog omiljenog tima. Zatim, ljudi koji su studirali biologiju, takođe su na fakultetu učili i hemiju. Isto tako, ima muzičara koji su ujedno i glumci, pa njihovi fanovi paralelno mogu uređivati njihove pesme i filmove u kojima su igrali.
Sistem je dosta složen, pošto svaki članak može da bude u više kategorija, može da bude povezan sa drugim člancima, ili da bude na listi različitih šablona. Oni koji gledaju poveznice u šablonima ili kategorijama mogu biti vođeni da uređuju povezane parove i grupe članaka. Stoga ako više naloga frekventno uređuje slične i povezane teme, teško je verovati da ista osoba stoji iz svih njih.
U slučaju kada se dvojni nalozi iste osobe koriste u zloj nameri da se "bace" glasovi, recimo na brisanje članka ili u slučaju kontroverze stvorene kroz lažan uređivački rat između dva naloga te iste osobe, to je snažna zloupotreba. Međutim, ponekad ako sa jednog naloga dolazi koristan doprinos članku, a u isto vreme sa drugog nepovezana produktivna izmena (na primer ispravak gramatičkih grešaka), zašto bi se preduzimali bilo kakvi koraci?
Ako čekjuzer-provera ili neki drugi znak ukaže na to da jedan ili dva naloga koriste istu IP adresu za uređivanje istih članaka, to ne znači u svakom slučaju da su oni operisani od iste osobe. Bilo je bezbroj slučajeva kada su članke uređivali ljudi koji žive i rade zajedno ili se lično poznaju, imaju isto polje interesovanja ili su čak imali razgovor u četiri oka u vezi pojedinih članaka. Ovo je sasvim prihvatljivo, ako se ne radi o jasnom lutkarenju ili agitiranju, a svaka od strana uređuje prirodno nezavisno jedna od druge.
Dešava se i to da dva ili više naloga izvede negativne izmene na istom članku a da se međusobno i ne poznaju. Ako je to tema od značaja za mlade ili ideološki zavedene grupe, a članak popularan unutar te grupe, moguće je videti potpuno isti vandalizam više osoba u isto vreme ili pristrasno uređivanje od strane više osoba. U ovom slučaju stranica se štiti zatvaranjem članka što je daleko efikasnije od pokretanja istrage i optuživanja ovog ili onog korisnika za lutkarenje. Međutim, ako korisnici uključeni u ovu aktivnost imaju istoriju ovih radnji na mnoštvu članaka, sumnja u lutkarstvo je opravdana.
Uređivački rat uredi
U slučaju rata uređivača, optužbe lutkarenja lako padaju. Često čak i stariji uređivači postaju nezgodni tokom ratova uređivanja i liberalno krše pravilo tri vraćanja, što ih može dovesti u situaciju da budu blokirani.
Kada je u rat uključeno samo dva međusobno posvađana uređivača, a rezultat je bezbroj izmena i vraćanja, nagla pojava trećeg korisnika koji uređuje u korist nekoga potrebno je baciti pogled na istoriju uređivanja tog trećeg da bi se utvrdilo nije li to u stvari jedan od dva sukobljena uređivača, a ne neko novi. Šta treba gledati? Pre svega to da li je treći korisnik ranije već uređivao dotični problematičan članak ili druge povezane sa istim. Mada ni ovo ne ukazuje sto posto na to da oba naloga pokreće ista osoba, da je korisnik trećeg uključenog naloga poznat prvoj dvojici, ili da je treći korisnik agitator povezan sa njima.
U slučaju, opet, da rat traje između više korisnika sa obe strane, šansa prisutnog lutkarenja je velika, optužbe padaju, a identifikacija lutka je još teža. Analiza sličnosti uređivačkih navika, šablonsko ponašanje i drugi faktori mogu da pomognu da se stvar reši.
Spor predloga o brisanju uredi
Korisnik koji daje mnoge primedbe tokom diskusije (npr. kod predloga za brisanje, glasanja o kategorijama, glasanja o šablonima itd.) a to čini sa različitih naloga je verovatno najgora forma lutkarenja. Odmah po pojavi dva ili tri korisnika u diskusiji na istoj stranici za razgovor, vredi sumnjati na delovanje lutaka, naročito ako je jedan od naloga usko povezan sa člankom ili ga je sam stvorio, ili je predlagač brisanja ili pak nominacije.
Naravno ima korisnika koji se iz čiste navike regularno uključuju u svaku diskusiju o brisanju, stoga to treba uzeti u obzir. Oni ne mogu biti sumnjivi na isti način kao drugi, jer su njihova imena već poznata iz raniji diskusija, ili je takav korisnik i sam čest predlagač članaka za brisanje itd.
Dva korisnika koji su često zajednički sudeluju u diskusiji o brisanju ukazuju na udruživanje radi ostvarenja zajedničkog interesa. Opet, korisnik koji u normalnim uslovima nikada ne učestvuje u ovim diskusijama, ali se periodično raspravlja na stranici razgovora članaka koje je napravila jedna osoba, a sam korisnik koji se periodično uključuje nije nikada uređivao taj članak, to je dobar znak mesnatog lutka. Ovo je, ponovo, posebno jak znak ako drugi korisnik nikada ne učestvuje u drugim sporovima o brisanju, a naročito ako ranije nije uređivao taj članak ili povezane članke.
Prikrivanje čudnih i sumnjivih članaka uredi
Ima članaka koji su poznati mnogima, pošto primaju mnoge posete i često su uređivani. Ali ima i nepopularnih članaka, sa temom koja okupira malo ljudi, članaka napisanih nedavno ili su jednostavno malo poznati.
Kada se napravi članak o nekoj opskurnoj (nejasnoj) temi, a ubrzo nakon objavljivanja na Vikipediji taj članak dobije izmenu sa drugog naloga (ispravak drugačijeg tipa kakvu bi tipično uradio patroler novih sadržaja) to podiže validnu sumnju da je drugi uređivač u stvari autor članka koji operiše sa drugog naloga, ili bar da se autor i korisnik tog naloga poznaju. Ovo je česta pojava u slučaju kada je članak iz nekog razloga sumnjiv (samopromocija ili širenje rasizma, na primer) a niko ništa ne preduzima da se ukaže na postojanje takve stranice.
U ovim situacijama, potrebna je detaljna analiza svih faktora da se utvrdi delovanje lutka.
Lična povezanost sa člankom uredi
Ako se gleda ko generalno komentariše u diskusiji o sadržaju nekog članka, to su obično korisnici iz jedne od sledećih kategorija:
- Autor članka
- Uradio značajne izmene članka
- Imao značajan doprinos u povezanim člancima, koji vode u dotični članak kroz poveznicu ili kategoriju
- Regularno komentariše u sličnim diskusijama, bez obzira na članak (da li ga tema članka zanima ili ne)
- Učestvovao je u diskusiji tog dana ili ovih dana, a diskusija je jedna od tema na stranici za razgovor dotičnog članka (menjao je temu, ali ostao na istoj strani za razgovor)
Svako ima pravo da učestvuje u dijalogu na stranicama za razgovor. Stoga ne mora da znači da je svako ko učestvuje mogući lutak. Međutim, dobro je obratiti pažnju na ovaj aspekt pri evaluaciji situacije i traženju povezanosti činjenica sa aktivnošću potencijalnog lutka.
Uvek na raspolaganju uredi
Korisnik A pravi članak. Korisnik B obeležava članak kao ispatroliran, dorađuje ga, ispravlja da članak što više izgleda kao dobar članak.
Korisnik A otvara diskusiju na stranici za razgovor članka. Korisnik B je odmah tu da komentira u korist autora članka, iako dotadašnji doprinosi korisnika B ničim ne ukazuju na njegovu raniju zainteresovanost za temu članka, ili još gore, korisnik B nikada ne učestvuje u raspravama.
I onda, članak korisnika A je predložen za brisanje. Korisnik B se odmah javlja sa glasom "za" i brani članak, iako nije ispravio ni slovo u istom, i nikada nije učestvovao u drugim raspravama.
U slučaju ovih scenarija, naročito ako se slična šema u odnosu korisnika A i B zapaža i više puta, to podiže ozbiljnu sumnju da je nalog korisnika A i B operisan od iste osobe, ili da korisnici iza pomenutih naloga poznaju jedni druge od ranije, ili su iz nekog cilja povezani na samoj Vikipediji.
Kod zapažanja ovih šema, nije na odmet odmah pokušati sa istragom drugih jasnih znakova povezanih sa lutkarenjem.
Hronologija uređivanja uredi
Ako se utvrdi da dva naloga imaju istoriju koja konsistentno pokazuje setove ispravki sprovedenih u isto vreme, odmah zaredom, ili samo u minutnim razmacima, ali nikada baš u isto vreme, ovo je jasan znak da te naloge pokreće ista osoba – loguje se, uređuje, izloguje, a onda se uloguje preko drugog naloga. Nije isključeno da je osoba i snalažljivija, pa paralelno koristi dva internet brauzera – preko jednog se uloguje na jedan nalog, a preko drugog na drugi. Kako bilo, njegove izmene se dešavaju u realnom vremenu ili otprilike istovremeno.
Naravno, ovo samo po sebi ne može biti jak dokaz. Dešava se tako nešto i slučajno, ili nenamerno, pošto svako uređuje kad ima za to vremena. Dobar primer toga je kada, obe osobe sa dva naloga rade do 2, i svaki dan stižu kući s posla u isto vreme, a toliko vole Vikipediju da odmah sedaju za kompjuter i uređuju. Mnogo korisnika nema tu privilegiju i može da radi na Vikipediji samo vikendom, u vreme praznika, ili samo u određenom dobu dana (što je veoma različito na različitim delovima sveta; vidi u daljem tekstu: Slobodni i radni sati).
Znači, ako dva naloga uvek operišu u isto vreme, uvek u isto vreme dana, to nije osnovni znak lutkarenja. Ali se mora uzeti u obzir kada je čekjuzer već potvrdio da dva naloga operišu sa istog kompjutera, a oba korisnika uporno tvrde da nisu ista osoba koja deli kompjuter ili internet adresu.
Problem je što korisnici Vikipedije samo fakultativno upisuju svoje prebivalište (ako ne i grad, barem državu) na svojim korisničkim stranama, a to bi pomoglo da se odmah vidi iz koje vremenske zone uređuju.
Slobodni i radni sati uredi
Pošto nije lako utvrditi lutkarenje samo na osnovu činjenice koliko puta dnevno neko uređuje (jer ovo ne zavisi samo od ličnih navika osobe već i od kolektivnih običaja određenog društva unutar neke vremenske zone), bolji indikator su dani koje uređivač koristi da uređuje ili ne uređuje.
Ukoliko neko uređuje samo određenim danima (npr. vikend), jasno je da je korisnik samo tada slobodan. Isto tako, ako se nalog konsistentno ne koristi određenog dana u nedelji, to ukazuje na zauzetost te osobe tog dana tokom nedelje. Ovo je toliko jasno i uobičajeno da nećemo moći nekoga optužiti za lutkarenje samo zato što se njegovo slobodno i radno vreme preklapa sa aktivnošću na nečijem tuđem nalogu.
Ako je neko poduže izostao iz uređivanja na Vikipediji, to može samo da znači dve stvari: korisnik nije imao ništa pametno da doda za to vreme ili je jednostavno bio prezauzet i preokupiran drugim stvarima, pa nije stigao da uređuje. Ima i slučajeva takvih korisnika koji uređuju i pišu članke uglavnom u vremenu većih praznika ili samo za vreme godišnjeg odmora. Što se time želi reći je da treba obratiti pažnju na činjenicu da se na različitim delovima sveta određeni praznici ne praznuju u isto vreme.
Tako da i ovo nije najsigurniji mogući znak lutkarstva. No može da pomogne u njegovom bržem isključivanju iz opcije.
Kratkoročni nalozi uredi
Iako korisnik dvojnog naloga može da koristi jedan od njih svakodnevno a drugi samo retko, onaj nalog koji je manje upotrebljavan ne mora samo na osnovu te činjenice da bude lutak. Ima korisnika koji se registruju a jedva da uređuju na Vikipediji, a onda se u određenom periodu pojave (već po inspiraciji) i urade masu izmena, pa opet nestanu na nekoliko nedelja. Vikipedija nije uspostavila sistem vrednovanja na osnovu kojeg nalog se smatra aktivnim tek sa toliko i toliko minimum izmena, i nalog može da ostane uspavan na neodređeno vreme, da bi se kasnije korisnik, po njegovoj ili njenoj želji vratio uređivanju. Postoji mnoštvo razloga da dobar uređivač uzme odmor od uređivanja, a to su radne obaveze, izlet sa porodicom, zdravstveni problemi, blokada inspiracije, ili jednostavno ne nalaženje članaka kojima je potrebno sređivanje.
U isto vreme postoje i legitimni razlozi otvaranja dvojnog naloga za samo privremenu upotrebu, na primer neko želi da uradi dobronamerne izmene na uvredljivim ili kontroverznim temama (politika, pornografija itd.) koje ne želi da čuva u svojoj istoriji editovanja.
Retko korišćeni nalozi uredi
Poznati su i takvi nalozi, tzv. ciljani nalozi, koji se prave kratkoročno i samo sa ciljem izvođenja nekoliko – najčešće ne više od 50 – izmena, a potom budu napušteni. Naravno, među njima ima onih koji su identifikovani kao luci. Ali imati samo tako malo izmena ne kvalifikuje nekoga da je lutak.
Često korisnik sa tako malo intervencija jednostavno je novajlija ko će jednog dana možda da se trgne i počne redovno da uređuje. Takođe to može biti osoba koja se oprobala, ali ubrzo izgubila interesovanje. Može da bude i osoba koja je za glavni cilj života imala samo da uradi nekoliko izmena i ode. Ili redovan korisnik, ali koji ne želi da uređuje, samo veoma povremeno.
Kod naloga sa vrlo malo izmena optužba lutkarenja može da se verbalizuje samo ako je korisnik svakako destruktivan i uz to upoznat sa pravilima pisanja na Vikipediji.
Geografija uredi
Mnogi korisnici uređuju članke ili teme direktno poznate samo onima iz jedne regije, jednog naselja, ili jednog kvarta u velegradu. Neki korisnici naznačuju na svojim korisničkim stranama u kom gradu žive, i česti su oni koji uređuju isključivo teme svog rodnog grada ili kraja (npr. lokalni političari, estradni ili pozorišni umetnici, sportski klubovi, škole, firme, lokalne patriote, itd.). Nema ništa čudno i odbojno u ovome.
Pojedinac koji tajno operiše sa više naloga verovatno nije toliko privržen lutkarenju da bi koristio dvojni nalog pri uređivanju članka o lokalnoj temi, jer rizikuje da lakše bude otkriven. Međutim može se s lakoćom uplesti u uređivački rat u vezi te lokalne teme, pa je primoran. Zamislimo situaciju da njegov nalog A otkrije svoje mesto stanovanja, dok će se nalog B ponašati kao druga osoba sa drugog mesta, koja je ranije uređivala samo nekoliko članaka na sasvim drugu temu (ili da ne bude sumnjiv, uradi izmene nekog mesta gde je ranije živeo pa ga poznaje). Ova šema može da se zamisli i kao slučaj mesnatog lutka, to jest dva korisnika koji se međusobno poznaju i ispomažu, a čak oboje i žive u istom kraju.
Samo zato što za dva korisnička imena znamo da stanuju na istom mestu ne znači da su dva naloga koje pokreće ista osoba, ili da su dve osobe koje se poznaju. A čak i da se poznaju lično, i plus oboje rade na istom članku ili zajedno podržavaju neku ideju neće ih kvalifikovati kao lutke, to jest da su jedni druge motivisali. No ista geografska lokacija može biti znak lutkarstva ako se javlja u kombinaciji sa drugim znacima.
U nekom velegradu sa sto hiljada ili više stanovnika može da bude mnoštva vikipedijanaca, čak i mnogih posvećenih ideji ako ne i pisanja članaka, ali bar da daju svoj doprinos dnevnim izmenama. Prosečan korisnik može da zna ali većinom ne zna ko su njegove kolege, a miže da bude čak i njegov kolega s posla, drug iz razreda, sused, pa čak i član rodbine ili bliže porodice. Stoga, geografija sama po sebi ništa ne odlučuje po pitanju lutkarstva. Može da posluži samo pri isključenju i kristalizovanju neke već postojeće sumnje.
Najlakši način da se utvrdi da li su dva naloga smeštena u istom delu sveta je čekjuzer-provera, pošto su IP adrese vezane za regione i čak gradove. U slučaju utvrđivanja lutkarstva na ovoj osnovi, postoji i mogućnost da je ista osoba kao lutak uređivala ili su dve združene osobe uređivale, recimo za vreme putovanja, i ova informacija može da pomogne u utvrđivanju lutkarenja.
Lažna lokacija uredi
Ima kada se određena osoba ponaša kao da živi na određenoj lokaciji a da tamo nikada nije bila, a pravi izmene u vezi te lokacije i rezultat nije baš najbolji i to ne radi najsavesnije.
Primera radi, neko je nekada nakratko posetio neko mesto (bio je turista) i krene da uređuje odeljke članka vezane za lokalne informacije (hoteli, turističke atrakcije, gde se nalazi aerodrom itd.), a nema nameru da uređuje teme vezane za svakodnevni život lokalnih stanovnika toga mesta (biografiju političara, opis kvartova, periferije i predgrađa, škola, itd.).
Neko drugi je opet period svog života proveo na nekom mestu, stoga zna kako je tamo bilo nekada, ali nema svežu informaciju o tome kako se tamo živi sada. Što više vremena prolazi od nečije selidbe u drugi kraj, to manje će imati sveže informacije o bivšem prebivalištu. Da ne pričamo o tome, da neko ko ne živi tamo neće biti u stanju da svoje tvrdnje potkrepi fotografijama, neće biti u situaciji da čita lokalne vesti ako lokalni list nije na netu itd.
Izmišljena ličnost uredi
Ako nisi licemer prema samom sebi, znaš ko si zapravo. Istinu je teško upakovati i progurati kao laž. Ali, suprotno je, na žalost, lako.
Oličavanje, igranje sa tuđim identitetom je taktika lutkara. Takvi korisnici otvaraju naloge praveći se da to nisu oni nego neko drugi, ili kao u primeru iznad, sa nekog drugog mesta. Vrlo je česta impersonacija druge narodnosti, kulture, profesije, ili drugog pola.
Na primer, belac se pravi da je afroamerikanac. Muško se predstavlja kao žensko. Irac se ponaša kao Englez. Ili, veoma zabavno, neki nalog želi da drugi misle da je on zapravo lekar specijalista.
Ako se uzme u obzir ograničeno znanje o određenoj ulozi, potrebno je biti nadaren glumac da sebe prodamo/proturimo kao neko od navedenih, a da to nismo.
Prevedeno u akciju, "glumac" frekventno uređuje članke za koje smatra da su relevantne za osobu koju predstavlja, ili čak ide u krajnost do kreiranja korisničke strane sa "svojim" opisom, kao da se to sve zapravo dešava.
Ali uvek postoji problem da neko ko nije studirao ili iskusio stvarnost koju želi lažno predstaviti sve to poznaje veoma površno. Na primer, pravi hemičar će imati uvida u sitne detalje svoje struke, a laik će poznavati samo Periodni sistem elemenata. Pravi američki Indijanac poznavaće etničke običaje i svaki aspekt odrastanja kao domorodac, dok će pozer poznavati samo neke daleke stereotipe o Indijancima.
Bilo kako bilo, samo realna osoba je ustanju da stvori zanimljive stranice iz ničega i da izvede kompleksne izmene vezane za lično poznate istine. Glumac će moći stvarati samo klice članaka i biti u stanju da izvede samo male izmene. I u članku glumca nedostajaće važne informacije, poznate samo realnoj osobi koja odgovara opisu.
Ne manje važno, da će korisnik sa jednim nalogom stvarati članke iz različitih oblasti svog interesovanja, dok će lutak sa više naloga i stoga podelom njegovih energija stvoriti ograničen broj tema, a sa svakog svog naloga uređivati samo po jednu oblast.
Sličan stil pisanja/uređivanja uredi
Skoro svi imamo naš svojstven stil pisanja i uređivanja, isto kao i druge naše navike. Ako sve izmene sa nekih drugih naloga reflektuju zajednički stil, podiže se sumnja da iza njih stoji ista osoba. To jeste najverovatnije. Međutim ima slučajeva da neko pokupi stil pisanja nekog drugog, kopira tehnike drugih urednika bez njihovog znanja. To i nije nešto naročito, jer pisati u istom stilu jednostavno znači da je neko naučio nešto čitajući članke pisane od drugih.
Iste gramatičke i druge greške uredi
Samo je jedan pravilan način pisanja, zato ga i zovemo pravopis. Dobar uređivač čini sve da izbegne gramatičke greške, ako treba pribegava i korišćenju softverskog alata za proveru pravopisa (spell checker). Problem nastaje u tome da mnogi ljudi pišu pravopisne greške naučeno ili po lošoj navici. Frekventno zaboravljaju punktuaciju, mešaju gramatiku, krše razne druge standarde pisanja, u zavisnosti od jezika do jezika.
Postoje česte i uobičajene greške koje svakodnevno prate određene korisnike. Npr. mnogi pišu neznam umesto ne znam, nedajem umesto ne dajem, i tako dalje. Ali i ovde važi pravilo da samo zato što neko ponavlja iste greške, ne mora da znači da pripada istom nalogu pokrenutom od iste osobe koja greši slično.
S druge strane, ako je previše povezanih grešaka ponavljanih frekventno u oba naloga, a sve to prate i drugi znaci lutkarenja to može pomoći pri lociranju istog.
Slanje multimedijalnog sadržaja uredi
Kada se materijal, kave su na primer slike, šalje na server Vikipedije, sve datoteke imaju svoj originalni naziv koji ostaje nevidljiv drugim korisnicima, pošto se tokom procesa preimenuju. Ali, one su vidljive administratorima. Ako se slike šalju sa dva naloga ali sa istog kompjutera, onda posredi mogu biti samo dve stvari: dve osobe dele isti nalog preko istog računara ili je u pitanju lutkarski nalog.
IP lutkarenje uredi
Ima i onih korisnika koji žele da prikriju svoje naloge-lutke stalnim menjanjem IP adresa, tako što će adresu promeniti na samom računaru, ili kretanjem i uređivanjem sa više fizičkih lokacija. IP adrese su često vezane za neki region, tako da jednostavnom proverom da li se IP adresa nalazi na određenom mestu može locirati osoba. Činjenica da je i tema članka vezana za taj isti region može još da suzi područje istrage, jer takvoj temi neće moći mnogo doprineti korisnici van tog regiona.
Ima i takvih korisnika koji znaju da rerutuju i uređuju sa različitih IP adresa lociranih na raznim delovima sveta. Ovo ih samo delimično prikriva, ako se recimo late uređivanja članka koji je od interesa samo za jedan region. Redak je slučaj da IP adresa sa nekog egzotičnog dela sveta ne padne u oči, ili da ne bude sumnjivo ako IP korisnika počne da liči na 'kolekciju zastava'. Alat trejsrut može da obezbedi više podataka o IP adresi - preko servisa kao što su "ip-anywhere.net" na primer.
Na Vikipediji ne postoji zabrana uređivanja članaka samo sa IP adresom. Dobronamerne i korisne izmene i bez registracije ne krše pravila, čak i ako kao rezultat takvog uređivanja bude niz adresa vezanih za te izmene.
Takođe, čak i neko sa nalogom ponekad zaboravi da se uloguje, ili je u tome sprečen iz tehničkih razloga, pa je prinuđen na IP editovanje. Naravno da to nije lutkarenje.
Ciljani nalozi uredi
Postoje specifični – ili radije specijalizovani – slučajevi lutkarstva, kada je očigledno da sa jednog naloga korisnik izvodi akcije sa ciljem remećenja, ali isti negde ima i "redovan" nalog sa kojeg produktivno uređuje, a na neki način ne bi želeo da negativno ponašanje sa njegovog drugog naloga baci senku na ovaj prvi. O kakvom se negativnom ponašanju radi? Sve loše počev od vandalizma, preko ličnih napada, do obmanjivanja, uređivačkog rata, pristrasnosti i izigravanja sistema.
U svakom od navedenih slučajeva, ako je razlog postojanja drugog naloga isključivo da se preko njega izvode ove stvari a u isto vreme je korisnik dobar poznavalac pravila Vikipedije, takav korisnik sigurno ima bar još jedan "čist" nalog iza kojeg se krije. U zavisnosti od situacije, traženje čekjuzer istrage je opravdano, pošto na drugi način lutkarstvo ovakvog aktera neće moći da se utvrdi.
Šta da se radi kada se uvidi da glavni nalog tako destruktivnog korisnika ne može da se utvrdi? Blokiranje takvog naloga se nudi kao najjednostavnije rešenje, trajno ili privremeno. Ista IP adresa nije automatski dokaz toga da sa oba naloga operiše ista osoba – to može biti svako ko koristi internet konekciju tog korisnika.
Ponašanje na drugim sajtovima uredi
Mnogi vikipedijanci su aktivni i na drugim Viki projektima, drugojezičnim Vikipedijama, i ne-Viki mrežama kao što su Fejsbuk, Tviter, raznim blogovima, portalima, itd.
U slučaju ovih korisnika, oni na tim mestima mogu imati isto korisničko ime kao i na Vikipediji, ali mogu imati i drugo. Kada neki korisnik na tim drugim sajtovima ima identično ili slično ime kao ovde, to može da bude, ali ne mora da bude ista osoba. Neko svakodnevno ljudsko ime (kao Pera) sigurno će postojati za bezbroj korisnika, pa čak i nesvakidašnje (kao Jeremija). Ako se radi o običnom imenu koje prati niz brojeva, biće još više preklapanja. Čak i ako nije ljudsko ime, velika je verovatnoća da je na drugom sajtu samo pozajmljeno ime ili je preklapanje puka slučajnost.
Drugi faktor na koji treba obratiti pažnju je ponašanje. Da li korisnik istog imena na svakom od sajtova piše o istoj temi? Da li on ili ona pokušava samopromociju, reklamira nešto, bori se da izgura neki svoj lični stav? Da li pokušava da izmisli neki novi koncept, promoviše novu ideju, ili na bilo koji drugi način iznosi neku originalnu stvar? Ako se ista, inače masama malo poznata ili nepopularna informacija pokušava progurati na svim adresama, lako je zaključiti da se radi o istoj osobi, čak i ako ona pokušava nekako da to prikrije.
Treba imati na umu da posedovanje više naloga ili ispoljavanje bilo kakve aktivnosti na drugim sajtovima ili Viki projektima nije kršenje pravila i propisa Vikipedije. Svaki sajt ima svoja uputstva za korisnike, a dužnost je i odgovornost njihovih operatera da koordinišu, razuzdaju i disciplinuju svoje korisnike. Drugi sajtovi često dozvoljavaju ponašanje koje ovde važi nedoličnim, kao što je lutkarstvo, publikovanje svoje originalne ideje, samopromocija, persiranje ličnog stava. Kod nas važi samo ponašanje na Vikipediji, nas se tiču samo dupli nalozi ovde na Vikipediji, i kada neki od naših korisnika počnu da promovišu tuđe ideje putem Vikipedije.
Ako se dva različita naloga koristi na Vikipediji za iznošenje dve nove ideje, a sličan nalog na nekom drugom sajtu iznosi obe te nove ideje na jednom mestu, to je dobar znak da oba naloga na Vikipediji potiču od iste osobe. Jasno ko dan.
Svedočenje uredi
Biti slučajni svedok-očevidac, recimo na javnom mestu, da se neki vikipedijanac naizmence u- i izloguje sa više naloga – najsigurnije otkriva lutkara. Ali već smo rekli da postoje i opravdani razlozi duplih naloga, stoga ako ste posvedočeni, a čak ste i videli imena tih naloga, preporučuje se najpre studiranje prirode uređivanja da se utvrdi da li je uopšte došlo do zloupotrebe. Ako su u to vreme sa oba naloga izvedene samo dobre izmene i sve je po pravilima, ne smeju se pokretati nikakve akcije.
Okidači istrage uredi
Korisnik koji uređuje po najboljoj nameri i poštuje pravila uređivanja nikada neće biti optužen za lutkarstvo, čak i ako operiše sa duplim nalozima. Samo kada nečije uređivanje postane problematično korisnik postaje meta sumnje.
Većina dosadašnjih zahteva za čekjuzer proveru ticala se naloga sa kratkom ili nedostajućom istorijom uređivanja, tako da nalozi sa dugom istorijom retko idu na istragu. Ali je dosta čest slučaj da istraga uključuje jedan nalog sa dugom istorijom i jedan drugi (za koji se sumnja da je paralelni) sa malo stavki u svojoj istoriji uređivanja.
Slede znaci koji najčešće postaju pokretači istrage:
Korišćenje jednonamenskog naloga uredi
Ako se za nalog utvrdi da se koristi kratkoročno-namenski, i to sa ciljem da krši pravila Vikipedije ili se kod vikipedijanaca pojave sumnje u vezi njegove čistote, pokreće se istraga.
Ako se za ciljani nalog utvrdi da nije nalog pokrenut od strane novajlije, posumnjaće se odmah da se ispoljava zla strana korisnika koji ima "dobru i lošu stranu". Tu se ubrajaju nalozi sa kojih se isključivo vandališe, stalno traži brisanje članaka, neprestano komentariše na stranama članaka za brisanje, ili se sa njih podržavaju tuđe i promovišu nove ideje.
Izuzeci su novajlije koji su stvorili novi članak i uređivali ga, prvi put kao novajlije komentarisali u nekoj diskusiji, ili čak predložili neki članak za brisanje. Svako negde ima svoj start.
Ima i takvih koji prvi put stvore nalog nakon duge istorije IP uređivanja. U drugim slučajevima neko se registruje jer se našao pred zadatkom koji jedino kao prijavljeni korisnik može rešiti, kao što je otvaranje nove tematske stranice. Nije retko da je prva akcija novog naloga upravo pokretanje novog članka na Vikipediji.
Neučtivo ponašanje uredi
Jedna od najčešćih okidača koji pokreću obarač istrage je kada korisnik ne deluje po pravilu učtivosti. Zašto, to je lako pretpostaviti: svako neučtivo ponašanje stvara nekog uvređenog, ko će to da prijavi. Pošto bezobrazno ponašanje ultimativno dovodi do blokiranja korisnika, a to se zna, svaki novajlija koji se ujedno ponaša neučtivo a ujedno zna sva ostala pravila Vikipedije, ubrzo pada u oči ostalih vikipedijanaca kao neko ko operiše zlonamerno sa manipulativnom lutkom radi zaštite od blokiranja (zna pravila, zna i da ne sme, ali preko lutka se oseća nedodirljiv, pa je bezobrazno bezobrazan). Ovo je naročito naglašeno kod korisnika koji je upravo blokiran na nekoj raspravi, a onda se odjednom pojavi novi isto tako bezobrazni korisnik u istoj debati – to je upravo on.
Nalog napravljen u isključivoj nameri da se napada je opet samo zla strana korisnika koji ima "dobru i lošu stranu". Ovu vrstu lutka može "angažovati" bilo koji korisnik, sa zlom namerom da krši pravila, znajući da ako i bude blokiran, tu je njegov drugi "čist" nalog koji mu ostaje. Bezobrazna neučtivost nije zaključni znak lutkarenja, pošto uvek ima onih korisnika koji po svojoj svadljivoj naravi nisu u stanju da se kontrolišu, tako da se može očekivati poneki neučtiv korisnik u svakoj debati u svako vreme (a da nije lutak, samo je neučtiv).
Planirano vandalisanje uredi
Mnogi vandalizmi se dese od strane neregistrovanih uređivača i novoregistrovanih korisnika. To su često ljudi koji nikada i nisu uređivali Vikipediju, ali su dovoljno prosti ili neuki da to učine, rade to iz zabave i dosade ili su krenuli da nešto testiraju ali je nešto izmaklo kontroli. No ima vandala koji su ujedno i iskusni korisnici i u potpunosti znaju šta rade.
Ima tako izvedenog vandalizma, koji po prirodi napada, ili efektu štete koju nanosi podrazumeva osobu sa znanjem u glavi i planom u rukama. Ovde se računa masovni vandalizam (pri čemu se koristi bot ili virus), vandalisanje zaštićenog članka hakerskim razbijanjem zaštite, premeštanje članka (vandalisanje strane premeštanjem), ili koraci učinjeni da se vandalizam prikrije ili da se učini u tajnosti. Ne uvek, ali često takve stvari rade (moralno poremećeni ili samo neozbiljni) korisnici sa dva lica.
Mešanje u rat uređivanja uredi
Kada nastane rat uređivanja, onda se tu uvek može očekivati pojava lutka, naročito kod zajedničkih (ranije opisanih) simptoma nekih korisnika, a da ne postoji dokaz da se zaista radi o dve odvojene individue koje ni na koji način nisu povezane (a pričaju iste stvari i ponašaju se isto, ma daj). Posebno u slučaju kada je prekršeno pravilo o tri vraćanja te je blokada neminovna, dobro je pokrenuti istragu da bi se videlo nije li prekršitelj u stvari lutak sa više naloga.
Stajanje na stranu uredi
Često se dešava da tokom debate nekoliko korisnika u momentu da podršku samo jednoj strani – "neka bude po njegovom". Ovo nije znak lutkarenja već radije spontanog konsenzusa. Ali ima ozbiljnih problema ako su neki od tih naloga koji su spontano glasali protiv, registrovani tek pre nekoliko minuta, ili bar u bilo koje vreme nakon otvaranja diskusije, i odjednom se našli na strani koju su podržali (naglo uvećanje broja glasača). Isto se odnosi i na uređivačke ratove, ne smeju glasati novoregistrovani nalozi.
Stajanje na stranu bacanjem veštačkih glasova je jasan znak lutkarstva u slučaju kada je svima jasno na koju stranu bi trebao da padne konsenzus, a odjednom "previše njih" (nerealan broj) misli drugačije.
Blokiranje naloga uredi
Ako se nečiji nalog iz ovog ili onog razloga mora blokirati ili korisnik čak mora biti banovan, pošto to utiče na njegovu ili njenu IP adresu ili celu IP mrežu potrebno je dodatno istražiti ima li još po koji korisnik sa nalogom na Vikipediji koji koristi istu internet mrežu ne bi li imali blokiranog/banovanog korisnika koji i dalje nesmetano operiše kroz svoje lutkarske naloge.
Vidi još uredi
- Vikipedija:Očigledan lutak je očigledno očigledan
- Vikipedija:Posledice lutkarstva
- Vikipedija:Posmatrači
- Vikipedija:Pačji test