Википедија:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Pravopisne i jezičke nedoumice

Osnove srpskog pravopisa

• Vikipedija:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Ćirilica i latinica
• Vikipedija:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Ekavski i ijekavski izgovor
• Vikipedija:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Veliko i malo slovo
• Vikipedija:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči
• Vikipedija:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Interpunkcija
• Vikipedija:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Skraćenice
• Vikipedija:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Pisanje tuđih reči
• Vikipedija:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Pravopisne i jezičke nedoumice

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

A

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Arhitekt(a)

Imenice poput ove mogu se ravnopravno koristiti sa nastavkom -a na kraju ili bez njega. Tako imamo:

arhitekt(a), poliglot(a), internist(a), komunist(a), demokrat(a)...

Saglasno s tim, i množina može da ima dva oblika:

arhitekti/arhitekte itd.

B

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Bih/bismo/biste (glagol biti)

U 1. licu jednine ovaj oblik glagola BITI glasi BIH:

• Ja bih voleo, a ne Ja bi voleo.

BISMO je jedini ispravan oblik glagola BITI u prvom licu množine ovog glagolskog oblika:

• Mi bismo želeli, a ne Mi bi želeli.

U 2. licu množine glagol BITI glasi BISTE

• Vi biste mogli to da uradite, a ne Vi bi mogli to da uradite.

• Radi poređenja, ovo su greške istog tipa kao kad bismo rekli
• Mi će da dođemo kod vas, umesto Mi ćemo da dođemo kod vas.

Brojevi (pisanje)

Brojevi se pišu:

• 2 — čitaj dva
• 2. — čitaj drugi
• II — (rimski) čitaj drugi

Višečlani brojevi pišu se odvojeno, ako je potrebno da ih iz nekog razloga pišemo slovima:

• 24 se čita/ piše kao dvadeset (i) četiri
• 600 se čita/piše kao šest stotina ili šeststo (jer šesto znači da je nešto šesto po redu, tj. iza petog)

Pisanje brojeva sa imenicama

Pogrešna upotreba brojeva (u kongruenciji i značenju) sa imenicama i zamenicama, takođe je česta pojava. Neretko će se naći i ovakve konstrukcije: dvadeset jedan džakova, pedeset tri kokošaka, dvadeset dva stepeni, četrdeset jedan sati i slično, što je, svakako, sa stanovišta kongruencije nedopustivo budući da se imenica kod složenih brojeva koji u sebi imaju jedinice slaže samo sa njima. Isto tako, može se zapaziti da se brkaju značenja zbirnih brojeva: dvoje ili troje ili četvoro itd, pa se oni upotrebljavaju često za osobe istog pola, što je, zna se, sa stanovišta značenja reči, nedozvoljivo. Dakle, ispravno je reći: dvoje dece ili dvoje (za muškarca i ženu), četiri muškarca (ili sa imenicom: četvorica muškaraca), tri žene...

V

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Vi/Vaš (vi/vaš)

Vi/Vaš se može pisati velikim početnim slovom SAMO kada se odnosi na jednu osobu, a kad se obraćamo grupi, bez obzira na to koliko poštujemo svakog pojedinačno, ne sme se pisati veliko V.

Takođe, kada u književnim delima razgovaraju likovi, ne pišemo veliko V, bez obzira da li se oni obraćaju jednoj osobi ili ne.

Viši

Ovo je komparativ od VISOK (Ne govori višlji, kao što ne kažeš nižlji! – ovo nema gramatičku analogiju, ali je zgodno za pamćenje).

G

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Gde/kuda

Prilog gde upućuje na mesto (mirovanje), a kuda na pravac kretanja, a takođe i na odredište (cilj kretanja); u poslednjem primeru upotrebljava se i prilog kamo.

Gde si juče bio? Gde li si ti sad?

Kuda si pošao, hoćeš li preko centra ili kroz park?

Kuda si pošao, u prodavnicu? Kamo si pošao, u prodavnicu?

Prisutna je tendencija u jeziku da se i u primerima sličnim poslednjem upotrebljava prilog gde, ali to nije standardizovano.

Glagolski prilog sadašnji (građenje)

Često se greši u upotrebi ovog oblika zato što uglavnom ne znamo kako se gradi.

Ne treba reći

pisajući, plakajući, rezajući...

zato što se ne kaže Oni pisaju. niti Oni plakaju. niti Oni rezaju..

Treba

pišući, plačući, režući...

zato što 3. l. množine prezenta glasi

Oni pišu. i Oni plaču. i Oni režu.

Ovaj oblik se, dakle, gradi tako što na oblik 3. l. množine prezenta dotičnog glagola dodamo nastavak -ći.

D

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Datumi (pisanje)

Datumi se pišu:

3. VIII 1999. ili 3. 8. 1999.

Neki vrhunski lingvisti ispred godine napisane skraćeno stavljaju apostrof – '99. neki ne – 99.

Delinkvent

Ispravno je delinkvent i delinkvencija, sa dva n (od latinskog delinquere). Oblici delikvent i delikvencija su nepravilni, iako su vrlo ukorenjeni u govoru, pa čak i uneti u neke jezičke priručnike (npr. Pravopis iz 1960.).

Đ

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

E

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Enklitike

Enklitike su nenaglašeni (neakcentovani) oblici pomoćnih glagola i ličnih zamenica:

joj (od njoj), sam/je (od jesam)...

Enklitike treba da stoje na drugom mestu u jezičkoj celini ili na drugom mestu u rečenici. Pošto ne mogu biti akcentovane, enklitike se naslanjaju na prethodnu reč, čineći s njom akcenatsku celinu. Iz tog razloga, enklitika NE SME stajati iza zareza, kao što je niko ne stavlja na početak rečenice.

Ne kažemo Sam se umorila od pisanja nego Umorila sam se od pisanja.

Potpuno je ista greška Milica i Vesna, moje dobre drugarice, su došle...

Treba reći:

• Milica i Vesna, moje dobre drugarice, došle su...ili jesu došle, ako (u ovom konkretnom slučaju) hoćemo da naglasimo da JESU, a ne NISU došle.

Ž

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Z

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Zadnji/poslednji

Neki lingvisti su upozoravali da se zadnji može upotrebiti samo u značenju suprotnom od prednji, takođe i poslednji kao suprotno u odnosu na prvi. Međutim, jasno je da nema više mesta toj strogosti jer i najpriznatiji književnici upotrebljavaju paralelno zadnji i poslednji kao suprotnost prvom. Dakle, možemo reći:

Zadnji put ti kažem. To je bila zadnja prilika da urade nešto u svoju korist.

kao i:

Poslednji put ti kažem. To je bila poslednja prilika da urade nešto u svoju korist.

Napomena: Obratno nije dopušteno – nije pravilno: prva ili poslednja vrata na autobusu, takođe ni: Prednji put ti kažem.

Pridev zadnji je pridev prostornog odnosa (prednji-srednji-zadnji), dok je poslednji pridev vremenskog odnosa (Prvi balkanski rat i poslednji ratovi na Balkanu) koji, po Klajnu, može imati i prostorno značenje (prvi, drugi i poslednji red).

Zarez/zapeta (upotreba)

Upotreba zareza u srpskom jeziku uglavnom je slobodna. Najčešće sâm pisac teksta može upotrebiti zarez po ličnom osećanju.

ALI

naravno, postoji nekoliko pravila kojih se treba pridržavati. Najjednostavnije, ona bi se mogla definisati na sledeći način:

1. apozicija
2. vokativ (obraćanje)
3. inverzija (obrnut red – prvo zavisna pa nezavisna rečenica)
4. nabrajanje
5. suprotnost (ispred a, ali i sličnih veznika)
6. umetnute rečenice ili umetnuti delovi rečenice

Apozicija

Vikipedija, globalna enciklopedija, veoma je dobro zamišljen projekat.

Marija, moja najbolja drugarica, živela je u Bačkoj, u Bačkom Petrovom Selu.

Vokativ

Jagoda, odlični su ti komentari. Ti, Bašiću, sve živo znaš. Ti si ekspert za transkripciju, Delijo?

Napomena: Vokativ je tzv. vanrečenični deo, i bez obzira što njegovu upotrebu često u govoru ne osećamo kao neko izdvajanje, naglašavanje i sl., pisanje zareza je obavezno.

Inverzija

Uobičajen red:

Uvek odgovorim kad neko pita. (U ovakvim primerima zarez se može, ali i ne mora upotrebiti, odluka je najčešće prepuštena piscu teksta.)

Inverzija:

Kad neko pita, uvek odgovorim. (Kada zavisnu rečenicu pišemo ispred glavne – to je slučaj kad je veznik u zavisnim rečenicama na početku – zarez obavezno pišemo.) Evo još takvih primera:

Čim se doselio u Beograd, priključio se pesničkim krugovima. Da bi se dokazao taj postupak, potrebno je... Ako se uzme sve u obzir, može se zaključiti... Iako su nastavili dobrosusedske odnose, desile su se određene promene.

Napomena: Kao zavisne rečenice ponašaju se i glagolski prilozi (od plakati – plačući, od zaplakati – zaplakav(ši)...):

Sve postiže plačući. ali Plačući, sve postiže. Reče mi uzdahnuvši. ali Uzdahnuvši, reče mi.

Nabrajanje

Goran Petrović je dobitnik "Prosvetine" nagrade, nagrade "Meša Selimović", pačanske povelje, Zlatnog bestselera, "Vitalove" nagrade, NIN-ove nagrade...

Napomena: Ispred nabrajanja nije neophodna upotreba dveju tačaka. Tu odluku treba prepustiti piscu teksta.

Suprotnost

U nezavisnosloženim suprotnim rečenicama obavezna je upotreba zareza. Jednostavnije rečeno, ispred veznika a i ali (čak i kada nisu u pitanju suprotne rečenice) zarez treba upotrebiti tr. neizostavno:

Oni su napadali, ali i mi smo se branili. Bitka je izgubljena, ali ne i rat.

"Nemogući susreti" govore o šest susreta koji nikako nisu mogli niti smeli da se dogode, a ipak su se zbili.

"Vagon" priča o putovanju vozom u kome kao da ništa nije na svom mestu, a ponajmanje dama oko koje sve kruži.

Ispred veznika i zarez se ne upotrebljava:

Alkoholi se dele na primarne, sekundarne i tercijarne.

Umetnute rečenice ili umetnuti delovi rečenice

Bilo koji rečenični deo ili prostu rečenicu u okviru složene, ako se osećaju kao naknadno dodati (umetnuti) u delove druge rečenice (u delove ostatka rečenice), treba obavezno odvojiti zarezom od delova druge rečenice (ostatka te rečenice). To pravilo važi bilo da je reč o apoziciji, zavisnoj rečenici ili ma kojem drugom delu rečenice koji je umetnut:

Čim je došao u Beograd, tada nepoznat pesnik, kasnije poznat i van granica naše zemlje, priključio se pesničkim krugovima.

Od pravila, koja sam pročitala, zabole me glava. (= Pročitala sam sva pravila i od njih me zabole glava.)

ALI

ako se takav deo rečenice ne oseća kao naknadno dodat (umetnut), pisaćemo na sledeći način:

Od pravila koja sam pročitala zabole me glava. (= Od onih pravila koja sam pročitala zabole me glava; ostala nisam čitala.)

Kod odnosne zavisne rečenice upotrebljava se zarez u zavisnosti da li je ona u službi atributa ili apozicije. Samo ako je u službi apozicije, odvaja se zarezom od glavne rečenice. Na primer: Pročitao sam roman Ive Andrića Na Drini ćuprija, koji je moj otac mnogo cenio. (odnosna rečenica u službi apozicije), ali: Pročitao sam roman Na Drini ćuprija koji je napisao Ivo Andrić. (odnosna rečenica u službi atributa)

Zbog/radi

• ZBOG je predlog za označavanje UZROKA: Slomio sam nogu zbog kamena na putu. (kamen — uzrok)
• RADI je predlog za označavanje CILjA: Došao je radi kolača. (kolači — cilj)

I

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Izviniti/izvinuti

Izviniti

Ovo je glagol koji označava opravdati se pred nekim / zamoliti za oproštenje:

• Hoću da ti se izvinim (izviniš, izvini; izvinimo, izvinite, izvine).

Posebno obratiti pažnju na 3. lice množine:

• Oni su hteli da se izvine. (To jest, oni su hteli da zamole za oproštaj).

Česta je greška Izvinuo sam se. U značenju traženja oproštaja treba:

• Izvinio sam se.

Izvinuti

Ovo je glagol koji znači saviti / iščašiti / izvrnuti prema gore:

Kad sedim, uvek se izvinem (izvineš, izvine; izvinemo, izvinete, izvinu).

Posebno obratiti pažnju na 3. lice množine:

• Oni su morali da se izvinu da bi bolje videli. (To jest, oni su morali da se saviju/izvrnu).

Ime pa prezime

U srpskom jeziku prvo se piše/kaže ime pa prezime, osim ako drugačije nije naglašeno (obično u formularima, spiskovima po azbučnom redu i sl.)

Npr. Milan Petrović (a ne Petrović Milan)

Potrebno je naglasiti da to pravilo važi i za mađarska imena i prezimena kada ih prilagođavamo. Kada prevodimo tekst mađarskog autora, njegovo ime tada pišemo u skladu s našim pravilom. Petőfi Sándor će postati Šandor Petefi, a ne, po ugledu na mađarsko pravilo, Petefi Šandor.

Konstrukcija prezime pa ime je pravilna u spiskovima isključivo ako se iza prezimena nađe zapeta: Petrović, Milan.

Imperativ

Kod imperativa nekih glagola, koji idu u parovima, često se ne oseća razlika u perfektivnosti i imperfektivnosti, odnosno, ne upotrebljavaju se primereno situaciji. Radi ilustracije, pogledajmo to najpre kod glagola stati i stajati. Gotovo uvek se kod ova dva glagola u imperativu brkaju značenja. Oni koji su služili vojsku, dobro znaju da se pri smeni straže vojska zaustavlja oblikom imperativa stoj koji je nastao od glagola stajati. A to je mešanje značenja jer se radi o ustavljanju nekoga ko je u pokretu, a ne o zadržavanju nekoga ko već stoji, što je pravo značenje navedenog imperativa. Zbog toga bi, shodno situaciji, tada trebalo komandovati oblikom imperativa koji je nastao od glagola stati, a ne stajati, a onda bi ta komanda morala da glasi stani(te). Isti je slučaj i sa sledećim glagolima koji uglavnom idu u parovima: sesti (imperativ: sedni, sednimo i sednite), sedeti (sedi...) i sedati (sedaj...) (kod kojih se takođe često brkaju značenja pa se može, i to baš u našim školama, i od nastavnika, čuti, u situaciji kad đak stoji, da se kaže sedi umesto ispravnog sedni); ustati (ustani...), ustajati (ustaj...); i slično. Ovde je važno naglasiti da treba shvatiti u kojim se situacijama,polazeći od značenja reči i načina građenja imperativa, koji oblik može upotrebiti.

Inženjer

Bolje je nego inžinjer.

J

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Jer/Je l'

Često ćemo čuti neispravno:

• Jer sve u redu?, ili On je došao jel sam ga pozvao.

JER je jedan od uzročnih veznika u značenju zato/zato što. Treba:

• On je došao jer sam ga pozvao. (Ovo znači zato što sam ga pozvao.)

I

• Je l' sve u redu? (Ovo znači Da li je sve u redu?)

Iz greške u značenju proizašla je i jedna od grešaka u pisanju, tako da se je l' u nekim slučajevima, kad se neosnovano pobrka s veznikom jer, i piše pogrešno spojeno.

Je l'

Ovo je skraćeno od da li je...

Budući da se rečca LI piše uvek odvojeno, i u svom skraćenom obliku pisaćemo je odvojeno i s apostrofom umesto izostavljenog slova I. Ovaj oblik se uglavnom koristi u govornom jeziku. Dakle:

• Da li si dobro? Jesi li dobro? Nije li to prošlo? Kuda li si pošao?

• Je li sve u redu?

U skladu s tim:

• Je l' sve u redu?

Napomena: Ovakvo skraćivanje (je l') u enciklopedijskom stilu nije dozvoljeno (naravno, osim ako ne opisujete konkretnu pojavu). Zato, u slučaju da imate potrebu da iskoristite ovakvu upitnu konstrukciju ("Da/je li...?") na Vikipediji, koristite je u punom obliku.

K

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

K(a)/s(a)

To su predlozi, kao i pred(a), nad(a)... koji se pišu u kraćem obliku (K i S) bez apostrofa, a A se ubacuje ispred reči koja počinje glasom koji je teško izgovoriti iza K/S:

• Šeta sa Sanjom/sa Zoranom/sa Žikom/sa Šabanom/sa mnom, Kreće ka kući/ ka gradu/nada mnom;

inače je:

• Šeta s Minjom/s Perom/s njim, Kreće se nad njim...

NIKAKO se ne piše apostrof iza ovih predloga kada se pišu bez A.

Napomena 1: Imajte na umu da postoje dva predloga, a ne jedan k(a). U primerima Idem k tebi. i Idem ka tebi. jasno je da oni označavaju dva različita odnosa. U prvom slučaju rečenica obično znači "Idem do tvoje kuće.", dok u drugom znači "Idem prema tebi.". U prvom slučaju u pitanju je predlog k, koji ni nema mobilno a i nije ga ni pravilno pisati u obliku ka. U drugom slučaju, predlog ima mobilno a, ali će se zbog distinkcije u odnosu na prvi slučaj u ovakvim slučajevima uvek koristiti u obliku ka (a ne u obliku k). Za razliku od slučaja s ovim predlogom/predlozima, predlog s(a) je jedan predlog.

Napomena 2: Za razliku od ova dva primera, rečca "neka" nema mobilno a i, ako postoji želja da se dvosložni oblik skrati u jednosložni, potrebno je napisati apostrof (nek'). Pritom, treba imati na umu da ovakvo skraćivanje nije u duhu enciklopedijskog funkcionalnog stila, već pesničkog ili žargonskog. Zato je preporuka da na Vikipediji ne koristite skraćeni oblik.

Koji/čiji

Ovo je upitno odnosna zamenica koja treba da stoji NEPOSREDNO IZA reči na koju se odnosi. Česte su greške tipa:

• U ćošku je stajala šunka kupljena u samoposluzi koja je smrdela.

Ovde je jasno da je „pisac“ hteo da kaže da je šunka smrdela (a možda i nije:)

ALI

• On je bio sin njenog brata koji se ubio.

Ako je zamenica ispravno upotrebljena, ubio se brat, ako nije ubio se sin. U tekstu koji je prepun nepoznate terminologije nećemo znati šta se na šta odnosi, ako ne upotrebimo ispravno zamenice koji, čiji i sl.

U prvom primeru neophodno je bilo promeniti konstrukciju ili red reči, na primer:

U ćošku je stajala šunka koja je smrdela, a kupljena je u samoposluzi.

Koncentracija/koncentrisati se

Oblik koncentrisati se preporučuje se kao bolji od skoncentrisati se.

L

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Lj

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

M

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

M ili N ispred B, M, V...

U pitanju je glasovna promena jednačenje suglasnika po mestu tvorbe. Uvek se piše M, osim u složenicama. Dakle:

stambeni, prehrambeni, bombone, tramvaj...

ALI

jedanput

N

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Navodnici

Pravopisom je definisano da se može koristiti jedan od sledećih parova znakova navoda:

• „tekst” — otvoreni resičasti navodnici su donji, zatvoreni resičasti navodnici su gornji i nisu obrnuti (slikovito rečeno, devetke i devetke).
• »tekst« — obrnuti redosled otvorenih i zatvorenih uglastih navodnika (franc. guillemets) u odnosu na način kako se koriste u francuskom, španskom ili ruskom jeziku.

Često se koriste i zatvoreni resičasti obrnuti navodnici „“. Međutim, nijedan oblik nije eksplicitno preporučen ili pravilan, ali kada se odabere jedna varijanta — ona se mora koristiti u celom tekstu. Međutim, oblik „” bi trebalo da je najčešće korišćen jer se nalazi i u samome Pravopisu te je jedini naveden u delu Navodnici (str. 133, 134, 135).

Navodnici koji su najpristupačniji na računarskoj tastaturi nisu preporučljivi nikako, a možda nisu ni dozvoljeni:

• "tekst" — ravni, gornji navodnici.

Umesto ovoga, na tastaturi se lako može dođi do pravilnih srpskih navodnika koristeći Alt+0132 i Alt+0148 za otvorene odnosno zatvorene navodnike.

U Pravopisu se navodi i upotreba polunavodnika koji mogu da se koriste kao navodnici drugog reda za izdvajanje užeg navoda u okviru šireg ili umesto navodnika ili kurziva kao blaži vid izdvajanja neke formulacije. Oblik je:

• ’tekst’ — otvoreni i zatvoreni resičasti polunavodnici su gornji i nisu obrnuti (slikovito rečeno, devetka i devetka).

Nastavak (sufiks) -ica

Pri građenju prisvojnih prideva od imenica sa sufiksom –ica, C prelazi u Č:

• Milica — Miličin, Ljubica — Ljubičin, Slavica — Slavičin.

Naravno, takva se promena neće desiti kod imenica s nastavkom -čica, da se ne bi udvajalo Č:

• Sunčica — Sunčicin, pričica — pričicin.

Nastavci (sufiksi) -lac/-laca

Ovo su nastavci u nominativu jednine i genitivu množine kod imenica kao što su: mislilac, gledalac, čitalac...

• On je mislilac.
• U biblioteci je bilo mnogo čitalaca.

U svim ostalim oblicima to L je prešlo u O:

• Tog gledaoca uvek vidim na stadionu.
• Mnogim posetiocima smetao je taj čovek...

Nastavak (sufiks) -ljenje

U rečima koje ga imaju, pojavljuje se isključivo u obliku sa Lj:

• odeljenje, opredeljenje (kao mišljenje)...

Izuzetak je imenica pokolenje, jer je izvedena od reči koleno i u ekavskom izgovoru glasi pokolenje, a u ijekavskom pokoljenje.

NATO

Originalna skraćenica za Severnoatlantski pakt (North Atlantic Treaty Organization). Zbog toga je suvišno reći NATO-pakt — reč pakt (treaty) je već sadržana u skraćenici. Po padežima se menja po modelu NATO-a, NATO-u, i sl.

Neka

Za razliku od predloga s(a), uzvik neka ne sadrži mobilno a, tako da je jedini ispravan oblik neka. Ipak, u slučaju da postoji potreba za skraćivanjem, piše se bez apostrofa: nek.

Niko i ništa

Odrične imeničke zamenice: niko i ništa, ne retko se pogrešno upotrebljavaju sa predlozima, pa se može čuti, a ređe i napisati, sa nikim, za nikoga, na ništa itd, umesto jedino ispravnog: ni sa kim, ni za koga, ni na šta itd. Dakle, predlozi se umeću između negacije i zamenice.

Nj

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

O

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Odeljenjski

Odeljenjska zajednica. Oblik odeljenski nije ispravan.

Onasis

Ispravna transkripcija grčkog prezimena (ne Onazis).

Optimalan

Ova reč znači najpogodniji, najpodesniji, onaj koji najbolje odgovara. Zato je besmisleno upotrebljavati komparativ i superlativ ovog prideva (optimalniji, najoptimalniji).

Orman/ormar

Oba oblika ove imenice ravnopravno su u upotrebi.

Osvjenćim

Ovo je pravilna transkripcija poljskog Oświęcim (ne Osvjencim). Kada je reč o nacističkom logoru, bolje je upotrebiti nemačku reč Aušvic.

Osijek

... ali osječki, Osječanin i Osječanka (bez i ispred j).

Osnov/osnova

Ravnopravno su u upotrebi i muški i ženski rod - na osnovu i na osnovi (nečega).

P

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Paronimi

Često se mešaju značenja nekih reči koje su u paronimnom odnosu. Tako se, na primer, meša značenje reči ulaz sa rečju ulaženje, pa se može i čuti i pročitati da je u neku prostoriju zabranjen ulaz kroz vrata koja su, po logici stvari, za to namenjena, umesto ispravnog zabranjeno ulaženje jer je reč o radnji. Ili se brkaju značenja, da navedemo još samo najčešće slučajeve, između reči kao što su: interes i interesovanje, zavistan i zavisan, uzbudljivost i uzbuđenje i sl. Isti je slučaj i sa sledećim i njima sličnim glagolima: crveniti i crveneti, beliti i beleti, crniti i crneti itd. Kod ovih poslednjih glagolskih parova, trebalo bi znati da su glagoli koji imaju i ispred infinitivnog nastavka prelazni, te, prema tome, uz sebe traže objekat, dok su oni sa e neprelazni. Tako bi bilo najlakše uočiti značenjsku razliku između navedenih glagola.

Perfek(a)t

Kada smo u ovakvoj dilemi, uglavnom može i jedno i drugo:

perfekat i perfekt,

elemenat i element...

Ima reči kod kojih je u praksi preovladao oblik bez A:

insekt, testament, koncert...

a pojedine imenice imaju samo oblik bez A:

kontakt, komandant, insert...

Pleonazam

Pleonazam predstavlja preteranu/suvišnu upotrebu reči s istim značenjem (najčešće se kao pleonazam navode primeri kao što su stara baba, mala kućica, mlada devojka).

Ali, nekad je potrebno reći stara baba da bi se označila baba još starija od uobičajene bapske starosti, takođe se nekad kaže i mala kućica da bi se pojačalo značenje njene malenosti...

To ne znači da sad treba lepiti gomile pleonazama jedan za drugim, ali takođe to znači da čovek s osećajem za jezik zna gde će da udene potencijalni pleonazam, a da ne uprska jezik.

Pozvati telefonom/telefonirati

Može se reći:

• Pozvao me je telefonom. Telefonirao mi je. Ovo su ispravni oblici.
• Nazvao me je telefonom znači da mi je dao nadimak Telefon.

Prianjati

Ovo je glagol koji se izuzetno izgovara i piše bez J između I i A.

Protestovati

Ovaj glagol je izveden od reči protest dodavanjem sufiksa -ovati. Stoga prvo lice jednine prezenta glasi protestujem.

Nepravilno je umetanje suvišnog slova V (protestVovati, protestVujem i sl.).

Pustiti i puštati

Kod ovih glagola (misli se i na sve složenice nastale od ova dva glagola), mešaju se njihovi oblici, naročito u perfektu. Pa se tako dosta puta može naići na sledeće ili slične primere sa navedenim glagolima: On je dopuštio da mu istekne dozvola., umesto: On je dopustio..., ili: On je pustao neke čudne zvuke. , umesto: On je puštao... Pravilo je da glagoli perfektivnog vida idu sa glasom (slovom) s (pustiti, spustiti, dopustiti, napustiti...), a glagoli imperfektivnog vida sa glasom (slovom) š (puštati, spuštati, dopuštati, napuštati... ).

R

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Radije

Ovo je jedini ispravan oblik priloga RADO.

• Radije bih pročitao neku dobru knjigu.

Oblik rađe nije književan.

Reknem/rečem

Ovo su jedini ispravni oblici prezenta glagola REĆI. Primer je za 1. lice jednine.

Rečca ne

NE je rečca koja se piše odvojeno od glagola:

• ne radiš, ne igraš se...

Jedini glagoli koji se pišu spojeno s rečcom ne jesu: neću (nemoj), nemam, nisam.

Primer za lakše pamćenje: Neću doći, nemoj se ljutiti, nisam kriv, nemam vremena

Imenice i pridevi pišu se spojeno s rečcom NE:

• nesreća, nečovek, neprilika; nesrećan, nezadovoljan, neposlušna...

S

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

S(a)

Predlog s(a) sadrži nepostojano a. Pravilno je napisati i s i sa, a nepravilno s'. Oblik sa se upotrebljava ako naredna reč počinje nekim od glasova: z, s, c, ž, š. U ostalim slučajevima se preporučuje korišćenje oblika s.

• Otišao sam biciklom. Ova rečenica govori da sam otišao vozeći bicikl.
• Otišao sam sa biciklom. Ova rečenica govori da sam otišao gurajući bicikl pored sebe.

Sa i bez...

Sve masovnija je upotreba konstrukcije u kojoj dva različita predloga idu sa istim padežnim oblikom imenice ili zamenice, na primer: sa i bez njega, umesto ispravnog: sa njim i bez njega; ili: pred ili iza kuće, umesto pravilnog: pred kućom ili iza nje i t. sl. Isto tako, sve češće se može čuti i pročitati i još jedna konstrukcija strana našem jeziku, a to je vezivanje predloga sa glagolima, umesto jedino ispravne konstrukcije koja ide sa glagolom trebati ili kada iza predloga ide neka glagolska imenica. Recimo, pogrešno: za poneti, za očekivati, za nadati se i slično, umesto ispravnog: za nošenje, treba očekivati, treba se nadati i t. sl. Dakle, ovakve konstrukcije su strane našem jeziku. Odnosno, pored toga što nisu u duhu našeg jezika, one ne mogu biti validne i zbog pravila kongruencije koja važe za naš jezik.

S vremenom/s godinama

Bolje je nego vremenom, godinama i sl.

• S vremenom ćemo postati jezički eksperti.

S obzirom na

S obzirom na je jedino ispravno. Ne valja reći obzirom na:

• S obzirom na hladnoću, obukao sam jaknu.

(Ne kažemo ni Obzira na to, ja ću tako uraditi, već Bez obzira na to, ja ću tako uraditi)

Sve/svo

Ovo je zamenica srednjeg roda:

• sve vreme, sve zrnevlje, sve cveće...
• Svo, kao i celo, je neknjiževni oblik.

Svoj/moj

Prisvojna zamenica za sva lica (svoj, svoja, svoje...) često se zamenjuje zamenicama za pojedina lica (moj, tvoj, njegov...) kad se ove nalaze uz imenice koje označavaju predmete ili bića koji/koja pripadaju subjektu. Nije dopušteno: Ja sam uzeo moju knjigu, već: Ja sam uzeo svoju knjigu. Pravilo je: kada neki predmet ili biće pripada subjektu, onda se upotrebljava prisvojna zamenica za sva lica.

Spasavati

Spasavati/spasti je bolje nego spašavati/spasiti. Takođe se prednost daje obliku spaSen, mada je on nastao od infinitiva spasti, u odnosu na spaŠen, koji je nastao od infinitiva spasiti. Većina drugih glagola u ovom obliku (trpni glagolski pridev) izgovara se i piše bez glasovne promene, treba: doneSen (ne donešen), odneSen (ne odnešen)...

T

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

T ili D, pitanje je sad

Kad god smo u dilemi treba da upotrebimo T, osim ispred S ili Š:

pretpostavka, pretposlednji, potkazivač...

ALI

predsednik, predškolski, podšišati...

Na osnovu iste glasovne promene pisaćemo:

tobdžija (a top), buregdžija (a burek), srpski (a Srbin), svadba (a svat), vrapca (a vrabac)...

Za detaljnija objašnjenja, pogledati Jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Trebati

Ovo je glagol koji se ne menja po licima ako je iza njega neki drugi glagol:

• Treba da učim. Trebalo je naučiti toliko gradivo. Trebalo bi da učim...

Ako je iza njega neka imenska reč, on postaje promenljiv:

• Trebam ljubavi/hleba. Trebaš mi. Trebamo im...

Trpni glagolski pridev

Nepravilna upotreba trpnog prideva sa oblicima jotovanih glasova kod glagola kao što su: izvesti (robu), izvesti (od vez), prevesti (robu), istresti, zagristi, spasti i sl. (uzmimo samo oblike muškog roda jednine: izvežen, prevežen, istrešen, zagrižen, spašen...) jeste dosta česta pojava i u govoru i u pisanju. Pravilo je da se i od ovih glagola navedeni oblici grade, sa malim izuzecima, kao i kod svih glagola čija se infinitivna osnova svršava na suglasnik, dakle, dodavanjem nastavaka: -en, -ena, -eno, -eni... te da kod njih nema uslova za jotovanje. Sledstveno tome, trpni glagolski pridev od ovde navedenih glagola trebalo bi da glasi: izvezen, prevezen, istresen, zagrizen, spasen... Međutim, treba imati u vidu i četiri glagola koji odstupaju od ovog pravila, kod koji su dopušteni dubletni oblici, kao što su (da navedemo samo trpne prideve muškog roda): zaposlen i zapošljen, zamašten i zamašćen, ali: spašen od glagola spasiti i zagrižen, ali samo u značenju žučan, zajedljiv, ljutit.

Ć

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

U

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

U vezi s(a)/u vezi

U vezi sa je sintagma koja kazuje da je nešto vezano za neku temu.

• Reći ću ti nešto u vezi s tim filmom.

Nepravilno je reći u vezi filma ili bilo čega drugog.

• Pravilno: Hoću da te pitam nešto u vezi s rimskim brojevima.
• Nepravilno: Hoću da te pitam nešto u vezi rimskih brojeva.

Ujutro/ujutru

Oba oblika ovog priloga ravnopravno su u upotrebi.

U redu/U stvari

• Pravilno: U redu, u stvari
• Nepravilno: Uredu, ustvari

F

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

H

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

C

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Č

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Dž

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž

Š

A |

B |

C |

Č |

Ć |

D |

Dž |

Đ |

E |

F |

G |

H |

I |

J |

K |

L |

Lj |

M |

N |

Nj |

O |

P |

R |

S |

Š |

T |

U |

V |

Z |

Ž