Википедија

Viktorijino jezero

Viktorijino jezero ili Ukereve (Nam Lolwe u luonskom jeziku; Nalubaale u lugandskom; Nyanza u ruandskom i nekim bantuanskim jezicima),[2] jedno je od Afričkih velikih jezera.[3] Jezero je imenovao po kraljici Viktoriji istraživač Džon Haning Spik, prvi Britanac koji je ga je dokumentovao. Spik je to ostvario 1858. godine, dok je bio na ekspediciji sa Ričardom Fransisom Bertonom čiji je cilj bilo otkrivanje izvora reke Nil.[4][5]

Viktorijino jezero

Ukereve

Viktorijino jezero
Koordinate1° 04′ 00″ J; 32° 52′ 00″ I / 1.066667° J; 32.866667° I / -1.066667; 32.866667 1° 04′ 00″ J; 32° 52′ 00″ I / 1.066667° J; 32.866667° I / -1.066667; 32.866667
Tipprirodno, protočno
Zemlje basena Uganda,
 Kenija,
 Tanzanija
Maks. dužina320 km
Maks. širina275 km
Površina68.800 km2
Maks. dubina81-85 m
Zapremina2.760 km3
Nad. visina1.134[1] m
Viktorijino jezero Ukereve na karti Ugande
Viktorijino jezero Ukereve
Viktorijino jezero

Ukereve

Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi
"Viktorijino jezero, satelitski snimak."

Sa površinom od 68.800 km²[6][7] Viktorijino jezero je najveće jezero na Afričkom kontinentu, najveće tropsko jezero na svetu,[8] te drugo najveće slatkovodno jezero na svetu (posle severnoameričkog Gornjeg jezera).[9] Budući da je relativno plitko (najveća dubina 85 m), Viktorijino jezero se vodi kao deveto najveće slatkovodno jezero po zapremini (2.760 km³).[10] Najveća dužina jezera je 320 km, a najveća širina oko 275 km. Glavna pritoka jezera je Kigara, a najveća otoka Beli Nil. Jezero leži na visoravni između zapadnog i istočnog kraka doline Veliki Rift (nadmorska visina 1.134 m).

Jezero je, zajedno sa Belim Nilom, glavni izvor hidroenergije za elektrifikaciju Ugande (HE Oven Fols). Na obali jezera leže pristaništa Entebe, Mvanza, Kisumu i dr. Razvijen brodski saobraćaj i ribolov. U jezeru ima preko 3.000 ostrva od kojih su mnoga naseljena. Najpoznatija su Sese ostrva u Ugandi, na severozapadnom delu jezera, popularno turističko odredište.

Jezero Viktorija prima svoju vodu prvenstveno iz direktnih padavina i hiljada malih potoka. Reka Kagera je najveća reka koja utiče u jezero, sa svojim ušćem na zapadnoj obali jezera. Jezero Viktorija se drenira isključivo putem reke Nila u blizini Džindža, Uganda, na severnoj obali jezera.[6]

Jezero Viktorija zauzima plitku depresiju u Africi. Jezero ima maksimalnu dubinu od 84 m i prosečnu dubinu od 40 m.[11] Njegovo područje sliva pokriva 184000 km². Jezero ima obalu dužine 7142 km kad se digitalizuje na 1:25.000 nivo,[12] pri čemu ostrva sačinjavaju 3,7 procenta te dužine,[13] i podeljeno je između tri zemlje: Kenija (6 procenata ili 4.100 km²), Uganda (45 procenata ili 31,000 km²), i Tanzanija (49% ili 33.700 km²).[14]

Geologija

uredi

Geološki, jezero Viktorija je relativno mlado – oko 400.000 godina staro – i formirano je kad su reke koje teku ka zapadu bile zaprečene uzdignutim kristalnim blokom.[15] Tokom njegove geološke istorije, jezero Viktorija je prošlo kroz promene koji su u opsegu od serije znatno manjih jezera do njegovog sadašnjeg stanja plitke depresije.[13] Geološka jezgra uzeta iz njegovog dna pokazuju da je jezero Viktorija bilo potpuno isušeno bar tri put od vremena njegovog formiranja.[15] Ovi ciklusi sušenja su verovatno povezani sa prošlim ledenim dobima, što su bili periodi kada je precipitacija globalno opala.[15] Jezero Viktorija se zadnji put osušilo pre oko 17.300 godina, ponovo se popunilo pre 14.700 godina.[16]

Hidrologija i limnologija

uredi

Jezero Viktorija prihvata 80 procenata svoje vode iz direktnih padavina.[13] Prosečna evaporacija na jezeru je između 20 i 22 m godišnje, što je skoro dva puta više od precipitacije u priobalnim oblastima.[17] U Kenijskom sektoru, glavne prilivne reke su Sio, Nzoja, Jala, Njando, Sondu Miriu, Mogusi, i Migori. Zajedno, ove reke doprinose daleko više vode jezeru, neko što doprinosi najveća pojedinačna reka koja utiče sa zapada, reka Kagera.[18]

 
Jezero Viktorija i Velika rasedna dolina

Jedini izliv iz Viktorijinog jezera je reka Nil, koja ističe iz jezera u blizini Džindža u Ugandi. U pogledu doprinesene količine vode, to čini Viktorijino jezero glavnim izvorom najduže grane Nila. Međutim, najudaljeniji izvor sliva Nala, i stoga ultimatni izvor Nila, se češće smatra da je jedna od pritoka reke Kagere (tačna pritoka ostaje neodređena), i koja potiče iz bilo Ruande ili Burundija. Najviša sekcija Nila je generalno poznata kao Viktorijin Nil, dok ne dosegne Albertovo jezero. Iako je to deo istog rečnog sistema kao i Beli Nil i povremeno se naziva tim imenom, striktno gledano ovo ime se ne primenjuje sve dok reka ne pređe granicu Ugande u Južni Sudan na severu.

Jezero ispoljava eutrofički karakteristike. Tokom perioda 1990–1991, kiseonične koncentracije u mešovitom slogu su bile više od nego 1960–1961, sa skoro konstantnim kiseoničnim superzasićenjima na površini vode. Kiseonične koncentracije u hipolimnetičkim vodama (npr. sloj vode koji leži ispod termoklina, je necirkulišući, i ostaje perpetualno hladan) su bile niže u 1990–1991 tokom dužeg perioda nego u 1960–1961, sa vrednostima od manje od 1 mg po litru javljajući se u vodi na dubini od 40 m u poređenju sa takvim pojavama na više od 50 m 1961. godine. Promene u oksigenaciji se smatraju konzistentnim sa merenjima povišene algalne biomase i produktivnosti.[19] Do ovih promena je došlo iz više razloga: sukcesivna goriva u slivu jezera,[20] nakon čega čađ i pepeo biva deponovan na širokoj oblasti jezera; od povišenog upliva nutrijenata putem reka,[21] i od povišenog zagađenja uzrokovanog naseobinama duž obala jezera.

Batimetrija

uredi
 
Batimetrijski model jezera Viktorija[22]

Jezero se smatra plitkim jezerom, s obzirom na njegovu veliku geografsku oblast sa maksimalnom dubinom od približno 80 m i prosečnom dubinom gotovo tačno 40 m.[23] U sklopu jednog projekta iz 2016. je digitalizovan deset hiljada tačaka i pomoću toga je kreirana prva istinska batimetrijska karta jezera.[22] Najdublji deo jezera pomeren ka istoku jezera u blizini Kenije, a jezero je obično plitko na zapadu duž Ugandanske obale i na jugu duž obale Tanzanije.[22]

Starosedelačke divlje životinje

uredi

Sisari

uredi

Mnoge vrste sisara žive u regionu jezera Viktorija, a neke od njih su blisko povezane sa samim jezerom i obližnjim močvarama. Među njima su: nilski konj, afrička vidra bez kandži, belogrla vidra, vodeni mongus, sitatunga, Redunca redunca, močvarna antilopa, trščani pacovi, i divovska vidra.[24]

Reptili

uredi

Viktorijino jezero i njegove močvare imaju veliku populaciju nilskih krokodila, kao i afričkih pelomeduza, varijabilnih muljnih kornjača, i vilijamsovih muljnih kornjača.[25] Vilijamsova blatna kornjača je ograničena je na Viktorijino i druga jezera, reke i močvare u gornjem delu slivu reke Nila.[25]

Ciklidne ribe

uredi
 
Za razliku od mnogih drugih ciklida jezera Viktorija, Haplochromis nyererei je i dalje široko zastupljena vrsta.[26] U odnosu na druge ciklide njene oči su posebno osetljive na svetlo, posebno crveno, koje e manje pogođeno smanjenjem jasnoće vode uzrokovanim eutrofikacijom od boja kratkih talasnih dužina.[27]

Viktorijino jezero je ranije bilo veoma bogato ribom, uključujući mnoge endemske vrste, ali je veliki deo njih izumro tokom zadnjih 50 godina.[28] Glavna grupa u Viktorijinom jezeru su haplohromni ciklidi (Haplochromis sensu lato) sa više od 500 vrsta, od kojih su gotovo svi endemski[16][29][30] a neki od njih su još uvek neopisani taksoni.[31] To je daleko veći broj vrsta ribe neko u bilo kojem drugom jezeru na svetu, izuzev jezera Malavi.[31] One su rezultat brze adaptivvne radijacije u toku zadnjih 15.000 godina.[16][29][32] Njihova izuzetna raznolikost i brzina evolucije su bili predmet mnogih naučnih studija sila koje pokreću bogatstvo života.[29][33] Viktorijini haplohromini su deo starije grupe sa više od 700 blisko srodnih vrsta, takođe uključujući nekoliko manjih jezera u ovom regionu, naročito Kjoga, Edvard—Džordž, Albert, i Kivu.[16][29] Većina ovih jezera je relativno plitka (slično Viktorijinom jezeru) i deo su današnjeg gornjeg dela sliva Nila. Izuzetak je jezero Kivu, koje je deo današnjeng sliva reke Kongo, mada se smatra da je bilo povezano sa jezerima Edvard i Viktorija putem reka do podizanja delova Istočnoafričkog procepa.[16] Moguće je da je ovo duboko jezero funkcionisalo kao „evolucioni rezervoar” za ovu haplohromnu grupu u periodima kad su druga plića jezera u regionu bila isušena, kao što se dogodilo sa Viktorijinim jezerom pre oko 15.000 godina.[16] U nedavnoj istoriji jedino je jezero Kjoga bilo lako dostupno Viktorijinim ciklidima, pošto je dalje nizvodno kretanje putem Vikorijinog Nila (do jezera Albert) sprečeno serijom vodopada, naročito Merkisonovim. Za razliku od toga, Ovenovi vodopadi (koji su poplavljeni nakon izgradnje brane) između Viktorije i Kjonge su bili esencijalno serija brzaka koji nisu efektivno blokirali kretanje ribe između dva jezera.[34]

 
Haplochromis thereuterion preživljava u malim brojevima.[35] U početku je postojala bojazan od izumiranja. Kasnije je otkriveno da je došlo do promene stanište (od blizine površine do stenovitih ležišta) i ponašanja pri hranjenju (od površinskih insekata do larvi insekata).[36]

Ekološki problemi

uredi
 
Rast gustine naseljenosti oko jezera Viktorija

Izumiranje ciklida iz roda Haplochromis je delom uzrokovano eutrofikacijom jezera. Plodnost tropskih voda zavisi od brzine kojom se hranjive materije mogu dovesti u rastvor. Prilivne reke Viktorijinog jezera pružaju malo hranljivih materija jezeru u odnosu na njegovu veličinu. Zbog toga se smatra da je većina hranljivih materija jezera Viktorija zatvoreno u depozitima na dnu jezera.[13][37] Sama po sebi, ova vegetativna materija polako se raspada. Životinjsko meso se znatno brže razgrađuje. Plodnost jezera zavisi od brzine kojim ove hranjive materije mogu uzimati ribe i drugi organizmi.[37] Smatra se da su Haplochromis imali važnu ulogu u vraćanju organskih ostataka i planktona nazad u rastvor.[38][39][40] Sa oko 80 procenata Haplochromis vrsta koje su se hranile detritusom, i koje su bile jednako sposobne da se hrane jedne s drugima, one su predstavljale čvrsti unutrašnji sistem reciklaže, pomerajući hranljive materije i biomasu vertikalno i horizontalno kroz vodenu kolonu, pa čak i izvan jezera putem ljudske i životinjske predacije. Moguće je da je izumiranje Haplochromis vrsta doprinelo povećanoj frekvenciji cvetanja algi,[21][39][40] koja mogu da budu odgovorna za dalja masovna umiranja riba.[21]

Novopridošli ljudski kolonisti sliva jezera su imali negativan uticaj na ekosistem jezera. Naseljenici su uništili okolnu vegetaciju kako bi uzgajali žitarice, šećernu trsku, kafu, čaj i dr. Isti trend je uočen i u jezerima Malavi i Tanganjika. Tokom kišnog periodu voda ispira hemikalije koje završavaju u jezeru što dovodi do nekontroliranog rasta algi. Kako se industrija razvijala, tako se smanjivala i količina riba u jezeru.

Tokom 1950-im godina gotovo je nestala riba kojom se prehranjivalo domaće stanovništvo - Oreochromis esculentus. Da bi sprečili dalje propadanje ribljeg fonda, Britanci su u jezero nastanili dve nove vrste riba Oreochromis niloticus i Lates niloticus. Tada se nije znalo će taj potez dovesti do katastrofe. Sve do kraja 1970-ih godina činilo se kako nema nikakvih bitnijih promena. Ali 1980-ih dolazi do drastičnih promena. Postotak ciklida je sa nekadašnjih 80% opao na svega 1%, dok se udeo ribe Lates niloticus sa pređašnjih 1% povećao na 80%. Naučnik Les Kaufman je propast ciklida nazvao „najvećim masovnim istrebljenjem kičmenjaka u pisanoj istoriji”.

To je dovelo do toga da više nema dovoljnog broja riba koje se hrane organskim otpadom. Organske materije se raspadaju trošeći kiseonik. Zbog toga donji delovi jezera postaju nenastanjivi, tzv. mrtve zone. Uz to pojavio se i vodeni zumbul (Eichornia). To je slobodno plutajući korov koji se brzo razmnožava. Stvara gust pokrov koji sprečava sunčevu svetlost da prodre u jezero.

Godine 1994. došlo je do velikog masakra u Ruandi. Reka Kagera je u jezero donela mnogobrojna ljudska tela. Kako bi sprečili epidemiju, ribari su tela vadili mrežama.

 
Varijacija visine jezera Viktorija

Razvoj industrije je doveo i do toga da se industrijski otpad pušta u reke koje utiču u jezero. Procenjuje se da samo Tanzanija dnevno ispusti 2 miliona litara otpada. Premda celokupna situacija izgleda bezazlena, pokrenuta je velika međunarodna akcija da se jezero spase. Jedan od programa je i spas ciklida. Tako se u SAD i Evropi uzgaja 40 različitih najugroženijih vrsta ciklida u nadi da će se sprečiti njihovo izumiranje.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Database for Hydrological Time Series of Inland Waters (DAHITI) - Victoria, Lake, retrieved 20 April 2017.
  2. ^ „The Victoria Nyanza. The Land, the Races and their Customs, with Specimens of Some of the Dialects”. World Digital Library. Arhivirano iz originala 29. 05. 2016. g. Pristupljeno 18. 2. 2013. 
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 50. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ Alberge, Dalya (11. 9. 2011). „How feud wrecked the reputation of explorer who discovered Nile's source”. The Observer. Pristupljeno 29. 12. 2013. 
  5. ^ Moorehead 1960
  6. ^ a b vanden Bossche, J. P.; Bernacsek, G. M. (1990). Source Book for the Inland Fishery Resources of Africa, Issue 18, Volume 1. Food and Agriculture Organization, United Nations. str. 291. ISBN 978-92-5-102983-1. Pristupljeno 4. 1. 2016. 
  7. ^ Hamilton Stuart (Salisbury University) (2016). „Fishnet, Lake Victoria, Vector Polygon, 2015 - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. LakeVicFish Dataverse. doi:10.7910/DVN/LRSHEF. 
  8. ^ Peter Saundry. „Lake Victoria”. 
  9. ^ „Lake Victoria”. Encyclopædia Britannica. 16. 6. 2023. 
  10. ^ Holtzman & Lehman 1998, str. 89–98
  11. ^ United Nations, Development and Harmonisation of Environmental Laws Volume 1: Report on the Legal and Institutional Issues in the Lake Victoria Basin, United Nations. 1999. str. 17.
  12. ^ Hamilton, Stuart (Salisbury University) (2016). „Shoreline, Lake Victoria, vector line, ~2015 - LakeVicFish Dataverse - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. Harvard Dataverse. doi:10.7910/DVN/5Y5IVF. 
  13. ^ a b v g Hickling, C. F. (1961). Tropical Inland Fisheries. London: Longmans. 
  14. ^ J. Prado, R. J. Beare, J. Siwo Mbuga & L. E. Oluka, 1991. A catalogue of fishing methods and gear used in Lake Victoria. UNDP/FAO Regional Project for Inland Fisheries Development (IFIP), FAO RAF/87/099-TD/19/91 (En). Rome, Food and Agricultural Organization.
  15. ^ a b v Reader, John (2001). Africa. Washington, D. C.: National Geographic Society. str. 227–228. ISBN 978-0-7922-7681-4. 
  16. ^ a b v g d đ Verheyen, Salzburger, Snoeks, and Meyer (2003). Origin of the Superflock of Cichlid Fishes from Lake Victoria, East Africa. Science 300: 325—329.
  17. ^ Ominde, Simeon H. (1971). „Rural economy in West Kenya”. Ur.: S. H. Ominde. Studies in East African Geography and Development. London: Heinemann Educational Books Ltd. str. 207—229. ISBN 978-0-520-02073-3. 
  18. ^ P. J. P. Whitehead (1959). „The river fisheries of Kenya 1: Nyanza Province”. East African Agricultural and Forestry Journal. 24 (4): 274—278. doi:10.1080/03670074.1959.11665219. 
  19. ^ Hecky, R. E.; F. W. B. Bugenyi; Ochumba, P.; Talling, J. F.; Mugidde, R.; Gophen, M.; Kaufman, L. (1994). „Deoxygenation of the deep water of Lake Victoria, East Africa”. Limnology and Oceanography. 39 (6): 1476—1481. JSTOR 2838147. doi:10.4319/lo.1994.39.6.1476. 
  20. ^ Hecky, R. E. (1993). „The eutrophication of Lake Victoria”. Verhandlungen der Internationale Vereinigung für Limnologie. 25: 39—48. 
  21. ^ a b v Peter, O. B.. Ochumba; Kibaara, David I. (1989). „Observations on blue-green algal blooms in the open waters of Lake Victoria, Kenya”. African Journal of Ecology. 27 (1): 23—34. doi:10.1111/j.1365-2028.1989.tb00925.x. 
  22. ^ a b v Hamilton, Stuart (Salisbury University); Munyaho, Anthony Taabu (The National Fisheries Resources Research Institute Of Uganda); Krach, Noah (Salisbury University); Glaser, Sarah (One Earth Future, Secure Fisheries) (2016). „Bathymetry TIFF, Lake Victoria Bathymetry, raster, 2016 - LakeVicFish Dataverse - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. Harvard Dataverse. doi:10.7910/DVN/SOEKNR. 
  23. ^ „LV_Bathy”. faculty.salisbury.edu. Pristupljeno 24. 10. 2016. 
  24. ^ Kingdon, J. (1997). The Kingdon Guide to African Mammals. London: Academic Press Limited. ISBN 978-0-12-408355-4. 
  25. ^ a b Spawls, Stephen; Kim Howell; Robert Drewes; James Ashe (London). A Field Guide to the Reptiles of East Africa. Academic Press. ISBN 978-0-12-656470-9.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date=, |year= / |date= mismatch (pomoć)
  26. ^ Witte F, de Zeeuw MP, Brooks E (2016). „Haplochromis nyererei”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 27. 3. 2017. 
  27. ^ Witte; Msuku; Wanink; Seehausen; Katunzi; Goudswaard; and Goldschmidt (2000). Recovery of cichlid species in Lake Victoria: an examination of factors leading to differential extinction. Reviews in Fish Biology and Fisheries 10: 233—241.
  28. ^ Ligtvoet, W.; Witte, F.; Goldschmidt, T.; Van Oijen, M.J.P.; Wanink, J.H.; Goudswaard, P.C. (1991). „Species Extinction and Concomitant Ecological Changes in Lake Victoria”. Netherlands Journal of Zoology. 42 (2–3): 214—232. doi:10.1163/156854291X00298. .
  29. ^ a b v g Meier, Joana I.; Marques, David A.; Mwaiko, Salome; Wagner, Catherine E.; Excoffier, Laurent; Seehausen, Ole (2017). „Ancient hybridization fuels rapid cichlid fish adaptive radiations”. Nature Communications. 8: 14363. PMC 5309898  . PMID 28186104. doi:10.1038/ncomms14363. 
  30. ^ DeWeerdt, S. (28 February 2004). „Dark secret of the lake.”. Pristupljeno 26. 3. 2017.  New Scientist..
  31. ^ a b Turner, Seehausen, Knight, Allender, and Robinson (2001). How many species of cichlid fishes are there in African lakes? Molecular Ecology 10: 793–806.
  32. ^ Stager, J. C.; Johnson, T. C. (2008). „The late Pleistocene desiccation of Lake Victoria and the origin of its endemic biota”. Hydrobiologia. 596 (1): 5—16. S2CID 42372016. doi:10.1007/s10750-007-9158-2. 
  33. ^ Lowe-McConnell, R. (2009). Fisheries and cichlid evolution in the African Great Lakes: progress and problems. Freshwater Reviews 2: 131-151.
  34. ^ McClanahan, T.; Young, T. P. (1996). East African Ecosystems and Their Conservation. str. 201—206. ISBN 978-0195108170. 
  35. ^ Witte F, de Zeeuw MP, Brooks E (2010). „Haplochromis thereuterion”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 27. 3. 2017. 
  36. ^ Steeves, G: „'Haplochromis' thereuterion.”. Pristupljeno 28. 3. 2017.  Cichlid-Forum..
  37. ^ a b R. S. A. Beauchamp (1954). „Fishery research in the lakes of East Africa”. East African Agricultural Journal. 19 (4): 203—207. doi:10.1080/03670074.1954.11664909. 
  38. ^ Richardson, Lucy, The lessons of Lake Victoria Uganda, Arhivirano iz originala 26. 9. 2014. g., Pristupljeno 24. 9. 2017 
  39. ^ a b Kaufman, Les; Ochumba, Peter (1993). „Evolutionary and conservation biology of cichlid fishes as revealed by faunal remnants in northern Lake Victoria”. Conservation Biology. 7 (3): 719—730. JSTOR 2386703. doi:10.1046/j.1523-1739.1993.07030719.x. 
  40. ^ a b Goldschmidt, Tijs; Witte, Frans; Wanink, Jan (1993). „Cascading effects of the introduced Nile perch on the detrivorous/phytoplantivorous species in sublittoral areas of Lake Victoria”. Conservation Biology. 7 (3): 686—700. JSTOR 2386700. doi:10.1046/j.1523-1739.1993.07030686.x. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Viktorijino jezero na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Викторијино_језеро&oldid=27725366”