Википедија

Vilijam Lindzi Grešam

Vilijam Lindzi Grešam (Baltimor, 20. avgust 1909 — Njujork, 14. septembar 1962) bio je američki romanopisac i autor nefikcije posebno cenjen među čitaocima noara. Njegovo najpoznatije delo Aleja noćnih mora (1946), je adaptirana za film 1947. i 2021. godine.

Vilijam Lindzi Grešam
Lični podaci
Puno imeWilliam Lindsay Gresham
Datum rođenja(1909-08-20)20. avgust 1909.
Mesto rođenjaBaltimor, SAD
Datum smrti14. septembar 1962.(1962-09-14) (53 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD

Život i karijera uredi

Grešam je rođen u Baltimoru, Merilend . Kao dete, preselio se sa porodicom u Njujork, gde je postao fasciniran predstavom na Koni Ajlendu. Po završetku srednje škole Erazmus Hol u Bruklinu 1926. godine, Grešam je menjao poslove i radio kao folk pevač u Grinič Vilidžu.[1]

Njegovi roditelji su se razveli kada je imao 16 godina. Njegov prvi brak takođe je okončan razvodom, kao i drugi sa starletom iz Nju Džersija koji se raspao posle devet godina, kada se vratio u Ameriku, ogorčen iskustvima života u Španiji.[2] Godine 1937, Grešam je radio kao lekar dobrovoljac za brigadu Abraham Linkoln tokom Španskog građanskog rata. Tamo se sprijateljio sa Džozefom Danijelom „Dokom“ Halidejom, i njihovi dugi razgovori inspirisali su veliki deo njegovog rada,[1][2] posebno Grešamove dve knjige o američkom karnevalu Monster Midway i Nightmare Alley.

Vartio se u SAD 1939. godine, nakon životno lošeg perioda koji je uključivao boravak na odeljenju za tuberkulozu i pokušaj samoubistva, Grešam je našao posao uređujući časopise o istinitim zločinima. Godine 1942. Grešam se oženio Džoj Dejvidmen, pesnikinjom, sa kojom je imao dvoje dece, Dejvida i Daglasa.

Godine 1946. objavio je Aleju noćnih mora, svoj prvi i najuspešniji roman. Prava za film je otkupio Holivud za 60.000 dolara i od njega je snimljen istoimeni film 1947. sa Tajronom Pauerom u glavnoj ulozi. Grešam i Dejvidman su se preselili u prostranu kuću sa četrnaest soba u Staatsburgu u Njujorku.

Grešam je bio neveran muž ialkoholičar. [3] Njegova supruga Dejvidman bila je jevrejska ateistkinja. Ona je vremenom postala ljubiteljka rada K. S. Luisa, što je na kraju dovelo do njenog prelaska na hrišćanstvo.Međutim, par se finansijski mučio i Grešam je imao problema sa poreskom poreskih problema još mnogo godina. Dejvidman se žalio prijateljima na često opijanje, serijsko neverstvo, pa čak i na povremene erupcije nasilja. U to vreme Grešam se takođe zainteresovao za Dijanetiku, knjigu za samopomoć iz 1950. pisca naučne fantastike L. Rona Habarda.[2] Iako je bio rani simaptizer sajentologije, kasnije ju je osudio kao još jednu vrstu sablasnog reketa.[2]

Dejvidman je prodala kuću da bi otplatila dugovanja Poreskoj službi i preselila se u Englesku sa decom. Kasnije se udala za Luisa, njihova veza je bila inspiracija za predstavu i film Shadowlands.[3]

Grešam se pridružio Anonimnim alkoholičarima i razvio duboko interesovanje za spiritualizam, nakon što je već razotkrio mnoge lažne tehnike popularnih spiritualista u svoje dve knjige na temu sporednih emisija i napisao knjigu o Hudiniju uz pomoć poznatog skeptika Džejmsa Rendija. Dvadeset četiri njegova članka i priče o sajmovima, sablasnim emisijama i prodavačima ponovo su objavljena 2013. kao Grindšou: Izabrani spisi Vilijama Lindzija Grešama.

Smrt uredi

Godine 1962. Grešamovo zdravlje je počelo da se pogoršava. Počeo je da slepi i dijagnostikovan mu je rak jezika. 14. septembra 1962. prijavio se u hotel Diksi na Menhetnu — koji je često posećivao dok je pisao „Aleju noćnih mora“ više od jedne decenije ranije.[3] Tamo je 53-godišnji Grešam oduzeo sebi život konzumiranjem prevelike doze tableta za spavanje.[4] Njegova smrt je uglavnom prošla nezapaženo od strane njujorške štampe, izuzev što ga je pomenuo jedan bridž kolumnista.[5] U njegovom džepu pronađene su vizit karte na kojima je pisalo „Nema adrese. Nema telefona. Nema posla. Nema novca. Penzionisan.“[6]

Dela uredi

  • Nightmare Alley (1946); London : Raven Books, 2020. ISBN 978-1-5266-2849-7.; aus dem Amerikanischen von Christian Veit Eschenfelder und Anja Heidböhmer, Leipzig : Festa, März. 2022. ISBN 978-3-86552-713-4.
  • Limbo Tower (1949)
  • Monster Midway: An Uninhibited Look at the Glittering World of the Carny (1954)
  • Houdini: The Man Who Walked Through Walls (1959)
  • The Book of Strength: Body Building the Safe, Correct Way (1961)
  • Grindshow: The Selected Writings of William Lindsay Gresham, edited by Bret Wood (2013)[7]

Reference uredi

  1. ^ a b „Blind Alley: the sad and 'geeky' life of William Lindsay Gresham”. Skeptical Inquirer. July—August 2003.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  2. ^ a b v g Prendergast, Alan (leto 2006). „One Man's Nightmare: The Noir Journey of William Lindsay Gresham”. The Writer's Chronicle. The Association of Writers & Writing Programs. Arhivirano iz originala 15. 6. 2006. g. 
  3. ^ a b v Duncan, Paul (2000). „Nothing Matters In This Goddamned Lunatic Asylum Of A World But Dough”. Noir Fiction: Dark Highways. Pocket Essentials. ISBN 1-903047-11-0. 
  4. ^ Sragow, Michael (16. 4. 2010). „Cult classic 'Nightmare Alley' resurfaces more macabre than ever”. The Baltimore Sun. Arhivirano iz originala 2. 4. 2017. g. Pristupljeno 2. 4. 2017. 
  5. ^ Morehead, Albert H. (25. 9. 1962). „Bridge: Death of Gresham, Writer, Loss to Bridge World, Too”. The New York Times. (potrebna pretplata)
  6. ^ Sutherland, John (6. 5. 2014). „10 overlooked novels: how many have you read?”. The Guardian. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  7. ^ „Grindshow: The Selected Writings”. Centipede Press. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Линдзи_Грешам&oldid=27725407”