Википедија

Vil Ajzner

Vil Ajzner (engl. Will Eisner; Njujork, 6. mart 1917 − Fort Loderdejl, 3. januar 2005) je jedan od najvećih američkih strip crtača. Autor je legendarnog stripa The Spirit, koji je počeo da izlazi 1940. Godine 1978. napravio je revoluciju u industriji stripa svojim grafičkim romanom Ugovor s Bogom kojim je strip uveo u književnost. Deset godina kasnije (1988) najprestižnija nagrada koja se u Americi dodeljuje u industriji stripa (pandam Oskaru u filmskoj industriji) nazvana je, u njegovu čast, Ajznerova nagrada (Will Eisner Comic Industry Awards).

Vil Ajzner
Vil Ajzner, 2004
Lični podaci
Puno imeVilijam Ervin Ajzner
Datum rođenja(1917-03-06)6. mart 1917.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti3. januar 2005.(2005-01-03) (87 god.)
Mesto smrtiFort Loderdejl, SAD
Umetnički rad
Poljestrip

Biografija uredi

Vil Ajzner rođen je 6. marta 1917. godine u Bruklinu (Njujork) kao Vilijam Ervin Ajzner (William Erwin Eisner), sin jevrejskih imigranata.

Vilov otac Semjuel (Shmuel „Samuel” Eisner) rođen je 1886. godine u gradu Kolomija u Austrougarskoj (danas Ukrajina), kao jedno od devetoro dece u porodici. Želeo je da se bavi umetnošću, pa se kao tinejdžer bavio oslikavanjem murala. Kako bi izbegao mobilizaciju pred izbijanje Prvog svetskog rata emigrirao je u Sjedinjene Američke Države i nastanio se u Njujorku. Kako je njegovo znanje engleskog jezika bilo oskudno zarađivao je za život baveći se poslom za koji mu znanje jezika nije bilo neophodno, a koji je najbolje znao — oslikavao je scenografije za vodvilj i jevrejsko pozorište. Vilova majka Fani Ingber (Fannie Ingber) rođena je 1891. godine u porodici jevrejskih imigranata iz Rumunije, na brodu kojim su došli u SAD. Osim Vila Samjuel i Fani imali su još dvoje dece: sina Džulijana, rođenog 1921. i ćerku Rodu, rođenu 1929. godine. Porodica je bila siromašna i često su se selili. Mladi Vil Ajzner često je u školi, zbog antisemitskih napada, dolazio u sukob sa vršnjacima. Njegova porodica nije bila religiozna a on sam, iako ponosan na svoje poreklo, okrenuo se protiv religije kada je porodici odbijen ulaz u sinagogu zbog nedostatka novca za prijem.[1]

Vil Ajzner nasledio je očev talenat i interesovanje za umetnost i otac ga je, uprkos majčinom protivljenju, ohrabrivao u tome i kupovao mu umetnički pribor. Majka je često prebacivala ocu zato što često menja poslove i porodici ne obezbeđuje dovoljan prihod za pristojan život. Finansijska situacija porodice bila je naročito zabrinjavajuća posle kraha Njujorške berze 1929. godine, koji je obeležio početak Velike depresije. Situacija je naredne, 1930. godine bila toliko očajna da je Fani Ajzner zahtevala od trinaestogodišnjeg sina Vila da nađe način da doprinese porodičnom prihodu. Svoje prvo zaposlenje Vil Ajzner je našao kao kolporter, prodajući novine na ulici.[1] Ovaj posao mu je, osim finansijske donosio još jednu, možda i značajniju satisfakciju: svakodnevno su mu bili dostupni svi stripovi u svim novinama koje su tada objavljivane u Njujorku, a u to vreme je nekoliko velikana stripa objavljivalo svoja najbolja ostvarenja.[2]

Mladost provedena u relativnom siromaštvu i iskustvo odrastanja u iznajmljenim njujorškim stanovima postali su inspiracija za veliki broj grafičkih romana Vila Ajznera.[2]

Profesionalni rad uredi

Vil Ajzner razvio je svoj interes za umetnost tokom školovanja u srednjoj školi u Bronksu, a njegovi prvi radovi objavljeni su u školskim novinama. Ajznerov prvi strip pojavio se 1936. godine i predstavljao je početak jedne jedinstvene i revolucionarne karijere koja je trajala skoro sedam decenija.[2]

 
Naslovna strana U.S. Army's PS, od juna 1951, sa ilustracijom Vila Ajznera

Završivši studije na Arts Students' League u Njujorku, Ajzner se zaposlio kao crtač u časopisu New York American, istovremeno crtajući stripove i za nekoliko pulp magazina. U jednom od njih, magazinu Wow What a Magazine! Vil Ajzner 1936. godine započinje svoju umetničku karijeru. Radeći u Wow-u Ajzner upoznaje Džerija Igera (Jerry Iger), takođe strip crtača, sa kojim će, posle raspada Wow-a, osnovati nezavisnu izdavačku kuću Studio Ajzner i Iger (Eisner-Iger Studio)[3] u kojoj kao autore angažuju legende stripa tog vremena Boba Kejna (Bob Kane, kasnije autor Betmena) i Džeka Kirbija (Jack Kirby, kasnije autor stripova Kapetan Amerika, Iks men i Fantastična četvorka). Sam Ajzner je tokom ovog perioda razvio veliki broj likova, a najpoznatiji iz tog perioda je Duh (The Spirit) sa kojim je debitovao juna 1940. godine. Duh se razlikovao od svih drugih popularnih stripova koji su izlazili u to vreme po odsustvu super heroja i njihovih neobičnih kostima naprava i bio je junak radničke klase.[4]

Pošto što se 1942. godine, tokom Drugog svetskog rata, prijavio u vojsku Ajzner je za potrebe američkog vojnog časopisa PS Magazine[5] stvorio lik Džoa Dopa (Joe Dope), glavnog junaka u seriji edukativnih stripova[6] koji su se odnosili na život vojnika i slikovito prikazivali različite teme, od održavanja opreme do porodičnih pitanja. Posle rata Eisner se vratio Duhu, ali se sa mnogo većom energijom posvetio radu na obrazovnim stripovima. Rad na Duhu završio je 1952. godine da bi osnovao kompaniju American Visual Corp koja je u narednih 25 godina izdavala vizuelno privlačne i visoko efikasne obrazovne stripove za škole, vladu i oružane snage.[4]

  • Galerija radova Vila Ajznera
  •  
    Šina, kraljica džungle (Sheena, Queen of the Jungle), 1952-53
  •  
    Vandervorld (Wonderworld Comics), 1939
  •  
    Jedna tabla Vandervorlda
  •  
    Joe's Dope Sheet

Sekvencijalna umetnost i grafički roman uredi

Godine 1978. Ajzner se vraća u svet stripova svojim delom Ugovorom s Bogom (A Contract with God), zbirkom priča koja je približila strip „pravoj” književnosti[7] i redefinisala ovaj medij kao vid sekvencijalne umetnosti. Ovo Ajznerovo delo smatra se jednim od prvih i najvažnijih primera grafičkih romana. Ugovorom s Bogom bio je prekretnica kako za Ajznera, tako i za umetnost stripa uopšte, a za druge autore stripa predstavljao je početak nove ere u kojoj su slobodnije mogli da počnu da se bave ozbiljnim temama, oslobođeni uverenja da strip prvenstveno mora da bude duhovit ili zabavan, a u svakom slučaju jednostavan.[8]

Nakon prvog usledila je serija grafičkih romana sa širokim spektrom tema koje obrađuju - od gotovo autobiografske priče (The Dreamer i To the Heart of the Storm), preko oštre kritike savremenog načina života (The Building i Invisible People) do naučne fantastike (Life on Another Planet). Ovim svojim radovima Ajzner je doprineo da se sruši detinjasto shvatanje stripa kao „zabavne literature” i utočišta za superheroje.[9]

Poslednje dve godine života Ajzner je posvetio radu na svom poslednjem delu Zavera: tajna priča o Protokolima sionskih mudraca (The Plot: The Secret Story of The Protocols of the Elders of Zion), istorijskoj noveli o nastanku i posledicama koje je izazvao antisemitski pamflet Protokoli sionskih mudraca o navodnoj jevrejskoj i masonskoj zaveri. Ovo delo objavljeno je 2005. godine, posle Ajznerove smrti.[4]

Grafički romani Vila Ajznera uredi

  • A Contract with God
  • A Family Matter
  • A Life Force
  • The Building
  • City People Notebook
  • The Contract with God Trilogy: Life on Dropsie Avenue
  • The Dreamer
  • Dropsie Avenue
  • Invisible People
  • Life, in Pictures: Autobiographical Stories
  • Life on Another Planet
  • Minor Miracles
  • The Name of the Game
  • New York: The Big City
  • The Plot: The Secret Story of The Protocols of the Elders of Zion
  • To the Heart of the Storm
  • Will Eisner Reader
  • Will Eisner's New York: Life in the Big City
  • Fagin The Jew
  • Hawks of the Seas
  • Last Day in Vietnam
  • The Last Knight
  • Moby Dick
  • The Princess and the Frog
  • Sundiata: A Legend of Africa[10]

Kraj života uredi

Vil Ajzner umro je usled komplikacija posle operacije na otvorenom srcu, 3. januara 2005. godine u Fort Loderdejlu na Floridi.[6]

Kulturološki uticaj uredi

Godine 1988. najprestižnija nagrada koja se u Americi dodeljuje u industriji stripa (pandam Oskaru u filmskoj industriji) nazvana je, u njegovu čast, Ajznerova nagrada (Will Eisner Comic Industry Awards).[6]

O životu i radu Vila Ajznera objavljeno je nekoliko biografskih publikacija.[10]

Prema stripovima Vila Ajznera snimljeno je nekoliko filmova i TV serija.[11]

Dela Vila Ajznera u Srbiji uredi

U Srbiji su do sada, u izdanju izdavačke kuće Samizdat B92, objavljena dva dela ovog umetnika:

Reference uredi

  1. ^ a b Schumacher 2010, str. 2−12
  2. ^ a b v „The Early Years”. Will Eisner - official website. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  3. ^ „Eisner and Iger”. Will Eisner - official website. Pristupljeno 27. 12. 2017. 
  4. ^ a b v „Will Eisner”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  5. ^ „The Army Years and PS Magazine”. Will Eisner - official website. Pristupljeno 27. 12. 2017. 
  6. ^ a b v „Will Eisner”. Biography.com. Arhivirano iz originala 26. 12. 2017. g. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  7. ^ „Grafički roman „Ugovor s Bogom””. B92 NET. Pristupljeno 27. 12. 2017. 
  8. ^ „Ugovor s bogom”. Zvanična prezentacija. Samizdat B92. Pristupljeno 27. 12. 2017. 
  9. ^ „Rise of the Graphic Novel”. Will Eisner - official website. Pristupljeno 29. 12. 2017. 
  10. ^ a b „Library”. Will Eisner - official website. Pristupljeno 28. 12. 2017. 
  11. ^ „Will Eisner (1917–2005)”. IMDb. Pristupljeno 28. 12. 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Vil Ajzner na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вил_Ајзнер&oldid=27674473”