Visokoškolska biblioteka

Visokoškolska biblioteka (eng. Academic library)^[1] formira se pri univerzitetima, visokim i višim školama i ostalim srodnim ustanovama. Mrežu biblioteka^[2] univerziteta čine univerzitetska biblioteka, biblioteke pri fakultetima, višim školama, institutima i studentskim domovima. Sve one zajedno čine bibliotečko-informacioni sistem univerziteta.

Zadaci

Osnovni zadatak visokoškolske biblioteke^[3] je da studentima i profesorima omogući informacije koje su im potrebne za studiranje ili za naučni, stručni i istraživački rad. Fakultetske, seminarske i katedarske biblioteke su užestručnog karaktera jer sakupljaju građu koja se odnosi na naučnu oblast koja se izučava na matičnom fakultetu, a biblioteke pri studentskim domovima su opšteobrazovne. Obaveza visokoškolske biblioteke je da studentima napravi dobru osnovu za kontinuirano obrazovanje i nakon studiranja i da obrađuje, čuva i daje na korišćenje bibliotečki materijal.

Ostali zadaci

Obučavanje studenata, profesora i ostalih korisnika za korišćenje informacionih izvora
Pružanje brze, tačne, korektne i aktuelne informacije ѕahvaljujući ciljanoj nabavci literature iz određene oblasti i redovnoj reviziji fonda
Održavanje zbirke biblioteke kako bi zadovoljila potrebe korisnika na univerzitetu
Dostupnost biblioteke svim korisnicima, a ne samo studentima i nastavnom osoblju univerziteta
Obezbeđivanje međubibliotečke saradnje kako bi korisnik dobio i publikacije kojih nema u biblioteci

Organizacija rada

Osnovni procesi su arhiviranje, usluživanje, međubibliotečka saradnja, istraživanje i razvoj. Proces rada uključuje i nabavku, obradu i pozajmljivanje bibliotečke građe. U fakultetskoj biblioteci je najpoželjnije da radi bibliotekar koji je i predmetni specijalista, jer se na taj način ispunjava zahtev za postavljanjem visokih stručnih standarda, ali i pomaže naučna oblast za koju je biblioteka stručna.

Biblioteke sa dvojnom funkcijom

Postoje biblioteke koje pored svoje funkcije nacionalne biblioteke, vrše funkciju i univerzitetske.

Univerzitetska biblioteka u Prištini – iz narodne biblioteke (koja je bila ugašena) nastala je Narodna i univerzitetska biblioteka Kosova koja je kasnije imenovana kao Narodna i univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić";
Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske u Banjaluci – nastala iz narodne biblioteke;
Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu – 1874. godine je proglašena univerzitetskom, a zatim i nacionalnom bibliotekom;
Narodna i univerzitetska biblioteka u Ljubljani – od 1945. godine funkcioniše kao nacionalna i univerzitetska biblioteka.

Samostalne biblioteke

Nasuprot bibliotekama sa dvojnom funkcijom, postoje i samostalne biblioteke. Jedna od njih je Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" u Beogradu. Ona je matična nad svim visokoškolskim bibliotekama u Srbiji. Obuhvata 76 fakultetskih, 30 seminarskih (na Filološkom i Filozofskom fakultetu) i oko 70 biblioteka katedara, odeljenja, instituta i studenstkih domova. U vršenju funkcije matičnosti joj na teritoriji Vojvodine pomaže Biblioteka Matice srpske, a na teritoriji Kosova i Metohije Narodna i univerzitetska biblioteka u Prištini.

Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu^[4] je odlukom Skupštine Univerziteta u Kragujevcu 5. juna 1985. izdvojena iz sastava Radne zajednice Univerziteta i radi kao samostalna radna organizacija u oblasti obrazovanja, kulture i nauke.

Univerzitetska biblioteka "Nikola Tesla" u Nišu je osnovana 18. maja 1967. godine, a od 1978. godine nosi ime Nikole Tesle. Tokom godina, od klasične biblioteke prerasla je u značajan informaciono-dokumentacioni centar ovog dela Srbije. Centralna je biblioteka Univerziteta u Nišu.

Standardi i zakoni

Novi Standardi za visokoškolske biblioteke^[5] doneti su na skupštini Zajednice biblioteka 1997. godine, gde je i definisan pojam visokoškolske biblioteke. Standardi moraju biti u skladu sa zakonima o visokoškolskom obrazovanju, o kulturnim dobrima i naučnom radu, kako bi bili poštovani i uvaženi. Delatnost visokoškolskih biblioteka je uređena Zakonom o bibliotečkoj delatnosti, Zakonom o univerzitetu, Zakonom o naučnoistraživačkom radu i odgovarajućim podzakonskim aktima, kao i statutima matičnih visokoškolskih ustanova.

Najvažniji elementi standarda

Definicija i organizacija sistema biblioteke
Utvrđivanje službi i poslova
Obrazovanje bibliotečkih fondova i informacionih izvora
Utvrđivanje broja bibliotečkih radnika i poslova koje treba da obavljaju prema stručnoj spremi
Utvrđivanje potrebnog prostora i opreme

Bibliotečko-informacioni sistem

Sistem visokoškolskih biblioteka može da bude centralizovan (jedna glavna i više manjih biblioteka vezanih u jedinstveni bibliotečko-informacioni sistem; podređene biblioteke odgovorne centralnoj biblioteci) i decentralizovan (niz biblioteka koje nisu povezane i koje zadovoljavaju samo potrebe matične instutucije)^[3].

Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji

Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji (ZBUS) je osnovana 1992. godine pod nazivom Zajednica visokoškolskih biblioteka, sa sedištem u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković". U ovu zajednicu spadaju biblioteke svih šest univerziteta u republici i biblioteke većih naučnih instituta. Kada je osnovana, imala je oko pedeset članova, a danas ih ima sto pedeset sedam. Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji^[6] je uključena i u Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku^[7] od 2001. godine zajedno sa nacionalnim bibliotekama.

Galerija slika

Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"
Univerzitetska biblioteka Republike Srpske u Banjaluci
Ulaz u Univerzitetsku biblioteku "Nikola Tesla" u Nišu

Reference

^ Vraneš, Aleksandra (2006). Od rukopisa do biblioteke: Pojmovnik. Beograd: Filološki fakultet u Beogradu. str. 79—80. ISBN 978-86-86419-12-5.
^ „Mreža biblioteka Srbije”. Mreža visokoškolskih biblioteka. Pristupljeno 13. 4. 2017.
^ ^a ^b Vraneš, Aleksandra (2004). Visokoškolske biblioteke. Beograd : Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković". ISBN 978-86-7301-015-1. |access-date= zahteva |url= (pomoć)
^ „Istorijski pregled Univerzitetske biblioteke u Kragujevcu”. Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu. Arhivirano iz originala 13. 05. 2017. g. Pristupljeno 13. 4. 2017.
^ „Standardi za visokoškolske biblioteke” (PDF). Standardi i zakoni visokoškolskih biblioteka. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 04. 2017. g. Pristupljeno 13. 4. 2017.
^ „Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji”. Zajednica visokoškolskih biblioteka. Pristupljeno 13. 4. 2017.
^ „O Konzorcijumu”. KoBSON. Pristupljeno 13. 4. 2017.

Literatura

[Појам_високошколске_библиотеке-1] Vraneš, Aleksandra (2006). Od rukopisa do biblioteke: Pojmovnik. Beograd: Filološki fakultet u Beogradu. str. 79—80. ISBN 978-86-86419-12-5.

[2] „Mreža biblioteka Srbije”. Mreža visokoškolskih biblioteka. Pristupljeno 13. 4. 2017.

[Вранеш_Александра-3] Vraneš, Aleksandra (2004). Visokoškolske biblioteke. Beograd : Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković". ISBN 978-86-7301-015-1. |access-date= zahteva |url= (pomoć)

[4] „Istorijski pregled Univerzitetske biblioteke u Kragujevcu”. Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu. Arhivirano iz originala 13. 05. 2017. g. Pristupljeno 13. 4. 2017.

[5] „Standardi za visokoškolske biblioteke” (PDF). Standardi i zakoni visokoškolskih biblioteka. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 04. 2017. g. Pristupljeno 13. 4. 2017.

[6] „Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji”. Zajednica visokoškolskih biblioteka. Pristupljeno 13. 4. 2017.

[7] „O Konzorcijumu”. KoBSON. Pristupljeno 13. 4. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]