Voće su plodovi koji se jedu kao poslastica, najčešće bez dodatne obrade.[1] Voće spada u posebnu grupu namirnica koje se, sa pojedinim izuzecima odlikuju:

Voće na pijaci u Barseloni
Voće za pripremu svežih voćnih sokova na tezgama u Istanbulu

Zbog ovakvog sadržaja, prije svega, mineralnih sastojaka, vitamina, celuloze, enzima i drugih koji imaju prevashodno zaštitnu ulogu u organizmu, kao i sadržaju voćnih šećera koji predstavljaju vrlo pogodne izvore energije, voće i povrće ima veliki značaj za ljudsko zdravlje.

Značaj voća u ishraniUredi

 
Suva šljiva, Festival zimnice-Koceljeva

Osnovne zajedničke odlike voća su:

Voće je bogat izvor vitamina, mada ih, u poređenju sa povrćem, sadrži manje. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i karotina. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u cijelom plodu. Najviše ga ima u ljusci i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je karotin. Najviše ga sadrže: kajsija, ananas, suva šljiva, breskva itd. U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: К, Е, vitamine B grupe.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Nikolić, Miroslav, ur. (2007). „vȍće”. Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 166. »vȍće (vòće) s zb. 1. plodovi (obično sočni) voćaka i nekih žbunastih i zeljastih biljaka koji se najčešće jedu presni, neprerađeni« 

LiteraturaUredi

  • Nikolić, Miroslav, ur. (2007). „vȍće”. Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 166. »vȍće (vòće) s zb. 1. plodovi (obično sočni) voćaka i nekih žbunastih i zeljastih biljaka koji se najčešće jedu presni, neprerađeni« 
  • Jančić, R. Stojanović, D. Ekonomska botanika, korisne biljke i njihovi proizvodi. 1. izd. Beograd: Zavod za udžbenike, 2008.

Spoljašnje vezeUredi