Vrabac (vazduhoplovna jedrilica)

Vrabac je klizač za osnovnu obuku pilota mešovite konstrukcije (pretežno drvo i platno) s podtrupnom skijom za sletanje, koji je konstruisao inženjer Ivo Šoštarić 1939. godine.

Vrabac
BAM-33-Utva Vrabac A.jpg
Opšte
Namena školska jedrilica
Posada 1
Zemlja porekla  Kraljevina Jugoslavija
Proizvođač Fabrika aviona Utva
Početak proizvodnje 1939.
Uveden u upotrebu 1939.
Status neaktivan
Prvi korisnik Aeroklub
Broj primeraka 150
Dimenzije
Dužina 6,03 m
Razmah krila 10,00 m
Visina 2,15 m
Površina krila 15,00 m²
Masa
Prazan 90 kg
Normalna poletna 170 kg

Projektovanje i razvojUredi

Šoštarić je na konstrukciju Vrapca bio podstaknut velikim uspehom nemačkog klizača tipa Cegling (nem. Zögling). Za razliku od Ceglinga, Vrabac nije imao zatege i centralnu piramidu, već su mu krila bila poduprta upornicama. Ova originalna Šoštarićeva zamisao u praksi se pokazala kao bolje rešenje od centralne piramide.

Tokom ispitivanja u Vršcu Vrabac je pokazao daleko bolje letne osobine ne samo od nemačkog uzora već i od poljske Vrone (polj. Wrona - Vrana). Iste godine počela je serijska proizvodnja 15 komada u dve verzije — A i B, tako da je to prva serijski građena jedrilica u Srbiji.

KarakteristikeUredi

Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Vrabac a prema izvorima[1]

Finesa 1 : 11,7 pri brzini 54 km/h
Performanse
  • maksimalna brzina 70 km/h
  • mihimalna brzina 42,5 km/h
  • maks. brzina aero vuče  km/h
  • maks. brzina vitlo  km/h
  • minimalno propadanje 1,17 m/s pri brzini 47 km/h
Dimenzije
  • razmah krila 10,00m
  • površina krila 15,00m2
  • vitkost 7,00
  • aeroprofil krila
  • maks. opterečenje krila; 11,3kg/m2
  • dužina trupa 6,30m
  • širina trupa m
  • visina 2,15m
Masa
  • sopstvena 90 kg
  • poletna 170 kg
  • vodeni balans; nema

Operativno korišćenjeUredi

Od 1939. godine do početka Aprilskog rata u Utvi je proizvedeno i isporučena 8 klizača "Vrabac"[2]. Posle Drugog svetskog rata nastavljena je njena masovna proizvodnja i napravljeno ih je preko 150 komada. Zahvaljujući jednostavnoj konstrukciji, ovaj klizač rađen je u lokalnim aeroklupskim radionicama tokom zime da bi tokom leta na njima vršena obuka.

Sačuvani primerciUredi

Jedan primerak Vrapca A, proizveden u Fabrici aviona "Utva" u Pančevu, izložen je u Muzeju vazduhoplovstva — Beograd.

Zemlje koje su koristile ovu jedrilicuUredi

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ jedrilica zračna
  2. ^ Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (na jeziku: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5. 

LiteraturaUredi

  • Shenstone, B.S.; Wilkinson K.G. (1963). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Zurich: OSTIV. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (na jeziku: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (na jeziku: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (na jeziku: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (na jeziku: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5. 

Spoljašnje vezeUredi

IzvorUredi

  • Sadržaj ovog članka je jednim delom ili u celosti preuzet sa Muzeja vazduhoplovstva Beograd. Nosilac autorskih prava nad materijalom je dao dozvolu da se isti objavi pod slobodnom licencom. Dokaz o tome se nalazi na OTRS sistemu, a broj tiketa sa konkretnom dozvolom je 2009082810052656.