Vsevold III
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Vsevolod III (1154 - 1212) je bio četvrti veliki knez Vladimira (1174/1175 - 1212) iz dinastije Rjurikoviča. Otac mu je bio drugi veliki knez Vladmira Jurij Dolgoruki. Ljudi su ga zvali Veliko Gnezdo i Mnogorodni Vsevolod zbog njegove mnogobrojne porodice.
| Vsevold III | |
|---|---|
 Vsevold III | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Vsevold III Veliko Gnezdo |
| Datum rođenja | 1154. |
| Mesto rođenja | Dmitrov, |
| Datum smrti | 12. april 1212. (57/58 god.) |
| Mesto smrti | Vladimir, Vladimir-Suzdalj |
| Porodica | |
| Supružnik | Marija Shvarnovna, Ljubava Vasilkavna |
| Potomstvo | Konstantin Rostovski, Jaroslav II od Vladimira |
| Roditelji | Jurij Dolgoruki |
| Dinastija | Rjurikoviči |
| Veliki knez Vladmira | |
| Period | 1174/1175−1212 |
| Prethodnik | Andrej Bogoljubski |
| Naslednik | Jurij II od Vladimira |
Okrutnog i oholog prema okolini, Vsevolodovog brata Andreja Bogoljubskog su ubili službenici, šuraci, a možda i njegove žene; zaverenici su noću napali nenaoružanog velikog kneza u njegovoj spavaćoj sobi i ubili ga i izmrcvarili (1174/1175. godine). Pobunjeno građanstvo opljačkalo je i spalilo njegov dvor.
Njegova smrt ne menja niukoliko režim koji je on zaveo. Doduše, građanski rat izbija između starih varoši Rostova i Suzdalja, koje su saveznice bojara i koje pozivaju za kneza Andrejeve nećake (pošto Andrej nije imao dece), i novih gradova, koji pozivaju njegovu braću; ali taj rat kratko traje i završava se pobedom novih gradova i trijumfom novoga režima. Oblast Suzdalja prelazi u vlast Vsevoloda III, koji zadržava Vladimir kao prestonicu i uzima naziv velikoga kneza varoši Vladimira, pošto ga je i taj grad doveo na vlast sa mlađim gradovima. Stariji gradovi (Rostov i Suzdalj) su odbili da mu se pokore zbog jake organizacije veća.
Vsevolod je nastavio, ali mnogo veštije i opreznije, politiku svoga ubijenog brata i prema kneževima, i prema družini i prema varoškoj demokratiji, naročito novgorodskoj, ali je uspeo da se relativno mirno održi na velikokneževskoj stolici kroz dugi niz godina, da bude slavljen i poštovan širom cele Rusije i van nje.
Vsevolodova vladavina (1176—1212) obeležava vrhunac moći suzdaljske oblasti: ona nameće kneževe Novgorodu koji joj je u susedstvu; Kijev, pa čak i udaljena Galicija-Volinija, moraju da računaju s njom; njena moć je tolika, da po rečima Povesti o puku Igorovu ona može
veslima svojih brodara da isprazni Volgu i šlemovima svojih ratnika da isuši Don.
Karakteristična pojava za vreme Svevlada III bio je Mstislav Mstislavić zvani Junak (Udaloj), knez toropski, praunuk Monomahov anarhista svoje vrste, večiti borac protiv apsolutizma velikih kneževa vladimirskih, saveznik novgorodske republike.
Jedinstvo oblasti Suzdalja ne traje dugo. Po smrti Vsevoloda, njegovo mnogobrojno potomstvo se zavadilo, te se njegove države cepkaju na nekoliko kneževina. Najstariji knez Suzdalja zadržava titulu velikoga kneza, ali gubi svaku vlast nad mlađom braćom, koja se u svojim pokrajinama ponašaju kao samostalni gospodari.
I tako, sa opadanjem Kijevske velike kneževine i stvaranjem novih političkih centara, život ruskih pokrajina, počev od XIII veka, postaje međusobno različit. Ove suprotnosti još se pojačavaju posle jedne nove nesreće, najezde Tatara.
Porodično stablo uredi
| 2. Jurij Dolgoruki | ||||||||||||||||
| 1. Vsevold III | ||||||||||||||||
Reference uredi
Literatura uredi
- Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.
