Википедија

GNU Emacs

(preusmereno sa ГНУ Емакс)

GNU Emaks je najpopularniji i najviše portovan Emaks tekst editor. On je nastao kao deo GNU projekta, osnovanog od strane Ričarda Stolmana. Kao i druge varijante Emaksa, i GNU Emaks je baziran na Tjuringovom programskom jeziku. GNU Emaks je nazvan najmoćniji teks editor koji je danas dostupan.[1] Uz pravilnu podršku osnovnog sistema, GNU Emaks ima mogućnost da prikazuje fajlove kroz više kompleta karaktera, a može i da istovremeno prikaže većinu jezika barem od 1999. godine.[2]Kroz svoju istoriju, GNU Emaks je bio centralna komponenta GNU projekta, i važan segment u pokretanju slobodnog softvera.[3][4]Slogan za GNU Emaks je bio proširiv tekst editor sa vojom dokumentacijom.[5]

GNU Emaks
GNU Emaks 24.3.1 na GNOM 3
GNU Emaks 24.3.1 na GNOM 3
Programer(i)Ričard Stolman i Gaj L. Stil, GNU projekat
Prvo izdanje20. mart 1985. god.; pre 39 godina (1985-03-20)
Stabilno izdanje
24.5 / 10. april 2015. god.; pre 9 godina (2015-04-10)
Preliminarno izdanje
24.4.91
Repozitorijum
Uredi na Vikipodacima
Napisan uC, Emaks Lisp
Operativni sistemViše platformni, GNU, Linuks, Microsoft Windows, OS X, BSD
Dostupan naEngleski
TipTekst editor
LicencaGNU verzije 3
Veb-sajtwww.gnu.org/software/emacs

Istorija uredi

Godine 1976., Stolman je napisao prvi Emaks (Editor MAkros), i kasnije 1984. godine Ričard Stolman je počeo da radi na GNU Emaksu, kako bi proizveo slobodan softver koji bi predstavljao alternativu za vlasnički Gosling Emaks. GNU Emaks je prvobitno zasnovan na Gosling Emaksu, ali Stolmanova zamena Moklisp interpretatora sa pravim Lisp interpretatorom je zahtevala da ceo kod bude ponovo napisan. Ovo je postao prvi program objavljen od strane GNU projekta. GNU Emaks je napisan u C programskom jeziku i omogućava Emaks Lisp, koji je takođe implementiran u C-u, kao proširenje jezika. Verzija 13, prva javna objava, ne nastala 20. marta 1985. godine. Prva obimno distribuisana verzija GNU Emaksa je bila 15.34, objavljena kasne 1985. godine. Rane verzije GNU Emaksa su numerisane kao 1. h.h, sa inicijalnim digitalnim zapisom verzije C jezgra. 1 je odbačen nakon verzije 1.12 jer se smatralo da se glavni broj nikada neće promeniti, tako da je glavna verzija prebačena sa 1 na 13. Broj nove treće verzije je dodat kako bi predstavljao promenu koju su izvršili korisnički sajtovi.[6]U trenutnoj šemi brojeva, broj sa 2 komponente je označavao verziju objave, dok su razvojne verzije sadržale tri komponente.[7]

GNU Emaks je kasnije portovan na Linuks. On je davao bolje karakteristike od Gosling Emaksa, pre svega kompletan Lisp kao jezičko proširenje, i uskoro je zamenio Gosling Emaks za de fakto Linuks Emaks editor. Markus Hes je ukazao na sigurnosnu grešku u GNU Emaksovom podsistemu za imejlove, 1986. godine čime je on dobio pristup superkorisnika za Juniks računare.[8]

Iako su korisnici često postavljali zakrpe i Elisp kod na net.emacs grupu, razvoj GNU Emaks-a nije zvanično počeo pre 1999. godine, u bio je primer Katedralnog razvojnog stila u 'The Cathedral and the Bazaar'. Od tada je projekat usvojio poštansku razvojnu listu i anonimav CVS pristup. Razvoj je bio stacioniran u jednom CVS prtljažniku sve do 2008. godine, a danas on korsiti Git[9] DVCS.

Ričard Stolman je ostao glavni održavalac GNU Emaksa, ali se povukao sa tog položaja posle nekog vremena. Stefan Monier i Čong Jidong su preuzeli tu ulogu od 2008. godine.[10] 21. septembra 2015. godine Monier je objavio da se povlači sa položaja rukovodioca što je uzrokovalo zastoj Emaksa 25.[11]

Licenciranje uredi

Uslovi GNU-ove opšte javne licence (GPL), su navodili da je izvorni kod Emaksa, uključujući i C i Emaks Lisp komponente, slobodan za isprobavanje, modifikovanje i redistribuciju.

Politika GNU Emaksa, kao i velikog broja GNU paketa, je prihvatala značajan kodni doprinos samo ako su vlasnici autorskih prava izvršavali ili pripisivali svoj interese fondaciji za slobodni softver. Popravljanje bagova i minilani dobrinosi do 10 linija koda su prihvatljivi. Politika je takva da FSF može da tuži neki softver na sudu zbog narušavanja kopileft licence.

Starije verzije dokumentacije GNU Emaksa su pod ad-hoc licencom koja zahteva uključenje trenutnog teksta u bilo kojoj modifikovanoj kopiji. U uputstvu GNU Emaksa, na pirmer, stoje instrukcije za GNU Emaks iz Ričardovog eseja The GNU Manifesto. Uputstva HEmaksa, koja su nasleđena od starijih Emaksovih uputstava, imaju istu licencu. Novije verzije GNU-ova licenca za slobodnu dokumentaciju sa invarijantnim odeljcima, zahtevaju uključenje iste dokumentacije kao i da uputstva budu nazvana GNU Uputstva.

Korišćenje GNU Emaks-a uredi

 
Editovanje više Dired bafera u GNU Emaksu
 
Editovanje C izvornog koda u GNU Emaksu
 
Editovanje i spajanje C++ koda iz GNU Emaksa

Komande uredi

U normalnom editorskom prostoru, GNU Emaks se ponaša kao drugi editori i dozvoljava da korisnik ubacuje karaktere sa odgovarajim ključevima i da pomera mesto editovanja sa srelicama. Pritiskanjem Esc dugmeta ili kontrolnog dugmeta i/ili meta dugmeta, alt dugmeta ili super dugmića u kombinaciji sa regularnim dugmićima se prave kombinovani dugmići koji pozivaju funkcije iz Emaks Lisp okruženja. Komande kao što su  save-buffer i save-buffers-kill-emacs predstavaljaju kombinaciju više kombinovanih dumgića.

Neke GNU Emaks komande rade aktiviranjem spoljašnjeg programa, kao što su  spell-checking ili GNU kolekcija kompajlera za kompilaciju programa, koje račlanjuju izlaznu informaciju programa, i prikazuju rezultat u GNU Emaksu. Emaks takođe podržava inferiorne porcese-procesa koji interaguju sa Emaksovim baferom. Ovo je korišćeno za implementovanje ljuske, koja koristi Juniks ljusku kao glavni proces, kao i REPL modove za razne programske jezike. Emaksova podrška za spoljašnje procese pravi atraktivno okruženje za interaktivno programiranje zajedno sa Interlispom ili Smalltalkom.[12]

Korisnici koji preferiraju IBM-ov stil dugmića mogu da koriste cua-mode, paket koji ne samo da je bio trećerazredni nego je bio i uključen u GNU Emaks, od verzije 22.

Minibafer uredi

Emaks koristi minibafer, kako bi predstavio status i zahtevao ingormacije-funkcije koje bi normalno bile izvršene pomoću dijalog kutije u većini GUI-ova. Minibafer čuva informaciju tekstualnog tipa kako bi mogao da je traži, ili ime nekog fajla koje treba da se pročita ili sačuva. Kada je moguće, završetak komandne linije je dostupan, korišćenjem spejs ili tab dugmeta.

Fajl menadžment i displej uredi

Emaks čuva tekst u strukturama podataka poznatim kao baferi. Baferi mogu ili ne mogu da budu prikazani na ekranu, ali svim karkteristikama bafera se može pristupiti pomoći Emaks Lispa kao i preko korisničkog interfejsa.[13] Korisnik može da napravi nove bafere i obriše one koje želi, tako da nekoliko bafera može da postoji istovremeno. Neki sadrže tekst učitan iz tekst fajlova, koji korisnik može da promeni i ponovo sačuva u skladište. Za ove bafere se kaže da su posetilački fajlovi. Baferi takođe postoje kako bi skladištili privremeni tekst, kao što je autput Emks komandi, prelistavanje dired rečnika, dokumentacija prikazana help bibliotekom i  notifikacije koje bi u editoru bile prikazane kao dijalog kutija. Ove notifikacije se retko prikazuju u minibaferu, i GNU Emaks obezbeđuje bafer za Poruke koji čuva istoriju notifikacija koje su skoro korišćene. Baferi koje Emaks stvara su nazvani asterisk, kako bi se razlikovali od korisničkih bafera.

Većina Emaksovih ključnih sekvenci ostaje funkcionalna u svakom baferu. Na primer, standardna Ctrl-s isearch funkcija može biti korišćena za pretraživanje imena fajlova u dired baferima, i ta lista fajlova može biti sačuvana u tekst fajlu kao i bili koji drugi bafer. Tako opremljen, Emaks prikazuje grafičke fajlove u baferima. Emaks je binarno bezbedan i 8-bitno čist.[14]

Emaks može da podeli prostor za editovanje na odvojene delove koji se nazivaju prozori, karakteristika koja je dostupna od 1975. godine, i koja je prethodila običnoj upotrebi grafičkog korisničkog intefejsa. Prozori u Emaksu su slični onome što drugi sistemi nazivaju okviri ili okna- pravougaoni deo programskog displeja koji može nezavisno da se ažurira. Emaks prozori su dostupni i u tekst-terminalnim ili grafičkim modovima i omogućavaju više od jednog bafera, ili više delova jednog bafera, da budu prikazani istovremeno. Obične aplikacije koje prikazuju dired bafer zajedno sa fajlovima u datom direktorijumu, prikazuju i izvorni kod programa u jednom prozoru dok u drugom prikazuju ljusku bafera na kome se nalaze rezultati kompajliranja programa, ili prikazuju više fajlova koji treba istovremeno da se edituju-kao što je heder zajedno sa svojim implementacijama za jezike bazirane na C-u. Takođe, postoji i follow-mode, jednostavan mod koji povezuje prozore kako bi prikazao ne-preklapajuće delove bafera. Korišćenjem follow-mode, jedan fajl se može prikazati u više prozora koji se ažuriraju na odgovarajući način. Prozori Emaksa su popločani i ne mogu da se pojeve ispod ili iznad drugih komponenti. Emaks može da pokreće više okvira, koji su prikazani kao indivudalni prozori u grafičkom okruženju. Moguće je napraviti višestruke okvire u tekst-terminalu; prikazani su tako da popunjavaju ceo terminal, i mogu da se zamene korišćenjem standrane Emaksove komande.[15]

Glavni modovi uredi

GNU Emaks može da edituje različite tipove teksta i da se prilagodi uključuvanjem priključka koji se naziva glavni mod. Definisani glavni modovi postoje za veliki broj tipova teksa uključujići i obične tekstualne fajlove, izvorne kodove i mnoge porgramske jezike, HTML dokumenta, Tex i LaTeX dokumenta. Svaki glavni mod uključuje Emaks Lisp program koji omogućava editoru da se prilagodi za specifičak tip teksta. Glavni modovi najčešće omogućavaju neke ili sve karakteristike:

  • Isticanje sintakse ("font lock"): kombinacije fontova i boja, nazvanih "faces,"[16] koji prave razliku između elemenata kao što su ključne reči ili komentari.
  • Automatsko uvlačenje kako bi se postigao odnos između fajlova.
  • Automatsko umetanje elemenata, potrebnog po strukturi dokumenta, kao što su prostori, nove linije i zagrade.
  • Specijalne komande za editovanje, kao što su komande za skok na početak ili kraj funkcije prilikom editovanja programskog fajla ili komande, kako bi se potvrdio dokument ili ubacio tag za zatvaranje dokumenta, prilkom rada sa jezikom kao što je XML.

Manji modovi uredi

Korišćenje manjih modova je omogućilo još bolje prilagođavanje. GNU Emaks bafer za editovanje može da koristi samo jedan glavni mod u jednom trenutku, ali više manjih modova istovremeno. Oni mogu da se izvršavaju na dokumentima, kao što glavni mod za C programnski jezik definiše odvojene manje modove za svaki popularni indent stil, a mogu i da posluže za editovanje okruženja. Primeri uključuju mod koji daje mogućnost da poništi promene u konfiguracionom prozoru kao i drugi mod koji proverava on-the-fly sintaksu. Takođe postoji i manji mod koji dozvoljava da više glavnih modova koristi isti fajl, što je potrebno prilikom editovanja dokumenta koji je rađen u više programskih jezika.

Uputstva uredi

Pored ugrađenih dokumentacija, GNU Emaks ima neobično dugo i detaljno uputstvo. Elektronska kopija GNU Emaks uputstva, napisana od strane Ričarda Stolmana, je povezana sa GNU Emaksom i može da se vidi preko ugrađenog info pretraživača. Dva dodatna uputstva,  Emacs Lisp Reference Manual koje su napisali Bil Luis, Ričard Stolman i Dan Laliberte i  An Introduction to Programming in Emacs Lisp napisano od strane Roberta Čizela, su uključena. Sva tri uputstva su takođe objavljena u knjizi zadužbine za slobodni softver. Uputstvo HEmaksa je slično GNU Emaksovom uputstvu, koje je forkovano u isto vreme kada je i HEmaks forkovan po uzoru na GNU Emaks.

Internacionalizacija uredi

GNU Emaks podržava veliki broj alfabeta, skripti, sistema za pisanje, kulturne konvencije i omogućava proveru-reči za mnoge jezike izvršanjem spoljašnjeg programa kao što je ispell. Verzija 24 je uključila podršku za dvosmerni tekst tipa Arapskog, Persijanskog i Hebrejskog jezika

Veliki broj sistema za kodiranje, uključujući UTF-8, su podržani. GNU Emaks koristi UTF-8 za svoje kodiranje kao što je GNU 23, dok primarne verzije koirste njihov lični sistem za kodiranje i izrvšavaju konverzije nakon učitavanja ili čuvanja. Unutrašnje kodiranje koje koristi HEmaks je slično GNU Emaksovom ali postoje razlike u detaljima.

Korisnički prostor GNU Emaksa je nastao u Engleskoj, osim tutorijala za početnike, i nije prevođen u druge jezike.

Podsistem nazvan Emacspeak omogućava slepim i korisnicima sa oštećenim vidom da upravljaju editor preko glasovnih komandi.

Proširivost uredi

 
GNU Emaks sa AUCTeX, komplet alata za editovanje TeX i LaTeX dokumenata

Ponašanje GNU Emaksa može da se modifikuje i širi skoro neograničeno ugrađivanjem Emaks Lisp programa koji definiše nove komande, nove modove bafera, nove karaktere, itd. Mnoge ekstenzije koje omogućavaju korisničke funkcionalnosti definišu glavne modove (ili za novi tip fajla ili za pravljenje korisničkog interfejsa koji nije namenjen za edotovanje teksta); drugi definišu samo komande ili manje modove, ili omogućavaju funkcije koje poboljšavaju druge ekstenzije.

Mnoge ekstenzije su spojene sa instalacijom GNU Emaksa; dok se druge preuzimaju kao nepotrebni fajlovi (tradicionalni izvor je bio gnu.emacs.sources grupe Juznet) ali tu je postojao napredak vezan za promenjene pakete i sajtove za preuzimanje paketa, od verzije 24, sa ugrađenim paketnim menadžerom (kao ekstenzijom) koji ih je preuzimao i instalirao.

Par primera:

Učinak uredi

GNU Emaks se učitava nešto sporije od ostalih editora na sistemima na kojima je prvi put implementiran, jer učitavanje i interpretiranje koda baziranog na Lisp-u utiče na performans. Moderni računari su dovoljno snažni da pokreću GNU Emaks bez ikakvog usporavanja, ali verzije pre 19.29 (iz 1995. godine) nisu mogle da edituju tekstove veće od 8 MB. Ograničenje obima fajla je povećano, i 32-bitne verzije posle GNU Emaksa 23.2 su mogle da edituju fajlove i do 512 MB veličine. Emaks ubačen na 64-bitne mašine je mogao da podrži veći broj velikih bafera.[20]

Platforme uredi

GNU Emaks je postao jedan od najviše portovanih složenih računarskih programa i može da se pokrene na velikom broju operativnih sistema, uključujući DOS, Microsoft Windows[21][22][23] i OpenVMS. Podrška za neke zastarele platforme koje su uklonjene sa Emaksa 23.1, kao što je VMS i većina Juniks platformi (osim zasnovanih na Linuksu).[24] Ona je dostupna za većinu oeprativnih sistema baziranih na Juniksu, kao što je Linuks, BSD, Solaris, AIX, HP-UX, IRIX i OS X,[25][26] i čresto je uključena u instalacionim paketima sistema. Originalni portovi GNU Emaksa postoje za Android i Nokijin Maemo.[27]

GNU Emaks koristi i tekst terminale i GUI okruženja. Na operavinim sistemima nalik Juniksu, GNU Emaks može da koristi H Windows sistem kako bi proizveo GUI, ili direktno preko Atena vidžeta ili korišćenjem vidžet alata kao što je Motif, LesTif, ili GTK + . GNU Emaks može da koristi grafičke sisteme srodne OS X ili Microsoft Windows-u kako bi proizveo menjubarove, tulbarove ili skrolbarove i menije za sadržaj kako bi obezbedio pogodan izgled i osećaj svakoj platvormi.

Forkovi uredi

XEmaks uredi

 
XEmaks 21.5 na GNU/Linuks

Lucid Emaks, baziran na ranim verzijama GNU Emaksa 19, je razvijan počevši od 1991. godine od Džejmija Zavinskog. Jedan od najpoznatijih forkova u razvoju slobodnog softvera se pojavio kada je kodna osnova dve verzije Emaksa razdvojena, tada je više posenih timova za razvoj pokušavalo da pronađe grešku i da ponovo spoji te kodove u jedinstven program.[28] Nakon što je Lucid bankrotirao, Lucid Emaks je preimenovan u HEmaks i ostao drugi najpopularniji Emaks, posle GNU Emaksa. Razvoj HEmaksa je počeo veoma sporo, sa stabilnom verzijom 21.4.22 koja je objavljena u januaru 2009. godine, dok je GNU Emaks implementirao veliki broj nekadašnjih HEmaks karakteristika. To je navelo neke korisnike da proglase propast HEmaksa.[29]

Ostali forkovi GNU Emaksa uredi

Drugi forkovi, manje poznati od HEmaksa, uključuju:

  • Meadow– japansku verziju Microsoft Windows-a[30]
  • SXEmacs–Stiv Jangov fork HEmaksa[31]
  • Aquamacs– verzija koja je fokusirana na integrisanje korisničkog interfejsa Epl Mekintoša.

Istorija objavad uredi

Verzija Datum objave Značajne promene[32]
24.5 10. april 2015. Objava vezana za popravljanje bagova.[33][34]
24.4 20. oktobar 2014.  Podrška za ALC (lista kontorlnih pristupa) i digitalni porpisi Emaks Lisp paketa. Podoljšana multi-ekranska i podrška celog ekrana. Podrška prilikom čuvanja i ponovnog korišćenja frajmova i prozora. Poboljšana podrška menija na tekst terminalima. Ugrađen veb pretraživač (M-h SPC). Novi pravougaoni mod (C-x SPC). Podrška notifikacije fajlova.[35]
24.3 10. mart 2013. Opšte promenljive su sada osnova Emaks Lispa, unapređenje u odnosu na Komon Lisp biblioteku, i novi glavni mod za Pajton.[36]
24.2 27. avgust 2012 Objava vezana za popravljanje bagova.[37]
24.1 10. jun 2012. Emaks Lisp arhiva paketa, podrška za osnovne boje tema, opcionalni GTK +3, podrška za dvosmerni input, podrška za jezički prostor u emaks lispu.nj[38]
23.4 29. januar 2012. Popravljen bezbednosni propust.[39]
23.3 10. mart 2011. Poboljšana funkcionalnost prilikom korišćenja Emaksa sa sistemom kontrole verzija.
23.2 8. maj 2010 Novi alati za korišćenje Emaksa kao IDE, uključujući navigaciju projekta i automatsko pravljenje fajlova. Nov glavni mod za editovanje Javaskript izvora. Kursor je sakriven dok korisnik kuca.
23.1 29. jul 2009. Podrška za anti-aliased fontove na H-u kroz Xft,[40] bolja unikod podrška, Doc mod na paketima za pregledanje PDF-a i PostScipt fajlovi, povezivanje za procese kroz D-Bus (dbus), povezivanje sa GPG-om, nXML mod za editovanje XML dokumenata, Rubi mod za editovanje Rubi programa, i još dosta toga. Korišćenje Karbon GUI biblioteka na Mek OS X je zamenjeno korišćenjem modernijih Kokoa GUI biblioteka.
22.3 5. septembar 2008. GTK+ alatna podrška, poboljšana podrška za miš, novi makro sistem za tastaturu, poboljšana unikod podrška, i povuci-i-pusti operacija na H. Mnogo novih modula i paketa uključujući grafički korisnički interfejs za GDB, Pajton mod, matematički alat Calc, i daljinsko uređivanje Tramp sistema (Transparentan daljinski (fajl) pristup, višestruki protokol).[41]
22.2 26. mart 2008. Nova podrška za Bazar, Merkurijal, Monoton, i Git sisteme za kontrolu verzija. Novi glavni modovi za editovanje CSS, Vera, Verilog, i BibTeX fajlova. Poboljšana podrška za skrolovanje i mod za slike.
22.1 2. jun 2007. Podrška za GTK+ grafičke alate, podrška za povuci-i-pusti na H-u, podrška za Mek OS X Karbon UI, org-mod verzija 4.67d uključena.[42]
21.1 20. oktobar 2001 Podrška za prikazivanje boja i još neke pogodnosti na terminalima, ugrađeno horizontalno skrolovanje, zvučna podrška, podrška za miš, poboljšani prostori za meni, podrška za slike, tulbarove, tultipove, unikod podrška.
20.1 17. septembar 1997. Više-jezična podrška
19.34 22. avgust 1996. Objava vezana za popravljanje bagova.[43]
19.31 25. maj 1996.[44] Emaks otvara H11 okvir po difoltu, skrol barove na Windows-u 95 NT, recover-session za vraćanje fajlova sa đubreta, neke doctor.el karakteristike su uklonjene sa UN zakonom o pristojnosti komunikacije[43]
19.30 24. novembar 1995. Višestruka okvirna podrška na MS Windows-u, meni bar na tekst terminalima, pc-select paket za imitiranje običnih Windows i Mekintoš vezivanjima dugmića.[43]
19.29 19. jun 1995[45]
19.28 1. novembar 1994. Prva zvanična v19 objava. Podrška za višestruke okvire koje koristi Windows H sistem: VC, novi interfejs za sistem kontrole verzija, mod za zaključavanje fonta, hexl mod za heksadecimalno editovanje.
19.7 22. maj 1993
18.59 31. oktobar 1992
18.53 23. februar 1989
18.52 17. avgust 1988 spook.el biblioteka za dodavanje nekih zbuni NSA ključnih reči za svaku poslatu poruku.[46]
18.24 2. oktobar 1986 Server mod,[47]M-x disassemble, Emaks može da otvori TCP konekcije, emacs -nw za otvaranje Emaksa u konzoli na xterms.
17.36 20. decembar 1985 Verzija za bekap brojeva
16.56 15. jul 1985 Prva Emaks 16 objava. Emaks-lisp-mod koji se razlikuje od lisp-mo,[48] briše ceo kod sa Gosling Emaksa zbog problemima sa autorskim pravima.[49]
15.10 11. april 1985
13.0? 20. mart 1985

Reference uredi

  1. ^ ""Learning GNU Emacs, Third Edition": A Guide to the World's Most Extensible, Customizable Editor".
  2. ^ "Alphabet Soup: The Internationalization of Linux, Part 1 Linux Journal March 1999".
  3. ^ Fusco 2007, str. 198.
  4. ^ Cameron, Elliott & Loy 2005, str. 11.
  5. ^ "Debian - details of package Emacs in wheezy".
  6. ^ "NEWS.1-17".
  7. ^ "GNU Emacs FAQ".
  8. ^ Stoll, Clifford (1988).
  9. ^ "Re: GNU EMACS".
  10. ^ "Re: Looking for a new Emacs maintainer or team". gnu.org Mailing List.
  11. ^ Feature freeze
  12. ^ "GNU Emacs as a dynamically extensible programming environment".
  13. ^ Spinellis & Gousios 2009, str. 264.
  14. ^ "A Tutorial Introduction to GNU Emacs".
  15. ^ "Frames - GNU Emacs Manual".
  16. ^ Cameron, Debra; Rosenblatt, Bill; Raymond, Eric S. (1996).
  17. ^ Stallman, Richard (2007-06-03).
  18. ^ Kifer, Michael.
  19. ^ "Home" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. februar 2013).
  20. ^ "6.1 Does Emacs have problems with files larger than 8 megabytes?"
  21. ^ B, Ramprasad (2005-06-24).
  22. ^ Borgman, Lennart (2006).
  23. ^ "GNU Emacs on Windows".
  24. ^ [1]
  25. ^ "Carbon Emacs Package".
  26. ^ "Aquamacs is an easy-to-use, Mac-style Emacs for Mac OS X".
  27. ^ "CategoryPorts".
  28. ^ Stephen J., Turnbull.
  29. ^ "XEmacs is Dead.
  30. ^ „FrontPage - Meadow Wiki”. Arhivirano iz originala 16. 2. 2012. g. Pristupljeno 14. 1. 2016. 
  31. ^ "SXEmacs Website".
  32. ^ Emacs Timeline.
  33. ^ "GNU Emacs NEWS -- history of user-visible changes.". 2015-04-10.
  34. ^ Petton, Nicolas (2015-04-10).
  35. ^ Morris, Glenn (2014-10-20).
  36. ^ Morris, Glenn (2013-03-10).
  37. ^ Yidong, Chong (2012-08-27).
  38. ^ Yidong, Chong (2012-06-01).
  39. ^ Yidong, Chong (2012-01-09).
  40. ^ "emacs-fu: emacs 23 has been released!"
  41. ^ Zawodny, Jeremy (2003-12-15).
  42. ^ Free Software Foundation Inc (2007).
  43. ^ a b v "NEWS.19".
  44. ^ "Emacs Timeline".
  45. ^ "GNUs Flashes".
  46. ^ "NEWS.18" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jun 2015).
  47. ^ "NEWS.18" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jun 2015).
  48. ^ "NEWS.1-17".
  49. ^ "Xemacs Internals".

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
GNU Emacs na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=GNU_Emacs&oldid=27673144”