Gvozdena kupola
Gvozdena kupola | ||
---|---|---|
Opis | ||
Naziv | protivraketni sistem kratkog dometa | |
Proizvođač | Rafael Advanced Defense Systems | |
Upotreba u borbenim jedinicama | ||
Izrael | ||
Singapur | ||
Upotreba u borbenim dejstvima | ||
Operacija Stub slobode | ||
Sukobi u Pojasu Gaze (2011, 2012, 2021) | ||
Karakteristike sistema | ||
Težina | 90 kilograma | |
Dužina | 3 metra | |
Prečnik | 160 milimetara | |
Cena sistema | 50 miliona dolara po bateriji | |
Ukupan broj | 5 baterija |
Gvozdena kupola je izraelski protivraketni odbrambeni sistem. Izraelske odbrambene snage ovaj sistem upotrebljavaju za presretanje raketa ispaljenih iz Pojasa Gaze i raketa ispaljenih od strane libanskog Hezbolaha.
U rad je pušten 27. marta 2011. godine u blizini grada Biršebe.
Pozadina
urediIdeje o raketnom sistemu kratkog dometa se u vojnim krugovima pojavljuje još tokom devedesetih godina. Međutim, američki vojni zvaničnici su ovakav poduhvat unapred osudili na propast. U sukobima između Izraela na jednoj i palestinskih snaga i Hezbolaha na drugoj strani, potreba za ovakvim sistemom se pokazala više nego opravdana. Tokom Libanskog rata pokret Hezbolah je tokom nekoliko dana ispalio oko 4000 raketa na severni deo Izraela i najveći grad u toj oblasti Haifu. Tom prilikom su poginula 44 izraelska civila, a preko 250000 civila je bilo prinuđeno da se evakuišu zbog raketiranja.
Takođe, u periodu od 2000. do 2008. ispaljeno je preko 4000 raketa i oko 4000 minobacačkih mina na izraelske teritorije iz Pojasa Gaze od strane pokreta Hamas.
Sve ovo je dovelo do ubrzavanja realizacije protivraketnog sistema kratkog dometa.
Razvoj
urediRazvoj sistema je počeo 2005. godine. U februaru 2007. godine Gvozdena kupola je izabrana za izraelsko zvanično protivraketno oružje kratkog dometa. Od tada kompanija Rafael, koje je razvijala sistem do tada i Izraelske odbrambene snage zajedno rade na razvoju ovog sistema na koji je, prema zvaničnim podacima, do sada potrošeno 210 miliona dolara.
Karakteristike
urediSistem presreće rakete kratkog dometa i artiljerijske granate sa dometom do 70 km. Prema specifikacijama proizvođača sistem je operativan i danju i noću, a može da prati i presreće više ciljeva odjednom.
Sistem se sastoji iz tri osnovna dela:
- Radara za detekciju i praćenje ciljeva
- Jedinice za upravljanje i kontrolu oružja i vatrenih dejstava
- Jedinice za lansiranje projektila
Jedna jedinica za upravljanje može da kontroliše više jedinica za lansiranje projektila.
Jedinica za lansiranje projektila se sastoji od tri lansirne rampe pri čemu svaka nosi po 20 projektila.
Funkcionisanje sistema se odvija na sledeći način:
- neprijateljska raketa ili granata je ispaljena, sistem je detektuje i prati njenu putanju
- posle vrlo kratkog vremena ispaljuje projektil
- ispaljeni projektil presreće i uništava neprijateljski projektil dok je još u visokom položaju
Na ovakav način sistem može da pokriva i štiti oko 150 km².
Efikasnost sistema
urediSistem Gvozdena kupola važi za jedan od najefikasnijih sistema odbrane od projektila kratkih dometa. Prema podacima koje daje proizvođač potrebna je samo jedna sekunda od ispaljivanja neprijateljske rakete da bi sistem odreagovao i lansirao projektil za presretanje. Izraelska vojska je saopštila da je sistem pogodio 84 procenta ispaljenih projektila tokom osmodnevnih sukoba u Pojasu Gaze u novembru 2012. godine.