Genocid

Genocid (gr. genos — rod, narod — i lat. accidere — ubiti), međunarodni zločin namernog, potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religijskih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva (v. nirnberška presuda). Termin je izmislio Rafel Lemkin, pravnik poljskog porekla koji je bio savetnik Ministarstv rata SAD u toku Drugog svetkog rata.

Žrtve ustaškog genocida, Jasenovac

Termin Genocid usvojen je na zasedanju Generalne skupštine UN (1946). Za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se data teritorija „očisti“ od određene grupe ljudi (naglasak je na proterivanju, mada je obično zastupljeno i fizičko uništenje), kod genocida je cilj fizičko istrebljenje.

Možda najpoznatiji genocida su holokaust ili genocid nad Jermenima . Za srpski narod, najtragičniji je bio istovremeni genocid nad Srbima na teritoriji Nezavisne države Hrvatske.

Istorija poznaje mnogo primera uzajamnog istrebljivanja zavađenih rodova i plemena u doba prvobitne zajednice do najnovijih vremena, ali se oni ne mogu smatrati genocidom. Ovaj pojam počinje se upotrebljavati i postaje aktuelan u 20. veku. Motivi za vršenje genocida su želja za pljačkom i porobljivanjem, rasna nacionalna i verska mržnja i predrasude. Bilo je humanitarnih shvatanja koja su osuđivala takve zločine, i izvesnih propisa o njihovom kažnjavanju u unutrašnjem zakonodavstvu nekih civilizovanih zemalja, kao i filantropskih akcija u korist žrtava genocida Međunarodno ratno pravo (npr. IV Haška konvencija iz 1907) štitilo je, donekle, civilno stanovništvo od masovnih ubistava i zlostavljanja za vreme rata, ali do skoro nije bilo ni odgovarajuće definicije genocida ni međunarodnopravnih propisa za njegovo sprečavanje i kažnjavanje. Koncepcije o tome sazrevale su između dva svetska rata, zajedno sa koncepcijom o međunarodnopravnoj zaštiti nacionalnih manjina. Neposredni povod za savremeno međunarodnopravno regulisanje genocida dali su čudovišni zločini fašističkih država, naročito nacističke Nemačke, pre i za vreme Drugog svetskog rata, masovnim istrebljenjem srpskog i drugih slovenskih naroda, Jevreja, Roma i drugih. Statuti međunarodnih vojnih sudova u Nirnbergu (Nurnberg) i u Tokiju, obuhvataju neke bitne elemente Genocida., a optužnica glavnih tužilaca u Nirnbergu usvaja i sam termin.

Rezolucija br. 96 Generalne skupštine OUN od 02. XII 1946. osudila je genocid kao međunarodni zločin, pozvala državne članice da u svom zakonodavstvu donesu odgovarajuće propise protiv njega i da organizuju međunarodnu saradnju za njegovo suzbijanje. Stavila je u zadatak Ekonomsko – socijalnom savetu OUN da izradi nacrt međunarodne Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina Genocida Posle pripremnih radnji od dve godine, Konvencija je jednoglasno primljena Rezolucijom Generalne skupštine OUN decembra 1948. U njoj se G. osuđuje kao delo izvršeno u nameri da se u celosti ili delimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili religijska grupa (ubistvo članova grupe;teška povreda njihovog fizičkog ili društvenog integriteta; namerno podvrgavanje životnim uslovima koji su sračunati na potpuno ili delimično fizičko uništenje; mere za sprečavanje porođaja unutrašnje grupe; prinudno odvajanje dece iz grupe). Definicija obuhvata samo najteže vidove tzv. Fizičkog ili biološkog genocida, koji su fašisti najviše primenjivali.

Genocid postoji bez obzira na broj žrtava, ako su ova dela izvršena u nameri uništenja pripadnika određenih grupa. Po klauzulama Konvencije kazniće se svi izvršioci, saučesnici i podstrekači, kao i pokušaji i udruživanja radi vršenja genocida. Države ugovornice dužne su da preduzmu zakonodavno mere za primenu Konvencije, naročito propisivanjem efikasnih krivičnih sankcija. Krivcima će suditi nadležni sudovi države na čijoj su teritoriji genocidna dela izvršena ili međunarodni krivični sud. Države ugovornice mogu pozvati nadležne organe OUN da i sa svoje strane preduzmu mere za sprečavanje i suzbijanje genocida. Nesporazumi oko tumačenja i primene Konvencije izneće se, na zahtev jedne od strana u sporu pred međunarodni sud pravde.

Konvencija predstavlja značajan napredak u razvoju međunarodnog krivičnog prava čoveka i prava manjina. Ona potvrđuje međunarodnopravnu odgovornost krivaca, bez obzira na njihovu odgovornost po unutrašnjem pravu, a istovremeno jača i međunarodni subjektivitet ličnosti. Ipak, sadrži i niz slabosti i nedostataka, koji su rezultat neizbežnih kompromisa, bez kojih se, pod datim uslovima, ne bi do nje moglo ni doći. Konvencijom, nije obuhvaćen tzv. kulturni genocid (denacionalizacija, uništavanje jezika i vere), kao ni fizičko uništavanje pripadnika političkih grupa. U pogledu kolonijalnih i drugih nesamoupravnih teritorija, državama ugovornicama ostavljeno je, manje – više, na volju da li će se u njima primenjivati konvencija (što je posebnom rezolucijom samo preporučeno).

I SFRJ se zauzimala za međunarodno definisanje genocida i za što obuhvatniju Konvenciju za sprečavanje i kažnjavanje svih njegovih vidova, i među prvima je ratifikovala bez rezervi (1950). U krivični zakonik unela je sve što je u Konvenciji bitno, s tim da je kazna za genocidna dela strogi zatvor od najmanje 5 godina ili smrtna kazna. Konvenciji je pristupio veliki broj država, ali ona još nije postala univerzalna. Neke države su je ratifikovale što znatno umanjuje njenu stvarnu obaveznost i dejstvo. Iako je konvencija važan međunarodni instrument za suzbijanje genocida, ona je samo jedna od potrebnih mera u borbi protiv njega. Konačni nestanak zločina genocida zavisiće prvenstveno od uklanjanja društvenih uslova iz kojih se, najčešće, rađao i rat kao sredstvo za rešavanje međunarodnih sporova.

Stepeni u razvoju genocida i napori da se on predupredi

Prema dr Gregoriju Stentonu, predsedniku Dženosajd Voča (Genocide Watch), genocid se razvija u osam etapa:

1. Razvrstavanje (klasifikacija): ljudi se dele na „mi“ i „oni“. „Glavna preventiva u ovom ranom stadijumu jeste razvijanje univerzalnih institucija koje prevazilaze... podele."
2. Označavanje (simbolizacija): „Skupa sa mržnjom, članovima prokaženih grupa (parija) mogu protivno njihovoj volji biti nametnuta obeležja (simboli)... U cilju borbe protiv obeležavanja, simboli mržnje mogu biti zakonski zabranjeni... kao i govor mržnje."
3. Obesčovečavanje (dehumanizacija): „Obesčovečavanjem se prevazilazi normalna ljudska odbojnost prema ubistvu."
4. Organizovanje: „Genocid je uvek organizovan... Posebne vojne, paravojne ili milicijske jedinice se često obučavaju i naoružavaju... Kako bi se suprotstavili ovom stadijumu, članstvo u ovakvim milicijama mora biti zabranjeno zakonom."
5. Polarizovanje: „Grupe koje stoje iza mržnje emituju polarizujuću propagandu... Preventiva može značiti zaštitu bezbednosti umerenih vođa ili pomoć grupama za ljudska prava..."
6. Identifikovanje: „Žrtve se identifikuju i izdvajaju zbog svoje etničke ili verske pripadnosti... Na ovom stupnju, mora se jasno pozvati na uzbunu protiv genocida..."
7. Istrebljivanje: „Na ovom stupnju, samo hitna, brza i nadmoćna oružana intervencija može zaustaviti genocid. Moraju biti uspostavljene stvarne sigurne zone ili koridori za evakuaciju izbeglica sa teško naoružanom međunarodnom zaštitom."
8. Poricanje: „Počinioci... poriču da su počinili ikakav zločin... Odgovor na poricanje jeste kazna izrečena pred međunarodnim tribunalom ili državnim sudovima."

Vidi još

• Etničko čišćenje
• Pokolj
• Pogrom
• Holokaust

Literatura

Članci

• Christopher R. Browning, "The Two Different Ways of Looking at Nazi Murder" (review of Philippe Sands, East West Street: On the Origins of "Genocide" and "Crimes Against Humanity", Knopf, 425 pp., $32.50; and Christian Gerlach, The Extermination of the European Jews, Cambridge University Press, 508 pp., The New York Review of Books, vol. LXIII, no. 18 (24 November 2016), pp. 56–58. Discusses Hersch Lauterpacht's legal concept of "crimes against humanity", contrasted with Rafael Lemkin's legal concept of "genocide". All genocides are crimes against humanity, but not all crimes against humanity are genocides; genocides require a higher standard of proof, as they entail intent to destroy a particular group.
• The Genocide in Darfur is Not What It Seems Christian Science Monitor
• Suharto's Purge, Indonesia's Silence. Joshua Oppenheimer for The New York Times, 29 September 2015.
• (in Spanish) Aizenstatd, Najman Alexander. "Origen y Evolución del Concepto de Genocidio". Vol. 25 Revista de Derecho de la Universidad Francisco Marroquín 11 (2007). ISSN 1562-2576
• No Lessons Learned from the Holocaust? Assessing Risks of Genocide and Political Mass Murder since 1955 American Political Science Review. Vol. 97, No. 1. February 2003.
• (in Spanish) Marco, Jorge. "Genocidio y Genocide Studies: Definiciones y debates", en: Aróstegui, Julio, Marco, Jorge y Gómez Bravo, Gutmaro (coord.): "De Genocidios, Holocaustos, Exterminios...", Hispania Nova, 10 (2012). Véase
• What Really Happened in Rwanda? Christian Davenport and Allan C. Stam.
• Reyntjens, F. (2004). "Rwanda, Ten Years On: From Genocide to Dictatorship." African Affairs 103(411): 177–210.
• Brysk, Alison. 1994. "The Politics of Measurement: The Contested Count of the Disappeared in Argentina." Human Rights Quarterly 16: 676–92.
• Davenport, C. and P. Ball (2002). "Views to a Kill: Exploring the Implications of Source Selection in the Case of Guatemalan State Terror, 1977–1996." Journal of Conflict Resolution 46(3): 427–450.
• Krain, M. (1997). "State-Sponsored Mass Murder: A Study of the Onset and Severity of Genocides and Politicides." Journal of Conflict Resolution 41(3): 331–360.
• McCormick, Rob (2008). „The United States' Response to Genocide in the Independent State of Croatia, 1941–1945”. Genocide Studies and Prevention. 3 (1): 75—98. 

Knjige

• Andreopoulos, George J., ur. (1994). Genocide: Conceptual and Historical Dimensions. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3249-3. 
• Ball, P., P. Kobrak, and H. Spirer (1999). State Violence in Guatemala, 1960–1996: A Quantitative Reflection. Washington, D.: American Association for the Advancement of Science.
• Bloxham, Donald & Moses, A. Dirk [editors]: The Oxford Handbook of Genocide Studies. [Interdisciplinary Contributions about Past & Present Genocides]. Oxford University Press. Bloxham, Donald; Dirk Moses, A. (2013). The Oxford Handbook of Genocide Studies (2nd izd.). OUP Oxford. ISBN 978-0-19-967791-7. 
• Chalk, Frank; Jonassohn, Kurt (1990). The History and Sociology of Genocide: Analyses and Case Studies. Yale University Press. ISBN 978-0-300-04446-1. 
• Charny, Israel W. (1999). Encyclopedia of Genocide. ABC-Clio Inc. ISBN 978-0-87436-928-1. 
• Conversi, Daniele (2005). „Genocide, ethnic cleansing, and nationalism”. Ur.: Delanty, Gerard; Kumar, Krishan. Handbook of Nations and Nationalism. 1. London: Sage Publications. str. 319—33. ISBN 978-1-4129-0101-7. 
• Corradi, Juan, Patricia Weiss Fagen, and Manuel Antonio Garreton, eds. 1992. Fear at the Edge: State Terror and Resistance in Latin America. Berkeley: University of California Press.
• Elliot, G. (1972). Twentieth Century Book of the Dead. New York, C. Scribner.
• Esparza, Marcia; Henry R. Huttenbach; Daniel Feierstein, ur. (2011). State Violence and Genocide in Latin America: The Cold War Years (Critical Terrorism Studies). Routledge. ISBN 978-0-415-66457-8. 
• Gellately, Robert; Kiernan, Ben (jul 2003). The Specter of Genocide: Mass Murder in Historical Perspective. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52750-7. 
• Goldhagen, Daniel (2009). Worse Than War: Genocide, Eliminationism, and the Ongoing Assault on Humanity. PublicAffairs. str. 672. ISBN 978-1-58648-769-0. 
• Harff, Barbara (avgust 2003). Early Warning of Communal Conflict and Genocide: Linking Empirical Research to International Responses. Westview Press. ISBN 978-0-8133-9840-2. 
• Hochschild, Adam (1998). King Leopold's Ghost: A Story of Greed, Terror, and Heroism in Colonial Africa. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-395-75924-0. 
• Horowitz, Irving (2001). Taking Lives: Genocide and State Power (5th izd.). Transaction Publishers. ISBN 978-0-7658-0094-7. 
• Horvitz, Leslie Alan; Catherwood, Christopher (2011). Encyclopedia of War Crimes & Genocide (Hardcover). 2 (Revised izd.). New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-8083-0. . ISBN 0-8160-8083-6.
• Jonassohn, Kurt; Björnson, Karin (1998). Genocide and Gross Human Rights Violations. Transaction Publishers. ISBN 978-1-56000-314-4. 
• Jones, Adam (2010). Genocide: A Comprehensive Introduction. Routledge. ISBN 978-0-415-48619-4. 
• Kelly, Michael J. (2005). Nowhere to Hide: Defeat of the Sovereign Immunity Defense for Crimes of Genocide & the Trials of Slobodan Milosevic and Saddam Hussein. Peter Lang. ISBN 978-0-8204-7835-7. 
• Kiernan, Ben (2007). Blood and Soil: A World History of Genocide and Extermination from Sparta to Darfur. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10098-3. 
• Laban, Alexander (2002). Genocide: An Anthropological Reader. Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-22355-9. 
• Lemarchand, René (1996). Burundi: Ethnic Conflict and Genocide. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56623-0. 
• Lemkin, Raphael (2008). Axis rule in occupied Europe : laws of occupation, analysis of government, proposals for redress. Clark, NJ: Lawbook Exchange. ISBN 978-1-58477-901-8. 
• Levene, M. (2005). Genocide in the Age of the Nation State. New York, Palgrave Macmillan.
• MacKinnon, Catharine A. (2006). Are Women Human?: And Other International Dialogues. The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02555-4. 
• Lewy, Guenter (2012). Essays on Genocide and Humanitarian Intervention. University of Utah Press. ISBN 978-1-60781-168-8. 
• Mamdani, M. (2001). When Victims Become Killers: Colonialism, Nativism, and the Genocide in Rwanda. Princeton, NJ, Princeton University Press.
• Melvin, Jess (2018). The Army and the Indonesian Genocide: Mechanics of Mass Murder. Routledge. ISBN 978-1-138-57469-4. 
• Power, Samantha (2003). "A Problem from Hell": America and the Age of Genocide. Harper Perennial. ISBN 978-0-06-054164-4. 
• Rosenfeld, Gavriel D. (1999). „The Politics of Uniqueness: Reflections on the Recent Polemical Turn in Holocaust and Genocide Scholarship”. Holocaust and Genocide Studies. 13 (1): 28—61. doi:10.1093/hgs/13.1.28. 
• Rotberg, Robert I.; Thomas G. Weiss (1996). From Massacres to Genocide: The Media, Public Policy, and Humanitarian Crises. Brookings Institution Press. ISBN 978-0-8157-7590-4. 
• Rummel, R.J. (1994). Death by Government: Genocide and Mass Murder in the Twentieth Century. Transaction Publishers. ISBN 978-1-56000-927-6. 
• Sagall, Sabby (2013). Final Solutions: Human Nature, Capitalism and Genocide. Pluto Press. str. 309. ISBN 978-0-7453-2653-5. 
• Sands, Philippe (2016). East West Street : on the origins of "Genocide" and "Crimes Against Humanity". New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-385-35071-6. 
• Schabas, William A. (2009). Genocide in International Law: The Crime of Crimes (second izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-71900-1. 
• Schabas, William A. (2016). Cambridge Companion to International Criminal Law. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-05233-8. 
• Schmid, A.P. Repression, State Terrorism, and Genocide: Conceptual Clarifications. State Organized Terror: The Case of Violent Internal Repression. P.T. Bushnell. Boulder, Colo.: Westview Press. 312 p. 1991.
• Shaw, Martin (2007). What is Genocide?. Cambridge: Polity Press. ISBN 978-0-7456-3182-0. 
• Staub, Ervin (1989). The roots of evil: The origins of genocide and other group violence. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-42214-7. 
• Staub, Ervin (2011). Overcoming Evil: Genocide, violent conflict and terrorism. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538204-4. 
• Sunga, Lyal S. (1997). The Emerging System of International Criminal Law: Developments in Codification and Implementation. Kluwer. ISBN 978-90-411-0472-4. 
• Sunga, Lyal S. (1992). Individual Responsibility in International Law for Serious Human Rights Violations. Springer. ISBN 978-0-7923-1453-0. 
• Tams, Christian J.; Berster, Lars; Schiffbauer, Björn (2014). Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide: A Commentary. Munich: C.H. Beck. ISBN 978-3-406-60317-4. 
• Totten, Samuel; William S. Parsons; Israel W. Charny (2008). Century of Genocide: Critical Essays and Eyewitness Accounts (3rd izd.). Routledge. ISBN 978-0-415-99085-1. 
• Valentino, Benjamin A. (2004). Final Solutions: Mass Killing and Genocide in the 20th Century. Cornell University Press]. ISBN 978-0-8014-3965-0. 
• Van den Berghe, P.L (1990). State Violence and Ethnicity. Niwot, CO: University of Colorado Press. 
• Weitz, Eric D. (2003). A Century of Genocide: Utopias of Race and Nation. Princeton University Press. str. 360. ISBN 978-0-691-12271-7. 
• de Zayas, Alfred (2010). The Genocide Agaionst the Armenians 1915-1923. Haigazian University Press. ISBN 978-9953-475-15-8. 
• Schabas, William A. (2006). Preventing Genocide and Mass Killing: The Challenge for the United Nations (PDF). London: Minority Rights Group International. ISBN 978-1-904584-37-7. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 7. 2007. g. 
• Supplementary Report of the National Inquiry into Missing and Murdered Indigenous Women and Girls (PDF). Ottawa: Government of Canada. 2019. 

Spoljašnje veze

• „Voices of the Holocaust”. British Library. Arhivirano iz originala 15. 03. 2022. g. Pristupljeno 22. 07. 2020. 
• „Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide] (1948) – full text”. Genocide Convention. 
• „Whitaker Report”. 
• Stanton, Gregory H. „8 Stages of Genocide”. 
• „Institute for the Study of Genocide”. 
• „International Association of Genocide Scholars”. 
• „International Network of Genocide Scholars (INoGS)”. 
• „United to End Genocide”. Arhivirano iz originala 07. 05. 2021. g. Pristupljeno 09. 03. 2022. „merger of Save Darfur Coalition and the Genocide Intervention Network” 
• „Simon-Skjodt Center for the Prevention of Genocide]”. United States Holocaust Memorial Museum. 
• „Auschwitz Institute for Peace and Reconciliation”. 
• „Center for Holocaust and Genocide Studies”. Amsterdam, the Netherlands. Arhivirano iz originala 02. 02. 2010. g. Pristupljeno 31. 12. 2021. 
• „Center for Holocaust and Genocide Studies”. University of Minnesota. 
• „Genocide Studies Program”. Yale University. 
• „Montreal Institute for Genocide Studies”. Concordia University. 
• „Minorities at Risk Project”. University of Maryland. 
• „Budapest Centre for Mass Atrocities Prevention”. Arhivirano iz originala 19. 12. 2020. g. Pristupljeno 22. 07. 2020.