Georg Deker
Georg Deker (nem. Georg Decker; Pešta, 7. decembar 1818 — Beč, 13. februar 1894) bio je austrougarski umetnik i slikar portreta.
| Georg Deker | |
|---|---|
 Georg Deker na litografiji koju je izradio njegov brat Gabrijel oko 1850. godine. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 7. decembar 1818. |
| Mesto rođenja | Pešta, Kraljevina Ugarska |
| Datum smrti | 13. februar 1894. (75 god.) |
| Mesto smrti | Beč, Austrougarska |
| Zanimanje | Slikar, portretista |
Deker je rođen u Mađarskoj u porodici etničkih nemaca, a odrastao je i svoju karijeru napravio u Beču, gde je predavao slikarstvo i slikao portrete i istorijske događaje. Zahvaljujući njegovom učenju, ponekad su ga nazivali Gospodin profesor Georg Deker (nem. Herr Professor Georg Decker). Imenovan je za viteza Ordena Franca Jozefa[1] Deker je nazvan „slavnim portretistom najvišeg bečkog društva“.[2]
Život uredi
Deker je bio jedan od sinova umetnika Johana Stefana Dekera i brat umetnika Alberta (1817–1871) i Gabrijela Dekera (1821–1855). Rođen je u Pešti, u Kraljevini Mađarskoj, ali se 1821. godine porodica Deker preselila u carski grad Beč. Tokom odrastanja u Beču otac ga je naučio da crta i slika akvarelom i minijaturom.[3] Već 1835. Dekerov crtež kompozitora Vencela Milera litografisao je F. Volf.[4] Georg je počeo da izlaže akvarele 1837. godine, a početkom 1840-ih primljen je kao student na Akademiju likovnih umetnosti, gde je naučio da slika u ulju. Nakon toga, Deker je slikao portrete u ulju, a potom od 1850-ih i u pastelima, proučavajući rad Mengsa i Liotarda u Drezdenu. Ubrzo je usledio veliki uspeh na ovom polju.[3] Do 1860. Deker je vodio privatnu umetničku školu, a 1861. postao je član bečke Kuće umetnika (nem. Künstlerhaus).[5]
Izvan sveta umetnosti, Deker je bio aktivan član Bečkog šahovskog udruženja (nem. Wiener Schachgesellschaft), čija je pokretačka snaga bio Albert Salomon Anselm fon Rotšild.[2]
Godine 1851. Deker se oženio Otilijom fon Sobek, koja je umrla 1860.[5] 1861. oženio se Jozefinom Helenom fon Lukam (1829–1914).[6]
Na imendan desetogodišnjeg Rudolfa prestolonaslednika Austrije, 17. aprila 1869. godine, car Franc Jozef je sinu poklonio Dekerov portret nadvojvode Karla, vojvode od Tešena, pobednika bitke kod Asperna.[7] Car je 1872. godine nagradio Dekerova dostignuća u umetnosti dajući mu Viteški krst Ordena Franca Jozefa.[1]
Kada je Deker umro 1894. godine, grad Beč je nabavio veliki broj skica i litografija portreta sa njegovog imanja.[8] Sahranjen je u Središnjem bečkom groblju, a 1909. ulica u bečkom okrugu Majdling nazvana je Dekergase (Deckergasse). Dekergase prelazi preko parka Vilhelmsdorfer, koji je takođe poznat kao Deker park.[9]
Izabrana dela uredi
- Portret Vencela Milera, 1835, crtež štampan kao litografija[4]
- Portret admirala Vilhelma fon Tegetofa, nakon 1866, pastel na kartonu, Vojni i istorijski muzej (Heeresgeschichtliches Museum), Beč[10]
- Portret nadvojvode Ferdinanda Maksimilijana, oko 1857, pastel na kartonu, Vojni i istorijski muzej, Beč[11]
- Lutrija na Brandštetu, akvarel, Bečki muzej
- Portret Radeckog, u pastelima, oko 1850, Bečki muzej[12]
- Portret Radeckog, 1850, ulje na platnu, Vojni i istorijski muzej, Beč[13]
- Portret nadvojvode Karla, vojvode od Ćešina, po Antonu Ajnslu, nakon 1847, ulje na platnu, Albertina, Beč
- Portret Jozefa Drugog, Svetog rimskog cara, pasteli, Albertina, Beč[14]
- Portret Leopolda fon Rauha, oko 1842, litografija, Zavičajni muzej, Most, Češka[15]
- Portret austrijske carice Jelisavete, 1869, po Vinterhalteru
- Portret nadvojvotkinje Margarete kao deteta, ćerke Ferdinanda Četvrtog, velikog vojvode od Toskane, pastel na kartonu, 1883.
- Portret nadvojvode Leopolda Ferdinanda od Austrije kao deteta, pastel na kartonu.
Izvori uredi
- ^ a b Morgen-Post Wien, 27 November 1872 (p. 579)
- ^ a b Fabrizio Zavatarelli, Ignaz Kolisch: The Life and Chess Career (2015), p. 280
- ^ a b "Decker, Georg", in Ulrich Thieme, Felix Becker, eds. Allgemeines Lexikon der Bildenden Künstler von der Antike bis zur Gegenwart, vol. 8: (Leipzig: Coutan–Delattre, 1912), p. 522
- ^ a b Constantin von Wurzbach, Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich: Moll—Mysliveczek (1868), p. 413
- ^ a b Führer durch die Gemälde-galerie Volume 3 (Kunsthistorisches Museum, Vienna, 1897), p. 209
- ^ Heinz Schöny, Wiener Künstler-Ahnen: Genealogische Daten u. Ahnenlisten Wiener Maler, Volume 2, Selbstverl. d. Heraldisch-Genealog. Ges. "Adler," 1975, p. 12
- ^ "Wien, 20 April", in Neues Wiener Tagblatt: demokratisches Organ, 20 April 1869 (p. 241, column 1) [in German]
- ^ Die Gemeindeverwaltung der Stadt Wien (Vienna, 1898), p. 604
- ^ Maria Auböck, Gisa Ruland, Grün in Wien: ein Führer zu den Gärten, Parks und Landschaften der Stadt (Falter, 1994), pp. 187–188
- ^ Ulrich A Schöndorfer, Wilhelm von Tegetthoff (1958), p. 74
- ^ Das Heeresgeschichtliche Museum in Wien (Vienna: H. Böhlaus. 1960), p. 57
- ^ Die Österreichisch-ungarische Monarchie in Wort und Bild, Volume 3 (K.K. Hof- und Staatsdruckerei, 1887), p. 251
- ^ Manfried Rauchensteiner, Manfred Litscher, Das Heeresgeschichtliche Museum in Wien (Vienna: Verlag Styria, (2000) ISBN 3-222-12834-0), p. 48
- ^ John P. Evans, A Quite Remarkable Man (2014), p. 288
- ^ Adolf Kirschner, Erinnerungen an Goethes Ulrike und an die Familie von Levetzow-Rauch (1904)
Dodatna literatura uredi
- Constantin von Wurzbach: "Decker, Georg", in Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich, Part 3 (Vienna, 1858), p. 194
- Felix Czeike, ed. "Decker Georg" in Historisches Lexikon Wien, vol. 2, De—Gy (Vienna: Kremayr & Scheriau, (1993) ISBN 3-218-00544-2), pp. 1 & 2
- Franziska Schmid, "Decker, Georg" in Neue Deutsche Biographie, vol. 3 (Berlin: Duncker & Humblot, (1957) ISBN 3-428-00184-2), p. 545
