Википедија

Gerlahovski štit

Gerlahovski štit (slč. Gerlachovský štít) najviši je planinski vrh planinskog lanca Visoke Tatre, Karpata i cele Slovačke. Visok je 2.655 m, izgleda viši nego što jeste, visinska razlika od doline je 2.000 m, udaljen je od drugih planina, što masivu Visoke Tatre daje poseban izgled.[1] U prošlosti, Gerlahovski štit je imao simboličnu ulogu u očima stanovnika nekoliko država iz srednje Evrope. U 19. i početkom 20. veka, vrh je imao četiri različita imena, bio je najveći vrh Kraljevine Mađarske, Čehoslovačke i Slovačke.

Gerlahovski štit
Gerlahovski štit
Ndm. visina2.655 m
Geografija
LokacijaNacionalni park Tatra,  Slovačka
MasivVisoke Tatre
Prvi uspon1834.
Slovačka Jan Stil
Gerlahovski štit 3D

Gerlahovski štit ima geologiju i ekologiju kakvu imaju i ostale planine Visoke Tatre, ali je životna sredina od značaja za biologe jer poseduje najveće tlo u Evropi, severno od Minhena, Salcburga i Beča. Sa zabranom putovanja, uvedenom od strane Istočnog bloka, na planinu su mogli da se penju samo Česi, Mađari, Slovaci, Poljaci i Južni Nemci. Vrh je nastavio da privlači posetioce, iako su lokalne vlasti stalno dodavale nove  zabrane pristupa.

Imena uredi

Prvo zabeleženo ime je Keselberg 1762. od strane Karpatijanskih Nemaca iz države Cepes.[2] Prvo zabeleženo slovačko ime planine bilo je Kotol 1821.[3] Ime koje je postalo uobičajeno u knjigama u 19. veku je sadašnje ime, koje povezuje planinu sa selom Gerlahov u njenom podnožju.[4] Paralelno je sa imenom Veliki Gerlahov(nem. Gerlsdorfer Spitze)[5] koje je koristiio Ludvig Grener, koji ga je identifikovao kao najveći vrh Visoke Tatre 1838.[5]. U slovačkoj verziji izveštaja, vrh je označen kao gerlahovsko pero 1851.[6] Nekoliko drugih planina u Visokim Tatrama su stekli imena po selima koja se nalaze u njihovom podnožju.

Kada je utvrđeno da je planina najviši vrh u regionu, vlasti koje su imale kontrolu nad njom, periodično su joj menjale ime iz simboličnih razloga. Godine 1896. kao deo Austrougarske, najviši vrh Karpata dobio je prvo sponzorsko ime, Franc Jozef I, po Francu Jozefu, vladaru Austrougarske.[7] Vodiči ponekad nisu obuhvatali ovu promenu imena.[8] Nakon raspada monarhije 1918. planina je ostala poznata kao Gerlahovski Štit, zato što je pripadala selu Gerlahov. Poljska vlada je tvrdila da teritorija Visokih Tatra pripada Poljskoj, planinu su nazvali Ščit poljski (polj. Szczyt Polski - досл. "пољски врх"), ali nikad nisu dobili kontrolu nad njom.[7] Nova vlada Čehoslovačke promenila mu je ime u Štit Legionarov (češ. Štít legionárov - досл. "Легионаров врх") 1923. u čast čehoslovačkim legionarima, ali je 1932. vraćeno ime.[9] Kao rezultat komunističke okupacije, planina je promenila ime još jednom 1949. u Staljinov Štit': (slč. Stalinov štít - dosl. Staljinov vrh), u čast Jozefu Staljinu.[10]

Istorija uredi

 
Gerlahovski Štit (desno)

Gerlahovski Štit nije uvek smatran najvećim planinskim vrhom u Tatrima. Nakon prvog zvaničnog premera vrhova u Tatrima, tokom perioda Habzburške Monarhije u 18. veku, Krivan (slč. Kriváň) (2. 494 m) je smatran najvećim. Drugi kandidati za najveći vrh bili su Lomnicki Štit (2.633 m) i Ladovi Štit (2.627 m). Prva osoba koja je označila Gerlahovski Štit kao najveći vrh bio je Ludvig Grener 1838.[5][11][12] Grenerov premer je zvanično potvrđen od austrijske vojske 1868. Ipak, prihvaćen je tek 1975. kada je vojni institut za geografiju u Beču tražio novu autoritativnu kolekciju mapa Centralne Evrope.[13]

Prvi čovek koji se popeo na Gerlahovski Štit je Johan Jan Stil, iz sela Nova Lesna 1834.[14]

Pristup uredi

 
Gerlahovski Štit gledan iz doline Velicka

Jedini kojima je dozvoljeno slobodno penjanje na planinu jesu članovi internacionale penjačke asocijacije. Drugi posetioci moraju da uzmu licenciranog vodiča. Dve najlakše rute, Velicka proba i Batizovska proba, koje su dobile ime po dolinama iz kojih se kreće, zaštićene su lancima.[15] Bez snega, rute su kategorije 2 ili 3 na skalu UIAA(internacionala unija penjača),[1] ili manja.[16] Ukupna visina je oko 1.000 m za one koji provedu noć u hotelu Silezski dom[17] i oko 1.665 m za one koji pešače iz grada Visoke Tatre. Zimi, Gerlahovski štit nudi izazove u alpskom penjanju.[1]

Dve najpopularnije rute za tehničko penjanje su na istoku i jugozapadu.[15] Oba su dosta dugačka i smeštena su na solidnim granitnim zidovima. Najbolje vreme za penjanje je početkom septembra do početka oktobra ili dok ne padne sneg.[1]

Klima uredi

 
Gerlahovski Štit (levo) gledan iz Bjelovodske doline

Temperaturna razlika između odmarališta u Tatri i vrha planine mogu biti ogromne.[18] Niske temperature vazduha pri vrhu mogu biti maskirane dugim sunčanjem pod vedrim nebom.[19] U kombinaciji sa vetrom, uticaj može biti jako štetan, iako ne pada kiša ili sneg. Vrh nestaje u oblacima na neko vreme večinom dana,[20] što znači maglu na toj nadmorskoj visini i moguću dezorijentaciju.[21]

Dok su temperature niske na Gerlahovskom Štitu, zbog nadmorske visine, vreme i njegov potencijalni uticaj na posetioce je malo drugačiji od drugih vrhova u Visokim Tatrama. Tipični dan što se vremena leti tiče je vedro jutro, oblaci se skupljaju sredinom jutra, mogućnost za kišu je mala. Oluje sa munjama na Gerlahovskom štitu i u drugim većim vrhovima su malo drugačije u odnosu na predele koji se nalaze na manjoj nadmorskoj visini,[22] ljudi koji su bili izloženi vetru, kiši i munjama, imaju više teškoća da savladaju vrh.

Prosečne temperature na Gerlahovskom štitu[23]
Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec
Temperatura vazduha
2–3 pm, Celzijus 		-11 -11 -8 -5 0 3 5 5 2 -1 -6 -9
Temperatura vazduha
2–3 pm, Farenhajt 		12 12 17 23 32 37 41 41 36 10 21 16
Padavine
u milimetrima 		120 120 100 130 120 190 190 140 90 90 130 150
Dani sa olujama i munjama 0 0 0 2 5 9 9 6 2 0 0 0
Dani sa slabom vidljivošću 21 20 22 23 26 25 26 24 21 19 21 21
Dani sa injem i ledom 19 15 16 16 13 5 4 5 10 11 17 19
Dani u kojima
pada sneg[24] 		19 16 18 19 16 9 5 4 6 11 17 19
Dani sa snegom
preko 1 cm 		31 28 31 30 24 8 4 3 6 15 28 31

Reference uredi

  1. ^ a b v g „Gerlachovsky Stit”. 27. 12. 2005. Pristupljeno 21. 03. 2017. 
  2. ^ Olejník, Milan (2002). „"Impact of external factors upon the formation of ethnicity – the case of German community living in the region of Zips (Slovak Republic)." Človek a spoločnosť”. Slovak Academy of Sciences in Košice. Arhivirano iz originala 14. 03. 2012. g. Pristupljeno 21. 03. 2017. 
  3. ^ Jakob Meltzer, "Das Zipser Comitat." In: Johannes Csaplovics, Topographisch-statistisches Archiv des Königreiches Ungarn, 1821.
  4. ^ For instance: Alexander F. Heksch, Führer durch die Karpathen und oberungarischen Badeorte. 1881.
  5. ^ a b v Ludwig Greiner, "Die Gerlsdorfer Spitze als die höchste Gebirgshöhe der Karpathen." Gemeinnützige Blaetter zur Belehrung und Unterhaltung, 1839.
  6. ^ L. Greiner, "Gerlachovský chochol, jako nejvyšší jehlan v Tatrách." Slovenské noviny, November 1851.
  7. ^ a b „Gerlachovský štít” (na jeziku: slovačkom). Mikuláš Argalács and Dominik Michalík. 2003. Arhivirano iz originala 09. 11. 2007. g. Pristupljeno 21. 03. 2017. 
  8. ^ For instance: Karel Drož, Tatry. 1897.
  9. ^ „Baron Adrien de Gerlache: Víte co má nejslavnější belgický polárník společného s nejvyšší horou Vysokých Tater?” (na jeziku: češkom). Foreign Ministry of the Czech Republic. 2005. Pristupljeno 21. 03. 2017. 
  10. ^ Ivan Bohuš, Od A po Z o názvoch Vysokých Tatier, 1996.
  11. ^ „źudovít Greiner”. Pristupljeno 21. 03. 2017. 
  12. ^ „Pamätná izba Ľudovíta Greinera v Revúcej”. Arhivirano iz originala 31. 12. 2017. g. Pristupljeno 21. 03. 2017. 
  13. ^ Július Burkovský and Igor Viszlai (06. 10. 2006). „Ľudovít Greiner” (na jeziku: slovačkom). Lesy SR (Forests of the Slovak Republic). Pristupljeno 21. 03. 2017. 
  14. ^ „Ján (Johann) Still”. Arhivirano iz originala 17. 04. 2019. g. Pristupljeno 21. 03. 2017.  Tekst „Nová Lesná” ignorisan (pomoć)
  15. ^ a b „Menu on the left – Gerlachovský štít” (na jeziku: Slovak). tatry.nfo.sk. n.d. Arhivirano iz originala 25. 10. 2019. g. Pristupljeno 21. 03. 2017. 
  16. ^ Július Andráši and Arno Andráši, Tatranské vrcholy: Vysokohorský sprievodca. 1973.
  17. ^ „Mountain Hotel Sliezsky Dom”. travelslovakia.sk. Arhivirano iz originala 18. 03. 2011. g. Pristupljeno 21. 03. 2017. 
  18. ^ Miluláš Konček and Michał Orlicz, "Teplotné pomery." In: Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.
  19. ^ František Smolen and Mieczysław Kołodziejek, "Žiarenie." In: Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.
  20. ^ Jadwiga Orliczowa and Vladimír Peterka, "Oblačnosť a slnečný svit." In: Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.
  21. ^ Stanislav Samuhel, "Je výstup na Gerlach nebezpečný?" Krásy Slovenska, 1966.
  22. ^ Kazimierz Chomicz and Ferdinand Šamaj, "Zrážkové pomery." In: Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.
  23. ^ Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.
  24. ^ Vojtech Briedoň, Kazimierz Chomicz and Mikuláš Konček, "Snehové pomery." In: Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.

Spoljašnje veze uredi

 
Gerlahovski štit na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Герлаховски_штит&oldid=27712821”