Глинене ноге
Glinene noge (engl. Feet of Clay; izdat 1996) je devetnaesti roman Terija Pračeta o Disksvetu. Ovo je treći roman o Gradskoj straži Ank-Morporka.
| Glinene noge | |
|---|---|
 korice knjige | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Feet of Clay |
| Autor | Teri Pračet |
| Dizajner korica | Džoš Kirbi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski jezik (original) |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | fantastika, komedija |
| Lokalizacija | Disksvet |
| Izdavanje | |
| Datum | 1996. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Aleksandar Milajić |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-7436-791-9 |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Oružane snage |
| Naslednik | Dušmani (roman) |
Radnja uredi
U velikom gradu-državi Ank-Morporku počinju da se dešavaju čudna ubistva, koja su zapovednika noćne straže komandanta Vajmsa, stavila na prave muke; naizgled nema motiva, ali ni tragova o ubici. Nekako u isto vreme, počinju da se dešavaju neobične stvari sa golemima, stvorenjima sačinjenim od gline čija je jedina svrha da besomučno rade bez predaha. Takođe, izveden je i neuspešan atentat na Patricija, vladara grada. Međutim, ipak je onesposobljen i zapovednici Esnafa počinju da se bore za prevlast, ali i da traže mogućeg zamenika Patriciju ukoliko ovaj ipak podlegne. U svem tom metežu, otkriva se da je kaplar Nobi, koji mora da pokazuje uverenje da je uopšte ljudsko biće, zapravo potomak veoma plemenite porodice. Dok plemstvo i zapovednici Esnafa pokušavaju da ubede Nobija da se prihvati uloge kralja, komandant Vajms uz pomoć harizmatičnog kapetana Kerota, lepe Angue koja je zapravo vukodlak s predlunarnim sindromom i patuljkom koji se veoma neobično ponaša, pokušava da pohvata konce i shvati šta se to zaista zbiva...
Citati uredi
A sad ta ubistva. Niko neće hteti ni prstom da mrdne osim straže. Dva starca ubijena u istom danu. Ništa nije ukradeno... Odmah se ispravio: ništa očigledno nije ukradeno. Doduše, problem s ukradenim stvarima jeste upravo to što se ne vide. Gotovo sigurno se nisu petljali s tuđim ženama. Verovatno se više nisu sećali ni kako se to radi. Jedan je dane provodio među starim verskim knjigama, a drugi je- o, bogovi!- bio stručnjak za bojna peciva.[1]
A gde da ga stavimo, a da ga niko ne otkrije? Na poslednjem mestu gde će ga tražiti gospodine. Ne. To je glupo. Stavi ga tamo gde ga niko neće tražiti.[2]