Госпођица (roman)

„Gospođica“ je roman srpskog književnika Ive Andrića. Napisan je u periodu od decembra 1943. do oktobra 1944. u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata. Roman je objavljen nakon oslobođenja u sarajevskoj izdavačkoj kući Svjetlost 1945, iste godine kada su objavljeni i romani „Na Drini ćuprija” i „Travnička hronika”. „Gospođica” spada u ona Andrićeva ostvarenja koja su ostala u senci njegovih poznatijih dela.

Prvo izdanje (1945)
Nastanak i sadržaj
Autor	Ivo Andrić
Zemlja	Jugoslavija
Jezik	srpski
Žanr / vrsta dela	roman
Izdavanje
Izdavanje	1945: Svjetlost

Mesto i vreme radnje ovog romana je Sarajevo pre i za vreme Prvog svetskog rata, a zatim Beograd, glavni grad novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u prvim haotičnim godinama posle rata, a sve gledano u retrospektivi i kroz prisećanje glavne ličnosti romana, tvrdice i zelenašice Rajke Radaković, jednog dana februara meseca 1935. godine. U poređenju sa drugim Andrićevim romanima, „Gospođica” je, žanrovski gledano, roman sa najklasičnijom formom u njegovom opusu.

Marko Fotez je adaptirao roman u istoimenu dramu 1962, a adaptiran je i u istoimeni film 1980.

Zaplet romana

„Gospođica” je ispripovedana iz sveznajuće perspektive u trećem licu. Roman započinje prologom u kome se pripoveda o tome da su novine izvestile o smrti Rajke Radaković, tajnovite i povučene žene, u Stičkoj ulici u Beogradu, o kojoj komšije nisu znale ništa. Potom se pripovedanje vraća u vreme neposredno pre Rajkine smrti februara 1935, to jest u trenutku kada Rajka pod svetlošću sunca pored prozora krpi veš. Ova junakinja je opsednuta štednjom i pripovedač izlaže njenu životnu filozofiju „krpeži i trpeži”, pod kojom se podrazumeva štednja po svaku cenu, čak i po cenu sopstvenog zdravlja. Dok krpi veš, Rajka se priseća svoga života, te se čitalac putem pripovedačkih, hronoloških retrospekcija upoznaje sa njenim životom.

Rajka je rođena u Sarajevu, u bogatoj, trgovačkoj porodici. Kada joj je bilo petnaest godina njen otac, Obren Radaković je bankrotirao, a ubrzo potom se i smrtno razboleo. Otac joj na samrti saopštava da štednja mora da postane „viši cilj“ njenog života. Pošto je ostala sama sa slabašnom majkom, Rajka preuzima vođenje domaćinstva i iz nedelje u nedelju sve ozbiljnije shvata štednju. Otpušta poslugu, sama ide u kupovinu, odbija da daje milostinju, odvaja se od rodbine, ne druži se sa vršnjacima i sa neodobravanjem gleda na svaki trošak. Jedini koji još uvek može da utiče na njene stavove je njen ujak mladi i veseli Vlado. Međutim, njegova rana smrt od tuberkuloze u dubrovačkoj hotelskoj sobi, dok je pritisnut od strane poverioca, utvrđuju Rajku u stavu da se u životu mora samo štedeti.

Posebno razrađena epizoda je držanje Rajke za vreme Prvog svetskog rata. Njena prva reakcija na vest da je Gavrilo Princip ubio austro-ugarskog prestolonaslednika jeste: Sve se to nje ništa ne tiče. A nakon što počne pogrom nad srpskim stanovništvom od strane austrougarske vlasti, Hrvata i muslimana, Gospođica se trudi da ostane po strani i sačuva svoju trgovinu: „Nepodnošljiva joj je misao da njen posao i njen interes mogu da budu vezani za te stvari, uslovljeni nečim što je potpuno izvan njene vlasti, da i ona mora da deli zlu sudbinu neke zajednice”. Ona ne samo da ne saoseća sa stradanjem svojih sunarodnika, nego počinje i da daje priloge za austrougarsku vojsku, ne bi li obezbedila sebi mogućnost da neometano nastavi sa svojom trgovinom i zelenašenjem, uveličavajući sopstveni kapital. Nakon srpske pobede i oslobođenja Sarajeva u Prvom svetskom ratu, novine počinju da je javno optužuju za njene zelenaške malverzacije, te je gospođica prisiljena da napusti Sarajevo i da se nastani u Beogradu.

Poslednja trećina romana odigrava se u Beogradu, prestonici novonastale Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rajka se u Beogradu upoznaje sa Jovankom, usedelicom koja se petlja u tuđe živote. Ona izigrava zaštitnika mnogobrojnih osoba. Jedan od njih je i Ratko, koga upoznaje sa Rajkom. Rajka u njemu vidi svog voljenog ujka Vladu i neoprezno počinje da mu pozajmljuje velike svote novca, ne bi li mladić uspeo da postane predstavnik "Ford automobila" za Jugoslaviju. Posle određenog vremena, Jovanka obaveštava Rajku da je saznala da je Ratko prevarant i da njene novce troši na lake žene, kocku i orgijanja u prestoničkim klubovima. Pošto Rajka odbija da u to poveruje, Jovanka je uveče odvodi u noćni klub "Kasina" na Terazijama, gde skrivene posmatraju pijano i raskalašno ponašanje Ratkovića. Rajka se sve dublje povlači u sebe. Ubrzo joj umire majka, jer nije na vreme pozvala lekara, a i sama odbija da uradi lekarske preglede, iako je upozorena da joj je srce slabo. Umislivši da čuje lopova kako ulazi u njen dom, Rajka umire od srčanog udara.

Adaptacije

Pozorište

Marko Fotez je adaptirao roman u istoimenu dramu 1962, u vreme kada je Ivo Andrić bio predsednik Umetničkog saveta Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ipak komad nije bio postavljen na sceni sve do 2013. Predstavu je režirao Gorčin Stojanović, a glavnu ulogu je tumačila Nataša Ninković.

Film

Holivud se bio intersovao za filmsku adaptaciju „Gospođice”, ali je Andrić odbio da proda autorska prava za film, pošto nije podržavao adaptacije svojih književnih ostvarenja, a i nije pozitivno mislio o holivudskim filmovima.

Ipak filmska adaptacija Gospođice je snimljena 1980. u koprodukciji Jadran filma i Radio televizije Zagreb. Film je režirao čehoslovački režiser Vojteh Jasni, a ulogu Rajke je igrala austrijska glumica Hajdelinde Vajs. Rade Šerbedžija je tumačio dve uloge, njenog ujaka Vladu i prevaranta Ratka.

Literatura

• Andrić, Ivo (1982). Gospođica. Beograd; Zagreb; Sarajevo; Ljubljana: Prosveta; Mladost; Svjetlost; Državna založna Slovenije. 

Spoljašnje veze

• Muharem Bazdulj „Baš je dobro biti Rajka”
• Per Jakobsen „Sublimacija erosa Andrićeve GOSPOĐICE”