Granulomatoza s poliangiitisom
Granulomatoza s poliangiitisom (GPA), ranije nazivano Vegenerova granulomatoza je zapaljenje krvnih sudova ili vaskulitis malih krvnih sudova povezan s antineutrofilnim citoplazmatskim antitelima. Najčešće su zahvaćeni gornji i donji respiratorni putevi (nos, sinusi, grlo, pluća) i bubrezi.[1] Bolest usporava dotok krvi u nekim od čovekovih organa i dovodi do granulomatoznog zapaljenja (najčešće respiratornog sistema) i nekrotizirajućeg zapanjenje (vaskulitisa) malih i srednjih krvnih sudova.[1]
| Granulomatoza s poliangiitisom | |
|---|---|
| Sinonimi | Wegener's granulomatosis (WG) |
 | |
| Mikrografija koja pokazuje karakteristične promena za granulomatozu s poliangiitisom – vaskulitis i granulomi s višejezgarnim džinovskim ćelijama | |
| Specijalnosti | imunilogija, reumatologija |
Kod većine pacijenata, višestruki sistemi organa su zahvaćeni u vreme postavljanja dijagnoze, a mogu biti prisutni i opšti simptomi, dok oko 25% pacijenata u početku GPA ima lokalizovani oblik bolesti, koji obično zahvata gornji respiratorni sistem ili pluća.[2]
Rana dijagnoza i lečenje granulomatoze s poliangiitisom mogu dovesti do potpunog oporavka. Bez pravovremenog i adekvatnog lečenja, stanje može biti fatalno.[1]
Epidemiologija uredi
GPA se najčešće javlja kod odraslih bolesnika srednjih godina života, između 40 i 65 godina starosti. Retko se javlja kod dece.[1]
Incidencija GPA je 10-20 slučajeva na milion stanovnika godišnje.[3][2] Bolest je izuzetno retka u Japanu i kod Afroamerikanaca,[4] jer najčešće pogađa pripadnike bele rase, ali može uticati na ljude bilo koje rase ili etničke pripadnosti bilo gde u svetu.
Procene učestalosti granulomatoze s poliangiitisom u velikoj meri variraju u zavisnosti od specifičnosti populacije koja se proučava. Pošto poremećaj često ostane neprepoznat, istraživači veruju da njegovo nedovoljno dijagnostikovan otežava određivanje prave učestalosti u opštoj populaciji.[5]
Etiologija uredi
Granulomatoza s poliangiitisom nije nasledni poremećaj. Iako u većini slučajeva, tačan uzrok GPA nije poznat, ona je klasifikovana kao autoimuni poremećaj, koji nastaja kada imuni sistem tela greškom napadne zdravo tkivo. Ekološki, infektivni i neki genetski faktori mogu igrati ulogu u razvoju poremećaja, uključujući pušenje cigareta. Retko, zapaljenje krvnih sudova sa pozitivnim antineutrofilnim citoplazmatskim antitelima izaziva i nekoliko lekova, uključujući kokain, hidralazin , propiltiouracil i minociklinom.
Kod granulomatoze sa poliangiitisom, bela krvna zrnca nazvana neutrofili oslobađaju abnormalne imune proteine koji mogu oštetiti telo. Normalno, neutrofili su ključni u borbi protiv infekcije tako što okružuju i uništavaju bakterije koje ulaze u telo. Oko 85% -90% ima antineutrofilna citoplazmatska antitela (ANCA). Od ovih ljudi, oko 80% ima ono što se naziva citoplazmatski-ANCA, ili c-ANCA. Oko 20% tih ljudi ima perinuklearnu-ANCA, ili p-ANCA. Antitela, ili imunoglobulini, su specijalizovani proteini koji se vezuju za invaziju ili strane supstance u telu i dovode do njihovog uništenja. Autoantitela su antitela koja greškom napadaju zdravo tkivo. Tačna uloga ovih autoantitela u razvoju granulomatoze sa poliangiitisom nije u potpunosti shvaćena.
Simptomi granulomatoze sa poliangiitisom nastaju zbog zapaljenja krvnih sudova (vaskulitis). Ova upala dovodi do sužavanja krvnih sudova, smanjenja protoka krvi i gubitka tkiva u različitim sistemima organa u telu. Poremećaj je obeležen abnormalnim zgrušavanjem ili gomilanjem ćelija imunog sistema koje se proizvode za borbu protiv infekcije ili upale. Ove nakupine ćelija nazivaju se granulomi i mogu se naći u različitim tkivima organa i krvnim sudovima tela (granulomatoza).
Granulomatoza sa poliangiitisom uglavnom sa javlja u plućima, bubrezima, nosu, sinusima i ušima. U nekim slučajevima mogu biti pogođena i druga područja. Kako bolest može biti fatalna izuzetno je važno njeno blagovremeno lečenje.
Patohistologija uredi
Upala posredovana ćelijama imunog sistema i nekroza su najupečatljivije karakteristike uočene na histološkom nivou kod pacijenata sa vaskulitisima, kliničkog entiteta klasifikovanog prema patološkim nalazima koji uključuju različite organe, različite etiologiji ili veličini zahvaćenih krvnih sudova.[2]
Vaskulitisi malih krvnih sudova posebna su grupa sistemskih poremećaja koji elektivno uključuju male intraparenhimske arterije, arteriole, kapilare ili venule i dovode do različitih nivoa vaskularne opstrukcije, ishemije tkiva i rizika od infarkta. Oni se mogu podeliti na:[4]
- vaskulitise povezane sa anti-neutrofilnim citoplazmatskim antitelima
- vaskulitise imunokompleksa.
Uprkos značajnom napretku u razumevanju celog procesa bolesti i patofiziologije GPA, i dalje su potrebni snažni napori da se izrade podele i šire smernice u terapijskom upravljanju ovim proteanskim poremećajima.[6]
Klinička slika uredi
Početni znaci bolesti su veoma varijabilni, a dijagnoza može biti dugo odložena zbog nespecifične prirode simptoma. Generalno, iritacija i upala nosa su prvi znaci kod većine bolesnika.[7] Zahvaćenost gornjih disajnih puteva, kao što su nos i sinusi, primećuje se kod skoro svih bolesnika sa GPA.[8]
- Nos i sinusi
Tipični znaci i simptomi od strane nosa ili sinusa uključuju:[8][9]
- stvaranje skrame oko nosa,
- začepljenost nosnih puteva,
- krvarenje iz nosa,
- curenje iz nosa,
- deformitet poput sedlastog nosa zbog rupe u nosnoj pregradi.
- Oko
Zapaljenje spoljašnjih slojeva oka (skleritis i episkleritis[10]) i konjuktivitis su najčešći znaci GPA od strana oka. Zahvaćenost očiju je uobičajen simptom i javlja se kod nešto više od 50% bolesnika sa ovom bolešću.[11]
Očne abnormalnosti, uključujući upalu vežnjače koja oblaže oči (konjunktivitis), ulceracije rožnjače, upalu bele, spoljašnje ovojnice (sklere) očne jabučice (skleritis) i zapaljenje membrane koja pokriva skleru (episkleritis).
- Bubrezi
U bubrezima se javlja progresivni glomerulonefritis (u 75% slučajeva), koji prelazi u hroničnu bolest bubrega. Obolela osobe može razviti visok krvni pritisak (hipertenziju) i zadržavanje tečnosti u nogama (otok). Ovi simptomi su uzrokovani zapaljenjem krvnih sudova i nervnih vlakana bubrega zvanih glomeruli, koji filtriraju krv. Glomeruli postaju otečeni i deformisani i ne mogu da obavljaju pravilno svoju funkciju (stanje poznato kao glomerulonefritis). To može dovesti do pojave malih količina krvi, i do velikog gubitka proteina mokraćom. Kod ovih bolesnika bez lečenja može doći do progresivnog oštećenja bubrega, što na kraju rezultuje otkazom funkcije bubrega opasnog po život.
- Sluh
Bolesti gornjih disajnih puteva, i oka prati i konduktivni gubitak sluha koji nastaje zbog disfunkcije slušne cevi i senzorneuralnog gubitka sluha (čiji je mehanizam nejasan).[12]
Disajni putevi
U traheji se javlja subglotalna stenoza a u plućima:
- zapaljenje tanke membrane koja oblaže spoljašnju stranu pluća i tkiva unutar pluća.
- plućnim čvorovima koje se nazivaju "lezije u obliku novčića" ili infiltrati (koji se često tumače kao pneumonija),
- lezije plućnih šupljina,
- krvarenje u plućima (koje uzrokuje iskašljava krv) i
- retko bronhijalna stenoza.[13]
- Usna diplja
U usnoj duplji javljaju se gingivitis, destrukcija kostiju sa popuštanjem zuba i nespecifične ulceracije po celoj sluzokoži usta.[14]
- Zglobovi, mišići, skelet
Artritis praćen bolom ili otokom (60%), koji je čest i u početku se dijagnostikuje kao reumatoidni artritis. Većina pojedinaca doživljava simptome koji utiču na mišiće i skelet, uključujući bol u različitim zglobovima (poliartralgija), upalu i oticanje zglobova (artritis), upalu mišića (miozitis) i bol u mišićima (mijalgija).[15]
- Koža
Otprilike 50% obolelih osoba razvije abnormalnosti kože uključujući male izbočine (papule), nešto veće, dublje izbočine neposredno ispod površine kože (potkožni čvorovi), čireve na koži, krvarenje (hemoragije) unutar slojeva kože, što izaziva pojavu malih ljubičastih izbočina. mrlja na koži (petehije) i/ili područja ljubičaste promene boje uzrokovane krvarenjem u blizini površine kože (purpura).
Lezije na koži mogu ili ne moraju biti bolne. Neki pogođeni pojedinci mogu imati bolno hladne prste na rukama i nogama kao odgovor na hladnoću uzrokovanu nedostatkom protoka krvi u ovim područjima. Ponekad je ovo dovoljno ozbiljno da izazove smrt tkiva (gangrenu) vrhova prstiju na rukama i nogama.
- Nervni sistem
U retkim slučajevima, pojedinci takođe mogu razviti neurološke abnormalnosti uključujući upalu i degeneraciju nervnih vlakana izvan mozga i kičmene moždine (periferna neuropatija), povrede nekoliko perifernih nerava u različitim oblastima istovremeno (mononeuritis multipleks) i upalu kranijalnih nerava ( kranijalni neuritis). Periferna neuropatija može izazvati osećaj utrnulosti, peckanja ili mravinjanja u rukama ili stopalima. Mononeuritis multipleks može izazvati bol, slabost i abnormalne senzacije u pogođenim područjima. Specifični simptomi zavise od toga koja su područja tela pogođena. Simptomi zahvaćenosti kranijalnih živaca zavise od toga koji su kranijalni nervi zahvaćeni. Takođe su prijavljene glavobolje, napadi i paraliza na jednoj strani tela (hemiplegija).
- Ostali organi
Ostali retki simptomi uključuju abnormalnosti srca (srčani simptomi) uključujući upalu membranske kese koja okružuje srce (perikarditis), upalu endokarda (endokarditis), koji je unutrašnja membranska obloga srca, upalu arterija koje snabdevaju krvlju srčani mišić (koronarni arteritis) i bolesti srčanog mišića (kardiomiopatija).
Neki pogođeni pojedinci mogu imati povećan rizik od moždanog ili srčanog udara (infarkta miokarda).
Dijagnoza uredi
Dijagnoza granulomatoze sa poliangiitisom postavlja se na osnovu detaljne kliničke procene uključujući rutinske laboratorijske testove, detaljnu istoriju pacijenta, identifikaciju relevantnih simptoma i niz specijalizovanih testova.
Testovi za GPA uredi
Kako se GPA može teško dijagnostikovati, jer bolest prati čitav niz simptoma koji su često slični drugim uobičajenim stanjima, mogu se koristiti sledeći testovi:
- test mokraće da se proveri koliko dobro funkcionišu bubrezi,
- test krvi da se pronađu supstance koje se zovu ANCA (antineutrofilna citoplazmatska antitela), za koje se smatra da su uključene u GPA
- biopsija malih uzoraka tkiva kojom se proverava da li postoje znaci upale
- imidžing testovi, CT ili MRI da bi se detaljnije pregledali zahvaćene delove tela. Ovi testovi su bitni u potvrđivanju sumnje na granulomatozu sa poliangiitisom. Rendgenski snimci pluća ili sinusa mogu otkriti karakteristične nalaze povezane sa ovim poremećajem (npr zadebljanje sluznice sinusa), koji mogu pomoći da se isključe druga stanja i da se otkrije stepen poremećaja.
Terapija uredi
Poslednjih nekoliko godina zabeležen je veliki terapijski napredak u lečenju granulomatoze sa poliangiitisom (GPA) i mikroskopskim poliangiitisom (MPA). Iako je stopa uspeha indukcije remisije visoka, i dalje smanjenje visoke incidence relapsa ostaje terapijski izazov.[15]
Specifične terapijske procedure i intervencije mogu varirati, u zavisnosti od brojnih faktora, kao što su prisustvo ili odsustvo određenih simptoma; zahvaćeni specifični organi, ukupna težina poremećaja; starost pojedinca i opšte zdravlje; i/ili drugih elemenata. Odluke u vezi sa upotrebom određenih režima lekova i/ili drugih tretmana treba da donose lekari i drugi članovi zdravstvenog tima uz pažljivu konsultaciju sa pacijentom na osnovu specifičnosti njegovog ili njenog slučaja; detaljna diskusija o potencijalnim koristima i rizicima, uključujući moguće neželjene efekte i dugoročne efekte; preferencija pacijenata; i drugi odgovarajući faktori.
Lečenje granulomatoze sa poliangiitisom može se podeliti u dve faze – izazivanje remisije simptoma i zatim održavanje remisije (terapija održavanja).
.jpg)
Niska doza rituksimaba u fiksnim intervalima pokazala se superiornom u odnosu na azatioprin za održavanje remisije. Uprkos ovom napretku, duži periodi praćenja su pokazali relapse u kasnoj fazi sa povlačenjem terapije što ukazuje na moguću potrebu za dužim režimima lečenja.
Pre početka terapije evaluacija prognostičkih indikatora je jako korisna u stratifikaciji pacijenata za koje je veća verovatnoća da će imati recidiv ili će reagovati na određenu terapiju.[16]
Nakon postizanja remisije, može biti potrebna terapija održavanja. Ovo obično uključuje upotrebu azatioprina, metotreksata ili rituksimaba. Ciklofosfamid se obično ne koristi za terapiju održavanja zbog toksičnosti. Doza glukokortikoida se obično smanjuje u fazama (konusno).
Bez obzira na to koja se terapija koristi za postizanje remisije i za terapiju održavanja, obolele osobe mogu doživeti recidiv (relaps) poremećaja, što se može nazvati „baktom“. Ponekad, recidiv može biti izazvan infekcijom.
Neki pogođeni pojedinci mogu imati progresivno oštećenje bubrega, a bubrezi možda više neće moći da obavljaju svoje normalne funkcije. Možda će biti potrebna dijaliza bubrega i eventualno transplantacija bubrega. Dijaliza je procedura u kojoj se mašina koristi za obavljanje osnovnih funkcija bubrega uklanjanja tečnosti i otpada. Transplantacija bubrega je bila uspešna za otkazivanje bubrega koje je rezultat granulomatoze sa poliangiitisom.
Antibiotici su korišćeni za lečenje sekundarnih bakterijskih infekcija koje su ponekad povezane sa granulomatozom sa poliangiitisom. Baktrim (trimetoprim-sulfametoksazol) je antibiotik koji je bio efikasan u lečenju obolelih osoba, posebno onih sa zahvaćenim samo gornjim disajnim putevima. Često se koristi za smanjenje mogućnosti infekcije pluća, posebno kada je potrebna intenzivna imunosupresivna terapija za kontrolu vaskulitisa.
Hirurška intervencija za subglotičnu stenozu ili stenozu traheje za održavanje disajnih puteva može biti neophodna kod nekih bolesnika. Operacijom se može popraviti sedlasti nos ako osnovni vaskulitis nije aktivan.
Komplikacije uredi
Osim što utiče na nos, sinuse, grlo, pluća i bubrege, granulomatoza sa poliangiitisom može uticati i na bolesnikovu kožu, oči, uši, srce i druge organe. Komplikacije mogu uključivati:[1]
- gubitak sluha
- ožiljke na koži
- oštećenje bubrega, koje kod nekih osoba, može napredovati do zatajenja bubrega, ozbiljne komplikacije koja zahtevaju dijalizu ili transplantaciju bubrega.
- gubitak visine nosnog mosta (deformacija u obliku sedla) uzrokovana oslabljenom nosnom hrskavicom
- krvni ugrušak koji se formira u jednoj ili više dubokih vena, obično u nozi.[1]
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ a b v g d đ „Granulomatosis with polyangiitis - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-26.
- ^ a b v Cartin-Ceba R, Peikert T, Specks U (decembar 2012). „Pathogenesis of ANCA-associated vasculitis”. Current Rheumatology Reports. 14 (6): 481—93. PMID 22927039. S2CID 12082375. doi:10.1007/s11926-012-0286-y.
- ^ Bosch X, Guilabert A, Espinosa G, Mirapeix E (avgust 2007). „Treatment of antineutrophil cytoplasmic antibody associated vasculitis: a systematic review”. JAMA. 298 (6): 655—69. PMID 17684188. doi:10.1001/jama.298.6.655
.
- ^ a b Cartin-Ceba R, Peikert T, Specks U (decembar 2012). „Pathogenesis of ANCA-associated vasculitis”. Current Rheumatology Reports. 14 (6): 481—93. PMID 22927039. S2CID 12082375. doi:10.1007/s11926-012-0286-y.. doi:
- ^ „Granulomatosis with Polyangiitis - Symptoms, Causes, Treatment | NORD”. rarediseases.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-26.
- ^ Lopalco, Giuseppe; Rigante, Donato; Venerito, Vincenzo; Emmi, Giacomo; Anelli, Maria Grazia; Lapadula, Giovanni; Iannone, Florenzo; Cantarini, Luca (2016-04-27). „Management of Small Vessel Vasculitides”. Current Rheumatology Reports (na jeziku: engleski). 18 (6): 36. ISSN 1534-6307. PMID 27118389. S2CID 21560794. doi:10.1007/s11926-016-0580-1.
- ^ Seo P, Stone JH (jul 2004). „The antineutrophil cytoplasmic antibody-associated vasculitides”. The American Journal of Medicine. 117 (1): 39—50. PMID 15210387. doi:10.1016/j.amjmed.2004.02.030.
- ^ a b Kuan, E. C.; Suh, J. D. (2017). „Systemic and Odontogenic Etiologies in Chronic Rhinosinusitis”. Otolaryngologic Clinics of North America. 50 (1): 95—111. PMID 27888918. doi:10.1016/j.otc.2016.08.008..
- ^ Millet, A.; Pederzoli-Ribeil, M.; Guillevin, L.; Witko-Sarsat, V.; Mouthon, L. (2013). „Antineutrophil cytoplasmic antibody-associated vasculitides: Is it time to split up the group?”. Annals of the Rheumatic Diseases. 72 (8): 1273—9. PMID 23606701. S2CID 206849855. doi:10.1136/annrheumdis-2013-203255..
- ^ Schonberg, S.; Stokkermans, T. J. (2023). „Episcleritis”. PMID 30521217.
- ^ Papaliodis, G. N. (2017). „Ophthalmologic manifestations of systemic vasculitis”. Current Opinion in Ophthalmology. 28 (6): 613—16. PMID 28817388. S2CID 36254262. doi:10.1097/ICU.0000000000000422..
- ^ Wojciechowska J, et al. Granulomatosis with polyangiitis in otolaryngologist practice: A review of current knowledge. Clinical and Experimental Otolaryngology. 2016;9:8.
- ^ WALTON EW (1958). „Giant-cell granuloma of the respiratory tract (Wegener's granulomatosis)”. Br Med J. 2 (5091): 265—70. PMC 2026251 . PMID 13560836. doi:10.1136/bmj.2.5091.265..
- ^ Marzano, AV; Balice, Y; Tavecchio, S; Desimine, C; Colombo, A; Berti, E (april 2015). „Granulomatous vasculitis”. Giornale Italiano di Dermatologia e Venereologia. 150 (2): 193—202. PMID 25791629..
- ^ a b Guillevin L, Lhote F, Gayraud M, Cohen P, Jarrousse B, Lortholary O, et al. Prognostic factors in polyarteritis nodosa and Churg–Strauss Syndrome. „A prospective study in 342 patients”. Medicine (Baltimore). 75: 17—28. 1996..
- ^ Singer, Ora; McCune, W. Joseph (2017). „Update on maintenance therapy for granulomatosis with polyangiitis and microscopic polyangiitis”. Current Opinion in Rheumatology. 29 (3): 248—253. ISSN 1531-6963. PMID 28306595. S2CID 35805200. doi:10.1097/BOR.0000000000000382.
Spoljašnje veze uredi
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
