Википедија

Građanski rat u Ingušetiji

Rat u Ingušetiji počeo 2007. godine kao eskalacija pobune u Ingušetiji povezana sa separatističkim sukobom u Čečeniji[1]. Sukob je opisan kao građanski rat od strane lokalnih aktivista za ljudska prava i opozicionih političara, dok su ostali o njemu govorili kao ustanku[1].[2]. Do sredine 2009. godine, sukob u Ingušetiji je prevazišao sukob u Čečeniji kao i većinu Severno Kavkaskim republikama[3] Međutim, do 2015. godine pobunjenici u Republici Ingušetiji u velikoj meri oslabljen, a broj žrtva znatno opao.

Građanski rat u Ingušetiji

Reprblika Ingušetija i Čečenija.
Vreme21. jul 2007. — 19. maj 2015.
Mesto
Ingušetija
Ishod Ruska pobeda;
Pobuna u velikoj meri potisnuta sa nekoliko desetina militanata preostalih
Sukobljene strane
 Rusija
 Ingušetija		 Kavkaski emirat
Ingušetija Ingušetska opozicija
Ingušetski gerilci
Komandanti i vođe
Vladimir Putin
Ingušetija Murat Zazikov
Ingušetija Murat Zazikov		 Džohar Dudajev
Ingušetija Ahmed Jevlojev
Ingušetija Said Burjatski
Ingušetija Artur Getagažev
Jačina
10.000 vojnika 3.000 pobunjenika
Žrtve i gubici
400 ubijenih policajaca (2005-2010)
93 ubijenih vojnika (2010-2014)		 182 ubijenih (2010-2014)

Istorija sukoba uredi

Dana 26. jula 2007. godine, masivna bezbednosna operacija je pokrenuta u Ingušetiji, koja je izazvana nizom napada uključujući i pokušaj atentata na predsednika Murata Ziazikova pet dana ranije[4][5]. Moskva je poslala dodatnih 2.500 vojnika, skoro trostruko više od broja specijalnih snaga u Ingušetiji.[6]. U narednih nekoliko dana, stotine ljudi je uhapšeno u racijama, dok je nekoliko oficira bezbednosti ubijeno i ranjeno u daljim napadima. Do oktobra 2007. godine, policijske i bezbednosne snage u Ingušetiji su izdale naređenje da se zaustavi informisanje medija o bilo kakvim "incidenatima terorističke prirode[7]"

U 2008. godini, Magomed Jevlojev, vlasnik veoma kritičnog opozicionog sajtu Ingushetia.ru, ubijen je u policijskom pritvoru. Posledice ubistva obeležile su porast broja separatističkih aktivnosti i animoziteta prema Rusiji i Rusima među Ingušetskim stanovništvom. U centru ovog spora je nepopularnai predsednik Murat Ziazikov, bivši KGB-ov general koji je kritikovan i od strane grupa za ljudska prava i nekih u ruskoj vladi.[8]. Ingušetijski ministar unutrašnjih poslova Musa Medov je bio meta bombaša-samoubice u oktobru 2008. godine[9] Eventually, Zyazikov was asked to resign. Na kraju, od Ziazikova je zatraženo da podnese ostavku. Dana 30. oktobra 2008. godine, ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je dekret da ukloni Ziazikova iz kancelarije i zameni ga sa potpukovnikom Junus-Bek Jevkurovim. Ovo je pozdravila ingušetska opozicija kao pobedu[10]

Međutim, nasilje nije prekinuto. Prema policijskim izvorima, skoro 50 ljudi (uključujući i 27 pobunjenika, 18 policajaca i dva civila) je poginulo u skoro svakodnevnim sukobima u ovoj maloj republici ( koja broji manje od 500.000 stanovnika) u prva tri meseca 2009. godine u atentatima i pokušajima atentata na ličnosti od visokog profila. Dana 10. juna 2009. gopdine Aza Gazgirejev.[11], zamenik glavnog načelnika Vrhovnog suda Ingušetije, ubijen je, a 13. juna bivši zamenik premijera Bašir Aušev je ubijen ispred svoje kuće[12]. Predsednik Ingušetije Jevkurov je ozbiljno ranjen u bombaškom napadu bombaša samoubice 22. juna[13], a ministar za izgradnju Ruslan Amerhanov je ubijen u svojoj kancelariji u avgustu[14] U oktobru 2010. godine, ogranak u Ingušetiji islamističke grupe Kavkaskog Emirata najavile su moratorijum na ubijanje policajaca; prema riečima predsednika Jevkurova, 400 policajaca je ubijeno u Ingušetiji u pet godina do 2. oktobra 2010. godine.

Nakon 2010. godine, nivo nasilja u Ingušetiji je počeo da opada i taj se trend nastavio.[15], tako da sa ukupnim žrtvama u Republici pada za više od 60 odsto od 2013. do 2014. godine[16]. U 2014. godini pobunjenički lider Artur Getagazhev je ubijen od bezbednosnih snaga. Sredinom 2015. godine, Jevkurov izjavio je da je pobuna u Republici je ugušena. On je rekao da se 80 boraca iz grupe predalo i data im je amnestiju, a preostali su aktivni pobunjenici svedeni na znatno smanjeni broj[17] Razlozi za ovaj pad, koji se ogleda šire tokom pobune na Severnom Kavkazu, uključeni su smrt visokih komandanata pobunjenika, povećano ciljanje od strane snaga bezbednosti na napade infrastrukture od strane pobunjenika, i egzodus pobunjenika u drugim zonama sukoba.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Galpin, Richard. Ingushetia in 'state of civil war', BBC News, 23 November 2008
  2. ^ Blomfield, Adrian (1. 9. 2008). „Russia faces new Caucasus uprising in Ingushetia”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 30. 4. 2010. 
  3. ^ Bigg, Claire. Five Years After Nazran, Ingushetia Still Plagued By Militant Violence, Radio Free Europe/Radio Liberty, 19 June 2009
  4. ^ Russia: Security Sweep Fails To Stem Violence In Ingushetia
  5. ^ Suspects Detained In Ingushetia After Attack On FSB
  6. ^ Violence escalates in turbulent Russian region
  7. ^ "Russia: Moscow Says It Will Punish U.S. TV Network Over Basaev Interview". RadioFreeEurope RadioLiberty. August 3, 2005.
  8. ^ Vatchagaev, Mairbek (6. 11. 2008). „The Demise of Murat Zyazikov”. Jamestown.org. Pristupljeno 22. 4. 2011. 
  9. ^ Abdullaev, Nabi (1. 10. 2008). „Suicide Bomber Fails In Nazran Attack Bid”. Moscow Times. Arhivirano iz originala 18. 10. 2008. g. Pristupljeno 20. 10. 2008. 
  10. ^ „Zyazikov Steps Down”. North Caucasus Analysis. The Jamestown Foundation. 31. 10. 2008. Pristupljeno 8. 5. 2011. 
  11. ^ Dozens dead in Russian insurgency, BBC News, 17 April 2009
  12. ^ „Another Killing in Region Bordering Chechnya”. New York Times. Associated Press. 10. 6. 2009. Pristupljeno 22. 6. 2009. 
  13. ^ „Attack on Russian regional leader”. BBC News. 22. 6. 2009. Pristupljeno 2. 1. 2010. 
  14. ^ Minister shot dead in restive Ingushetia, France24, 13/08/2009
  15. ^ „Russian Economist Denounces Yevkurov’s Record in Ingushetia”. Jamestown Foundation. 4. 8. 2014. Pristupljeno 22. 5. 2015. 
  16. ^ „Why Is The Death Toll Tumbling In The North Caucasus?”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. 10. 2. 2015. Pristupljeno 22. 5. 2015. 
  17. ^ „Yevkurov Says Insurgency 'Defeated' In Ingushetia”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. 19. 5. 2015. Pristupljeno 22. 5. 2015. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грађански_рат_у_Ингушетији&oldid=25918693”