Отворите главни мени

Ингушетија, или званично Република Ингушетија (рус. Республика Ингушетия, ингушки: ГӀалгӀай Мохк) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору северног Кавказа.

Република Ингушетија
рус. Республика Ингушетия / инг. ГӀалгӀай Мохк
Застава Ингушетије
Застава
Грб Ингушетије
Грб
Caucasus Mountains Ingushetia.jpg
Држава Русија
Федерални округСевернокавкаски
Главни градМагас
ПредседникЈунус-Бек Јевкуров
Површина2.963 km2
Становништво2014.
 — број ст.453.010
 — густина ст.152,89 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Већи градови Ингушетије
Топографска мапа Ингушетије
Мапа Ингушке аутономне области 1931. године
Председничка резиденција у граду Магасу

Главни град републике је град Магас.

По површини коју заузима, ово је најмања од руских република.

ЕтимологијаУреди

Република је добила име по титуларном народу Ингуши који су најбројнији народ у републици (са око 95 %). Етимологија имена овог народа није тачно позната, али се претпоставља да води од назива села Ангушт, које Осети зову Тарскоје и које значи „долина реке Терек“, а слично значење има и на ингушком. Иначе, Ингуше себе зову Гиалгиај, за што неки истраживачи тврде да значи „становници куле“, „градитељи итд“.

ИсторијаУреди

Ингуши су староседелачки народ Кавказа и спадају у етнолингвистичку скупину севернокавкаских народа, а у етничком смислу су им сродни Чечени, као и староседелачки народи Дагестана. Историја Ингуша је тесно повезана са историјом Чечена. Од 9. до 12. века међу Ингушима се раширило хришћанство, а у 19. веку ислам. Од 1810. године, територије насељене Ингушима су у саставу Руске државе. У време постојања Совјетског Савеза формира се Ингушка аутономна област, да би се 1934. године она спојила са Чеченском аутономном облашћу у Чеченско-Ингушку аутономну област, чији је статус 1936. године уздигнут на ниво аутономне републике, која постаје позната као Чечено-Ингушетија.

Током Другог светског рата, делове Чечено-Ингушетије окупирали су нацисти. Због оптужбе да су становници републике сарађивали са нацистима, република је укинута 1944. године, по Стаљиновој наредби, а чеченско и ингушко становништво је депортовано у Казахстан. Уместо Чечено-Ингушетије формирана је Област Грозни, која је постојала све до 1957. године, када је Чеченско-Ингушку републику обновио Никита Хрушчов, а чеченском и ингушком становништву било је дозвољено да се врати.

Године 1991, Чечено-Ингушетија проглашава независност, да би затим била подељена на фактички независну Чеченску Републику Ичкерију и Републику Ингушетију (формирану 1992. године), која остаје у саставу Русије. Због конфликта у Чеченији, као и етничког конфликта између Ингуша и Осета у Северној Осетији, у Ингушетију је дошао знатан број ингушких и чеченских избеглица из ових република, тако да су избеглице 2000. године чиниле половину становништва Ингушетије. 2002. године, престоница Ингушетије пресељена је из града Назрања у новоосновани град Магас.

СтановништвоУреди

Кретање броја становника
2002.2010.
467.294412.529

ГрадовиУреди

Највећи градови републике су (са приказом броја становника 2009. године): [1]

Напомена: главни град Ингушетије, Магас, основан је 1995. године и по попису из 2002. године имао је 275 становника, што га чини најмањим градом и најмањом престоницом у Русији.

Етнички саставУреди

Попис из 1926. годинеУреди

Попис из 1939. годинеУреди

Попис из 2002. годинеУреди

Попис из 2010. годинеУреди

РелигијаУреди

Главна религија у републици је сунитски ислам, са мањим бројем суфи муслимана и других.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди