Северна Осетија — Аланија

Северна Осетија (осет. Цæгат Ирыстон, рус. Северная Осетия) или Аланија (осет. Алани, рус. Алания), званично Република Северна Осетија — Аланија (осет. Республикӕ Цӕгат Ирыстон — Алани, рус. Респу́блика Се́верная Осе́тия — Ала́ния), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору северног Кавказа.

Република Северна Осетија — Аланија
Республикӕ Цæгат Ирыстон — Алани
Республика Северная Осетия — Алания
Застава Северне Осетије — Аланије
Застава
Грб Северне Осетије — Аланије
Грб
Древний горд Цимити 03.jpg
Држава Русија
Федерални округСевернокавкаски
Главни градВладикавказ
Површина7.953 km2
Становништво2014.
 — број ст.704.245
 — густина ст.88,55 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Мапа Северне Осетије-Аланије
Мапа Северне Осетије-Аланије
Територија Северне Осетије-Аланије у саставу средњовековне Аланије - између 10. и 12. века (према осетском историчару Руслану Сулејмановичу Бзарову)
Расељење осетских племена, 13-20. век
Град Владикавказ
Осетска ношња из 18. века

Главни град републике је град Владикавказ.

Република има површину 7.953 km² и налази се на северном Кавказу. У републици је 2002. године живело око 710.000 становника.

ЕтимологијаУреди

Република је добила име по титуларном народу Осетима који су најбројнији народ у овој републици (са око 65 %). Осетини су народ иранског порекла, традиционално православне или паганистичке вероисповести.

Ово име Осетија, Руси су усвојили од грузијског назива Оси (или Осеби), а који су Грузини користили за иранске народе на Кавказу. Претпоставља се да и старо име за исти народ Алани има исто значење.[2]

Почетаком конфликта између Грузије и Јужне Осетије, у Северној Осетији је изражена потреба додавања старог имена ове земље, па је 1994. уз постојеће име републике, уврштена и реч - Аланија.

ГеографијаУреди

Северна Осетија — Аланија је планинска област лоцирана северно од Великог Кавказа. Граничи се са федералним субјектима Руске Федерације Кабардино-Балкаријом (на западу), Ставропољским крајем (на северу), као и Ингушетијом и Чеченијом (на истоку). На југу је Северна Осетија-Аланија ограничена главним гребеном Кавказа, док се на другој страни планине налази Јужна Осетија, фактички независна држава отцепљена од Грузије, са ограниченим међународним признањем, коју такође насељава осетско становништво.

ИсторијаУреди

Данашњи Осети потичу од древних скитско-сарматских племена, која спадају у групу источноиранских народа и првобитна домовина им је била средња Азија. Преци данашњих Осета били су познати као Алани и на подручје данашње Северне Осетије — Аланије су се населили у 7. веку, где су у 9. веку основали средњовековну Краљевину Аланију. У Аланији се као религија раширило православно хришћанство, под утицајем мисионара из Византије.

У 13. веку Аланију су опустошили Монголи и Татари, а од 17. века се на ово подручје шири ислам, који прихвата мањи део осетског становништва. Напади Кримског каната и Османског царства натерали су Осете у савез са Русима, у 18. веку. Територија данашње Северне Осетије — Аланије у саставу је Руског царства од 1774. године, што је чини једним од првих руских поседа на Кавказу. Данашњи главни град републике, Владикавказ, био је прво руско војно утврђење у региону.

1921. године, подручје данашње Северне Осетије — Аланије постаје део Планинске аутономне совјетске социјалистичке републике, чији је главни град био Владикавказ, а у оквиру републике је постојао Осетински округ. Северноосетинска аутономна област формирана је 1924. године, а статус региона је 1936. године уздигнут на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике, у саставу Руске СССР и Совјетског Савеза.

1991. године, Северна Осетија мења име у Северна Осетија — Аланија. Због конфликта између Јужне Осетије и Грузије, који траје од 1990. године, у Северну Осетију — Аланију се населило око 70.000 избеглица из Јужне Осетије.

Конфликт у суседној Чеченији утицао је и на Северну Осетију, која је била поприште етничких тензија и сукоба између Осета са једне и Чечена и Ингуша са друге стране. Талас терора је достигао врхунац током талачке кризе од 1. до 3. септембра 2004. године, када је у опсади једне основне школе у Беслану, коју су извршили чеченски терористи, страдало 335 цивила, и то највећим делом деца (види: Талачка криза у Беслану).

СтановништвоУреди

Кретање броја становника
1989.2002.2010.
634.009710.275712.980

Етнички саставУреди

Попис из 1989. годинеУреди

Попис из 2002. годинеУреди

По последњем попису становништва из 2002. године, у Северној Осетији — Аланији живело је укупно 710.275 становника, од чега:

ЈезикУреди

Званични језици су осетински и руски. Осетински језик припада групи иранских језика.

РелигијаУреди

Главна религија у републици је православље (Руска православна црква)[3], а у значајној мери је заступљен и ислам.

ГрадовиУреди

Скоро половина становништва живи у главном граду Владикавказу. Остали већи градови су Моздок, Беслан и Алагир. У Северној Осетији — Аланији постоји укупно 6 градова и једно насеље градског типа.

Број становника градова и већих насеља

Град/насеље Руско име Осетинско име Становништво
(1. јануар 2009)
Етничка већина
(2002)
Владикавказ * Владикавказ Дзæуджыхъæу 312.427 Осети (59,51%)
Моздок * Моздок Мæздæг 40.383 Руси (62,73%)
Беслан * Беслан Беслæн 36.183 Осети (81,77%)
Алагир * Алагир Алагир 19.528 Осети (91,07%)
Ардон * Ардон Æрыдон 16.961 Осети (76,13%)
Заводској Заводской - 15.421 -
Дигора * Дигора Дигорæ 10.694 Осети (95,81%)

Напомена: градови су у табели означени звездицом.

ПривредаУреди

Највећи део индустрије концентрисан је у престоници Владикавказу. Речни токови се делом користе за производњу електричне енергије, а Северна Осетија је позната и по производњи минералне воде. За пољопривреду се користе плодно земљиште на северу и алпске долине на југу. У планинама постоје бројни заштићени паркови природе.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди