Троицкаја

Станица (село) у Русији

Троицкаја (рус. Троицкая) насељено је место руралног типа (станица) на југу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Кримском рејону.

Троицкаја
Троицкая
Застава
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонКримски рејон
Основан1865.
Стара именаПсебедаховскаја (до 1867)
Становништво
Становништво
 — 2010.6.786
Географске карактеристике
Координате45° 08′ 08″ С; 38° 07′ 28″ И / 45.135653° С; 38.124333° И / 45.135653; 38.124333
Временска зонаUTC+3
Апс. висина8 m
Површина9,62 [1] km2
Троицкаја на карти Русије
Троицкаја
Троицкаја
Троицкаја на карти Русије
Троицкаја на карти Краснодарског краја
Троицкаја
Троицкаја
Троицкаја на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број353360
Позивни број+7 86131
ОКАТО код03 225 822 001
ОКТМО код03 625 422 101

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 6.786 становника.

Географија

уреди

Станица Троицкаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине на самом северу Закубањске наплавне равнице. Лежи на левој обали реке Кубањ, на надморској висини од 8 метара. Станица лежи на око 25 км североисточно од рејонског центра, града Кримска, односно на око 75 километара западно од покрајинске престонице Краснодара.

Кроз насеље пролази магистрални друм и пруга који повезују Кримск и Славјанск на Кубану.

Историја

уреди

Савремено насеље основано је 1865. године као станица Псебедаховскаја, а свега две године касније, 1867, добија садашње име.[2]

У децембру 1964. у станици је са радом почела фабрика јода, први и једини индустријски објекат тог типа на тлу Русије. истовремено су у ближој околини откривена значајнија лежишта нафте и природног гаса.

Демографија

уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 6.786 становника.

Кретање броја становника
2002.2010.
6.396[3]6.786[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Карта станицы Троицкая”. 
  2. ^ Азаренкова А. С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 240. — 395 с.
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

уреди