Grb Sekelja
Grb Sekelija (mađ. Székely címer) je grb koji koristi mađarska zajednica Sekelja u Rumuniji. To je plavi grb sa zlatnom osmokrakom „zvezdom-suncem“ i srebrnim polumesecom, koji se smatraju drevnim simbolima Sekelja. Dizajniran od strane Adama Konje, Nacionalni savet Sekelja usvojio ga je 2004. godine i od tada je jedan od simbola Sekelja.
| Grb Sekelja | |
|---|---|
 Civilni grb Sekelja | |
| Detalji | |
| Usvojen | 17. januar 2004. |
| Štit | Azurno polje sa zlatnom „zvezdom-suncem” i srebrnim polumesecom |
Tvrdi se da su simboli grba tradicionalni simboli Sekelja. Polumesec i sunce se koriste najmanje od 15. veka u Transilvaniji. Međutim, upotreba „zvezde sunca“ kako ju je definisao Konja je kontroverzna jer nije u skladu sa heraldičkim pravilima.
Dizajn
urediGrb Sekelja je dizajnirao Adam Konja i zvanično je usvojen 2004. godine. Sastoji se od plave pozadine sa osmokrakom zvezdom i polumesecom. Prema Konji, osmokraka „zvezda-sunce“ simbolizuje osam istorijskih sedišta Sekelja (Bardoc-Miklošvarsek, Čiksek, Đerđosek, Kezdisek, Marošsek, Orbajisek), Sepšisek i Udvarheljsek).[1][2]
Polumesec i sunce su se već u 16. veku smatrali simbolima Sekelja. U stvari, 1580. godine pojavili su se kao komponente grba Kneževine Transilvanije i transilvanijska skupština ih je usvojila kao zvanične simbole Sekelja 1659. Nakon toga, polumesec i sunce su počeli da se pojavljuju na zastavama i grbovima sedišta Sekelja.[2]
Stručnjaci su takođe kritikovali da sunce predstavljeno na zastavi Sekelja nije u skladu sa heraldičkim pravilima, jer nije heraldičko sunce, ali u stvari nije ni zvezda, već pre podseća na uzorke istkanih motiva koje su tkali i vezli Sekelji.[3][4]
Istorija grba
uredi
Jedan od prvih simbola Sekelja je grb iz 15. veka koji se sastoji od oklopljene ruke koja drži mač na crvenoj pozadini, mač probija zlatnu krunu, srce i glavu medveda, a sa obe strane ove poslednje su mesec u usponu i šestokraka zvezda. Ovo je verovatno uticalo na druge vojne zastave Sekelja tog vremena, popularišući i ove boje i simbole.[2]
Međutim, navodno je savremeni grb sa suncem i polumesecom Sekeljima dao car Svetog rimskog carstva Žigmund Luksemburški 1437. godine kao nagradu za njihovu lojalnost i vojnički trud.[2]
Godine 2003. osnovan je Nacionalni savet Sekelja. Usvojila je grb i zastavu Sekelja, koje je dizajnirao Adam Konje, zasnovane na kombinacijama starih amblema Sekeljaa, kao sopstvene simbole.[1][2]
Posteriorno, pošto je ovaj savet glavni zagovornik pokreta za autonomiju Sekelija, ovi simboli su ubrzo postali izrazi Sekeljske kohezije, saradnje i samoidentiteta. Dok je popularnost grba počela postepeno da raste, štampa i ljudi su počeli da ga nazivaju „grbom Sekelja“. Dana 5. septembra 2009, jedna organizacija Sekelja proglasila je simbole za grb i zastavu zemlje Sekelja.[1]
Reference
uredi- ^ a b v Izsák, Balázs (30. 4. 2010). „A székely jelképekről hitelesen – Kónya Ádám emlékére”. Krónika (na jeziku: mađarski).
- ^ a b v g d Kertész, Melinda (22. 2. 2013). „Mi is az a székely zászló?”. Transindex (na jeziku: mađarski).
- ^ „Székely jelképek? - I. rész”. Krónika (na jeziku: mađarski). 2. 4. 2010.
- ^ Makkay, József (25. 8. 2017). „A székely zászlóról szakértői szemmel”. Erdélyi Napló (na jeziku: mađarski).
