Википедија

Grnčarstvo

занат

Grnčarstvo je jedno od najstarijih zanata kojima se čovek bavi od davnina. Osnovni postupak je da se izabere odgovarajuća vrsta zemlje koja se potom pomeša sa vodom i dobro premesi. Dobija se testasta masa koja se potom oblikuje u različite oblike.[1]

Grnčarija koja se proizvodi različitim brzinama na električnom grnčarskom točku
Čuturica sa likom kralja Milana, pirotska grnčarija, druga polovina 19. veka. Ovaj predmet nalazi se u vlasništvu manastira Vraćevšnica

Grnčarija su proizvodi posude od pečene gline.[2] Proizvodnja grnčarije naziva se grnčarstvo. Definicija grnčarije koju koristi Američko društvo za testiranje i materijale (ASTM) je „svi pečeni keramički proizvodi koji sadrže glinu, osim tehničkih, strukturnih i vatrostalnih proizvoda.”[3] Grnčarski proizvodi su pečeni keramičarski radovi različite boje od različitih vrsta glina. Oni mogu biti glazirani ili pak neglazirani, a stvaraju se ručno na grnčarskom krugu, ali i odlivanjem u kalupima. Oni se peku u raznim tipovima peći. Tipični grnčarski proizvodi su;

  • terakota – neglazirane vaze, skulpturice, posude za cveće...
  • majolika – ukrasni predmeti, posude, vaze koje su ukrašavane pokrivnom olovnom glazurom...
  • lonci za kuvanj – koji ne smeju da imaju olovnu glazuru koja je otrovna...
  • keramika za završne radove u građevinarstvu- razni reljefi i sl.
  • kaljevi i delovi za izradu peći...
Ćup iz Zlakusa
Opeke od pečene gline
Majolika iz Meksika
Grnčar na poslu u Bangaloru, Indija
Nepečena grnčarija na tradicionalnim policama za sušenje u Conner Prairie živom istorijskom muzeju
Rekonstrukcija grnčarske radionice u Muzeju tradicionalnih zanata i primenjenih umetnosti, Trojan, Bugarska

Grnčarija je jedan od najstarijih ljudskih izuma, koji vodi poreklo iz neolitskog perioda, sa keramičkim objektima poput onih iz Gravetijenske kulture. Figura Vestoniške Venere otkrivena u Češkoj i datira unazad do 29.000–25.000. p. n. e.[4] Grnčarske posude koje su otkrivene u Đangsi u Kini su iz perioda oko 18.000. p. n. e. Rana neolitska grnčarija je nađena na mestima kao što su Jomon Japan (10.500. p. n. e.),[5] Ruski daleki istok (14.000. p. n. e.),[6][7] podsaharska Afrika i Južna Amerika.

Najstariji proizvodi su bili ručno formirani, ukrašavani su žlebovima i nisu bili glazirani, a kasnije su bili izrađivani na grnčarskom krugu koji se pokretao rukom ili nogom i bio je poznat u prednjoj Aziji i Egiptu pre 3.500. godine p. n. e, a u Evropi pre 1.000. godine p. n. e. Kod slovenske keramike se odomaćio tek u 11–12. veku. Proizvodi su bili glazirani i oslikani. U grnčarstvu su se proslavili uglavnom Grci. Srednjovekovna grnčarija se izravnavala sa savremenim grnčarskim proizvodima umetničkih zanata. Posude plemenitih formi su bile ukrašavane žlebovima i plastičnim ukrasima koje su bile stvarane utiskivanjem formi koje su bili od ljudskih i životinjskih glavica do plodova malina. U novije vreme oživljava grnčarska dekorativna plastika.

Grnčarija se pravi formiranjem keramičkih (obično glinenih) objekata željenog oblika i njihovim zagrevanjem do visokih temperatura u kilnu, čime se uklanja sva voda iz gline, i indukuju se reakcije koje dovode do permanentnih primena. Time se povećava jačina i tvrdoća, i ustaljuje se oblik. Glineno telo se može dekorisati pre ili nakon pečenja. Pre procesa oblikovanja, glina se mora pripremiti. Mešenje pomaže u osiguravanju ravnomerne vlažnosti u celokupnoj masi. Vazduh zarobljen unutar glinene mase se mora ukloniti. To se naziva „deovazdušavanjem” i može se ostvariti bilo pomoću mašine zvane vakuumski pag ili ručno putem mešenja. Mešenje isto tako može da pomogne u ostvarivanju ravnomernog sadržaja vlage. Nakon pripreme glinene mase, ona se oblikuje primenom mnoštva tehnika. Nakon oblikovanja, predmeti se suše i zatim peku.

Terminologija uredi

 
Grnčar pravi posudu od gline.

U srpskom jeziku danas se koriste tri različita termina za izradu predmeta od pečene gline. To su lončarstvo, grnčarstvo i keramika. Ovi termini koji su inače različitog porekla ne samo da su odomaćeni u svakodnevnoj upotrebi već i u literaturi.[8]

Zlakusani (zanatlije iz sela Zlakuse koji pripadaju užičkom centru grnčarstva) svoj zanat nazivaju lončarstvo po imenu osnovnog suda koji proizvode (lonac), dok je u centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji uobičajen izraz grnčarstvo (po reči grne koju su pirotski majstori upotrebljavali za označavanje osnovnog suda koji su izrađivali u svojim radionicama). U pojedinim krajevima su se u dvadesetom veku podjednako upotrebljavala oba termina, ali danas preovlađuju termini „grnčar„ i „grnčarstvo„ a lončarstvo je sinonim.
Grnčar

Grnčar je danas, uobičajen termin za majstora koji izrađuje predmete od gline i peče ih u posebnoj grnčarskoj peći, kako kod gradskih tako i kod seoskih zanatlija.[9][10]

Prema podacima koje je prikupio Trubačev, grnčar – гончар je bio naziv za izrađivača glinenih posuda u svim istočnoslovenskim jezicima, dok se u južnoslovenskoj varijanti, inače veoma bogatoj po originalnosti nalazi i imenica „lončar, kasnijeg porekla (1opьsь), koja prema ovom autoru predstavlja svojevrsnu kulturnu inovaciju, nastalu prema formi reči „grnčar”.[11]

Kako se nekada glina gazila nogama, a potom mlela u ručnim presama, što je bio veoma težak i dosta prljav posao, grnčare su često nazivali „kaljavci“.

Lončar

Lončar je najstariji termin u južnoslovenskoj varijanti jezika i u upotrebi je u pirotskom, potpećkom ali i drugim krajevima Srbije. Jedan od najstarijih ločarskih esnafa u Srbiji, bio je onaj osnovan u Pirotu pod nazivom „Ločarski esnaf u Pirotu” još 1840. godine.[12]

Ipak treba dopustiti mogućnost i da kasniji naziv „lončar“ zapravo ukazuje na diferencijaciju u okviru grnčarskog zanata, odvajanjem izrađivača posuda u zasebnu grupu, ili pak podelu prema vrsti posuda.

Keramičar

Termin „keramika“ je novijeg datuma. Sudeći po pojedinim sačuvanim nazivima, izgleda da se naziv „grnčar” odnosio ne samo na proizvođače posuda, već i ostale keramike, i kao takav ostaje dugo u upotrebi. Materijalni nalazi i nešto kasniji nazivi, u vezi obrade keramike ukazuju makar na dve osnovne grupacije: grnčare koji su proizvodili posuđe i druge predmete i grnčare – keramičare, koji proizvode tehničku grnčariju, poput cevi, opeke ili pločice.

Faze proizvodnje uredi

 
Grnčari u poslu u Jauri, Madja Pradeš, Indija

Glineni proizvodi poprimaju različite fizičke karakteristike tokom izrade keramike.

  • Predmeti od sirove gline. Pri dovoljnom sadržaju vlage, predmeti su u ovom stanju veoma plastični (oni su mekani i savitljivi, i stoga se mogu lako deformisati pri rukovanju).
  • Otvrdnuti glineni predmeti su delimično osušeni. U ovoj fazi glineni predmeti imaju oko 15% vlage. Oni su u ovom stanju veoma čvrsti i maloj meri fleksibilni. Obrezivanje i dodavanje ručke se obično vrše u ovoj fazi.
  • Potpuno isušeni predmeti imaju sadržaj vlage od ili blizu 0%. Oni su spremni za tretman u peći.
  • Biskvit[13][14] se odnosi na glinu nakon što je predmet oblikovan u željenu formu i ispečen u peći prvi put, što je poznato kao „biskvitno pečenje”. Ovim se glineni predmet menja na nekoliko načina. Mineralne komponente gline podležu hemijskim promenama čime se menja boja gline.
  • Glazurno pečenje je finalna faza u proizvodnji dela grnčarije. Glazura se može primeniti na biskvitnu formu i predmet se može dekorisati na nekoliko načina. Nakon toga predmet se „glazurno peče”, što uzrokuje topljenje glazurnog materijala, i njegovo prianjanje za predmet. Glazurno pečenje isto tako još više otvrdnjava predmet pošto se hemijski procesi u glini nastavljaju.

Glina i mineralni sadržaj uredi

Postoji nekoliko materijala koji se nazivaju glinom. Svojstva po kojima se razlikuju su: plastičnost, maleabilnost tela; mera u kojoj oni apsorbuju vodu; i skupljanje, mera u kojoj se njihova veličina redukuje nakon uklanjanja vode. Različite gline se razlikuju po načinu na koji one odgovaraju na pečenje. Glineni predmeti se mogu ukrasiti pre pečenja. Pre nekih procesa oblikovanja, glina se mora pripremiti. Različite gline se sastoje od različitih tipova i količina minerala što određuje karakteristike rezultirajuće grnčarije. Mogu da postoje regionalne varijacije u svojstvima materijala koji se koristi za produkciju grnčarije, i to može da dovede do robe koja je jedinstvena za dati lokalitet. Ustaljena je praksa da se glina i drugi materijali mešaju da bi se proizveli glineni predmeti podesni za specifične svrhe. Zajednička komponenta glinenih predmeta je mineral kaolinit. Druga mineralna jedinjenja u glini mogu da deluju kao fluksovi koji snižavaju temperaturu vitrifikacije predmeta. Ovo je spisak različitih tipova gline koji se koriste za grnčariju.[15]

 
Priprema gline za grnčariju u Indiji
  • Kaolinit, se ponekad naziva kineskom glinom, jer je prvi put korišten u Kini. Koristi se za porcelan.
  • Bol glina je ekstremno plastična, sitnozrna sedimentarna glina, koja može da sadrži izvesnu količinu organske materije. Male količine se mogu dodati u porcelan da bi se povećala plastičnost.
  • Vatrostalna glina ima nešto niži procenat fluksova od kaolinita, ali je obično sasvim plastična. Ona je toplotno visoko otporna forma gline, koja se može kombinovati sa drugim glinama da bi se povećala temperatura pečenja i može se koristiti kao sastojak za pravljenje visokotemperaturnih tipova keramike.
  • Visokotemperaturna glina je podesna za pravljenje visokotemperaturne keramike. Ova glina ima mnoge karakteristike vatrostalne i bol gline, ima finija zrna poput bol gline, ali je otpornija na toplotu poput vatrostalne gline.
  • Obična crvena glina i škriljasta glina sadrže biljne i željezno-oksidne nečistoće, što ih čini korisnim za izradu cigle, ali su generalno nepodesne za grnčariju izuzev pod specijalnom uslovima određenih depozita.[16]
  • Bentonit je ekstremno plastična glina koja se može dodati u malim količinama drugim vrstama gline da bi se poboljšala plastičnost.

Metodi oblikovanja uredi

 
Čovek oblikuje grnčariju okretanjem na točku. (Kapadokija, Turska)
 
Oblikovanje na grnčarskom točku; Gulšehir, Turska

Grnčarija se može oblikovati na više načina među kojima su:

  • Ručno oblikovanje je najraniji metod formiranja predmeta od gline. Predmeti se mogu ručno konstruisati iz glinenih namotaja, kombinovanjem sa ravnim glinenim pločama, udubljivanjem glinenih kugli ili nekom kombinacijom tih pristupa. Delovi ručno napravljenih posuda se obično spajaju pomoću šlikera, vodene suspenzije gline. Glineni predmet se može ukrasiti pre pečenja. Pre pojedinih procesa oblikovanja, glina se mora pripremiti kao što je slučaj sa posuđem. Pojedini sturdijski grnčari smatraju da je ručno oblikovanje primerenije kreiranju jedinstvenih umetničkih radova.
Grnčar oblikuje premet na grnčarskom kolu sa električnim pobonom
 
Klasično grnčarsko kolo u Erfurtu, Nemačka
  • Grnčarsko kolo. U procesu obrade sa grnčarskim kolom (koji se u engleskom jeziku naziva throwing, što potiče od staroengleske reči thrawan sa značenjem „okretati“ ili „obrtati“,[17]) glinena kugla se stavlja u centar obrtnog točka, zvanog grnčarsko kolo, koji grnčar okreće stopalom ili električnim motorom promenljive brzine. Pri ovom procesu rotirajuća mekana masa gline se oblikuje pritiskanjem, stiskanjem i nežnim izvlačenjem naviše i ka spoljašnjosti radi formiranja šupljih predmeta. Prvi korak je pritiskanje okrugle glinene kugle naniže i ka unutra radi ostvarivanja perfektne rotacione simetrije, što se naziva „centriranjem”, i to je najvažnija veština koju je potrebno savladati pre sledećih koraka: otvaranje (pravljenje centralne šupljine u čvrstoj glinenoj kugli), pravljenje poda (pravljenje ravnog ili zaokruženog dna unutar posude), izvlačenje (povlačenje naviše i oblikovanje zidova do ravnomerne debljine), i obrezivanje ili skidanje (uklanjanje suvišne gline pri rafinaciji oblika ili radi formiranja stopala).
Znatna veština i iskustvo su neophodni za pravljenje lonaca prihvatljivog kvaliteta, i dok posude mogu da imaju visoku umetničku vrednost, reproduktivnost metoda je mala.[18] Zbog njenih naslednih ograničenja, ova tehnika se može koristiti jedino za pravljenje posuda sa radijalnom simetrijom na vertikalnoj osi. One se mogu izmeniti putem utiskivanja, ispupljivanja, rezbarenja, žlebljenja, i zasecanja. Osim grnčarovih ruku ove tehnike koriste alate, uključujući lopatice, nakovnje i rebra, i one specifično dizajnirane za sečenje ili probadanje kao što su noževi, alati za poliranje, igle i žice. Glineni predmeti se mogu dodatno modifikovati pričvršćivanjem ručki, poklopaca, stopala i zaperaka.
  • Granulatno presovanje: Kao što ime sugeriše, ovo je operacija oblikovanja grnčarije presovanjem gline u semisuvom i granulisanom stanju u kalupe. Glina se presuje u porozne kalupe kroz koje se voda pumpa od visokim pritiskom. Granularna glina se priprema putem sprejnog sušenja čime se formira fini i slobodno protočni materijal sa sadržajem vlage između 5 i 6%. Granulatno presovanje, takođe poznato kao presovanje praha, je u širokoj primeni u proizvodnji keramičkih pločica i, sve više, ploča.
  • Injekciono livenje: Ovo je proces formiranja oblika za industriju posuđa koji je baziran da metodu uspostavljenom pre dugo vremena za formiranje termoplastike i nekih metalnih komponenti.[19] On je poznat pod nazivom Porcelansko injekciono oblikovanje, ili PIM (engl. Porcelain Injection Moulding).[20] Ovaj proces je podesan za masovnu produkciju predmeta kompleksnih oblika. Jedna značajna prednost ove tehnike je da omogućava produkciju čaša, uključujući dršku, u jednokratnom procesu, i stoga eliminiše operaciju dodavanja drške i omogućava formiranje jače veze između šolje i drške.[21] Masa kojom se pune kalupi je smeša od oko 50 do 60% nepečene mase u obliku praha, zajedno sa 40 do 50% organskih aditiva koji se sastoje od veziva, lubrikanata i plastifikatora.[20] Ova tehnika nije tako široko korišćena kao druge metode oblikovanja.[22]
  • Obrada džigerom i džolijem: Ove operacije se izvode na grnčarskom kolu i omogućavaju skraćivanje vremena neophodnog za formranje posuđa standardnog oblika. Obrada džigerom je operacija pri kojoj se oblikovani alat dovodi u kontakt sa plastičnim glinenim komadom tokom formiranje, koji je postavljen u rotirajući gipsani kalup na kolu. Džigerski alat oblikuje jedno lice dok kalup oblikuje drugo lice. Obrada džiregom se koristi jedino u produkciji ravnog posuđa, kao što su tanjiri, dok se slična operacija, obrada džolijem, koristi u produkciji posuđa sa otvorom kao što su šolje. Ove dve operacije su korištene u produkciji grnčarije od 18. veka. U industrijskoj proizvodnji velikih razmera, ove operacije su obično automatizovane, što omogućava njihovo obavljanje primenom poluobučene radne snage.
  • Mašina sa valjkom: Ova mašina se koristi za oblikovanje žica na rotirajućem kalupu, poput obrade džigerom i džolijem, ali pri čemu su rotacioni alati za davanje oblika zamenjeni fiksnim profilom. Alat za rotaciono oblikovanje je plitki konus koji ima isti dijametar kao i posuda koja se formira i oblikovan je željenu formu. Posude se mogu na ovaj način oblikovati koristeći relativno nekvalifikovanu radnu snagu, u jednoj operaciji sa brzinom od oko dvanaest komada u minutu, mada to varira u zavisnosti od veličine predmeta koji se prave. Ove mašine je razvila firma Service Engineers u UK neposredno nakon Drugog svetskog rata, i one su brzo našle primenu u proizvodnim postrojenjima širom sveta. One i danas predstavljaju dominantni metod za produkciju posuđa.[23]
  • Livenje pritiskom: Specijalno razvijeni polimerni materijali se koriste za izradu kalupa koji su otporni na spoljašnje pritiske do 4,0 MPa – što je znatno više od gipsanih kalupa kod kojih kapilarne sile odgovaraju pritisku od oko 0,1–0,2 MPa. Visok pritisak omogućava znatno brže livenje i stoga brže proizvodne cikluse. Osim toga, primena vazduha pod visokim pritiskom kroz polimerne kalupe nakon vađenja odlivka znači da se ciklus može da započne odmah u istom kalupu, za razliku od gipsanih kalupa koji zahtevaju dugotrajno sušenje. Polimerni materijali imaju mnogo veću izdržljivost od gipsa i stoga je moguće postići oblike proizvoda sa boljim dimenzionim tolerancijama i daleko dužim trajanjem kalupa. Livenje pod pritiskom razvijeno je 1970-ih godina za proizvodnju sanitarne opreme, a u skorije vreme je našlo primenu u izradi stonog pribora.[24][25][26]
  • RAM presovanje: Ovaj metod se koristi za oblikovanje posuđa presovanjem glinenog diska između dve porozne ploče u željeni oblik. Nakon presovanja kompresovani vazduh se produvava kroz pore i time se oslobađa odlivak.
  • Slip livenje: Ovaj pristup je idealno prilagođen pravljenju predmeta koji se ne mogu formirati putem drugih metoda oblikovanja. Masa za livenje se pravi mešanjem gline sa vodom. Ona se sipa u visoko apsorptivni gipsani kalup. Voda biva apsorbovana kalupom ostavljajući slog gline koji pokriva unutrašnje površine i poprima unutrašnji oblik kalupa. Suvišna livna masa se odliva iz kalupa, koji se zatim otvara i odlivak se odvaja. ovaj metod livenja nalazi široku primenu u izradi sanitarnih proizvoda i takođe se koristi za izradu manjih predmeta, kao što su komplikovane detaljne figurine.

Arheologija uredi

 
Grnčarija nađena u Čatal Hojuku, iz šestog milenijuma p. n. e.

Istraživanje keramike može da pomogne u sticanju uvida u drevne kulture. Keramika je izdržljiva, a bar fragmenti često prežive dugo nakon što artefakti izrađeni od manje izdržljivih materijala propadnu do te mere da su neprepoznatljivi. U kombinaciji sa drugim dokazima, istraživanje artefakata keramike je od pomoći u razvoju teorija o organizaciji, ekonomskom stanju i kulturnom razvoju društava koja su proizvela ili stekla keramiku. Istraživanje keramike takođe može da omogući izvlačenje zaključaka o svakodnevnom životu kulture, religiji, društvenim odnosima, stavovima prema susedima i sopstvenom svetu, kao i o načinu na koji kultura shvata univerzum.

Hronologije zasnovane na grnčarstvu često su esencijalne pri datiranju kultura koje nisu imale pismo, a često su od pomoći i u davanju istorijskih kultura. Analiza elemenata prisutnih u tragovima, uglavnom pomoću neutronske aktivacije, omogućava precizno identifikovanje izvora gline. Termoluminiscentno testiranje se koristiti za procenu datuma poslednjeg pucanja. Ispitivanjem grnčarskih ostataka iz preistorijskog doba, naučnici su saznali da prilikom pečenja na na visokim temperaturama, željezni materijali u glini beleže tačno stanje magnetskog polja Zemlje u datom trenutku.

Istorija uredi

Biblija kaže da je Bog bio prvi grnčar 2 kada je Adama stvorio od zemlje, a da je Adam bio drugi kada je napravio zemljanu zdelu iz koje je Avelj jeo sočivo. Za čoveka koji je preminuo srpski narod često zna da kaže da je „otišao da pravi lonce, odnosno pretvoriće se u zemlju od koje je i postao, a od te iste zemlje će se praviti grnčarski predmeti. Ovo svedoči da je čovek je veoma rano osetio potrebu za sudovima u kojima će skupljati, prenositi i čuvati tečnost duže vremena.

Grnčarstvo na tlu srednjovekovne Srbije uredi

 
Keramika na sajmu cveća u Beogradu
 
Prodajni štand grnčarije u Sijarinskoj Banji
 
Kotlić od gline, keramike. (Niš 2021)

Prema arheološkim podacima, a na osnovu obeležja grnčarije, tragova grnčarske delatnosti na terenu i pojedinačnim pomenima, utvrđeno je da se pojedini centri u Srbiji, nalaze na posedima manastira, poput Studenice, Sopoćana. Mileševe, Gradca, Banje, ili sv. Arhanđela, i dr., a važnije radionice locirane su i u okolini značajnih utvrđenih naselja: Novog Brda, Kruševca, Stalaća, Beograda, Smedereva i Niša. Dosadašnja ispitivanja novobrdske keramike ukazuju i da je ista pečena na temperaturama 800-900°, te da je rad lokalnih radionica. Slične temperature u sličnom vremenskom periodu beleži se između ostalih i na lokalitetu Reljina gradina (Ras).315 Važnost glinenih posuda, kao vatrostalnog tehničkog materijala u metalurgiji, ali i u svakodnevnoj upotrebi, možda je dodatno uslovila i uspostavljanje lokalnih radionica, u blizini rastućih rudarskih naselja u srednjovekovnoj Srbiji.

U 14. i 15. veku grnčarski zanat ne samo da je bio toliko razvijen da je svako veće naselje imalo svoju radionicu koja je snabdevala lokalno stanovništvo, već se u to vreme, ističe i rad radionica u blizini prestolnica. Na osnovu nalaza keramike u Kruševcu,[27] i njenog poređenja sa onom iz Stalaća, u kom se pretpostavlja postojanje grnčarske radionice, a u kom je ili u čijoj blizini je postojala i posebna radionica, koja je radila i samo za vlastelu, pretpostavlja se da je ovih radionica bilo i u samom Kruševcu ili u njegovoj neposrednoj blizini.[28] Sa preseljenjem prestolnice i dvora, iz Kruševca u Beograd, nov stil se javlja paralelno i u Beogradu i kasnije Smederevu,[29] do čega dolazi i usled preseljavanja dela zanatlija, pa i grnčara u novi stoni centar. U kolikom procentu su se grnčari javljali u okviru majstorskih sela, posvećenih jednom zanatu, nije poznato, ali o njihovom postojanju svedoče toponimi.[30]

Pronalaskom grnčarskog točka postupak izrade predmeta koji su okrugli je veoma ubrzan. To se pre svega odnosi na posude kao što su vaze, lonci i sl... Po završetku izrade predmeta, isti se ostavlja u hladovinu, na promaju, da se suši. Ako se želi dobiti glazura i boja na gotovom proizvodu, onda se on premazuje, oslikava, materijalima koji imaju funkciju boje. Grnčarija se potom peče u specijalnim pećima (na drva - primitivnije ili električnu struju - modernije). U zavisnosti od tehnologije pečenja i veličine predmeta, ono može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.

Posle pečenja, hlađenje mora biti postupno da predmeti ne bi popucali. To se i pored najveće pažnje ipak dešava, a obim štete, zavisi od veštine grnčara koji to radi.

U Srbiji je najpoznatija grnčarija iz okoline Užica. Nedaleko od Užica u selu Zlakusa postoji veoma kvalitetna glina koja se mešanjem sa kvarcnim mlevenim kamenom koristi za izradu lonaca, peka (tepsija za meso)... Nadaleko je čuven vojnički pasulj, svadbarski kupus i drugi užički specijaliteti pečeni u toj grnčariji jer time dobijaju poseban ukus.

Postoji veliki broj umetnika koji se bave grnčarijom. Oni sebe nazivaju keramičarima.

Najfiniji tip grnčarije je porcelan, koji je najteži za izradu, najfiniji i najskuplji. Čuven je češki i kineski porcelan.

Grnčarska slava

Lončarska slava je na tlu Srbije Sveti Spiridon, koja uvek pada u okviru božićnog posta 12/25. decembra i nepokretan je praznik. Pored grnčara, ovog sveca slave i neki drugi esnafi (mutavdžije, tkači i kovači).

Galerija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Persida Tomić, Narodna keramika u Jugoslaviji, Katalog izložbe, Etnografski muzej u Beogradu 1966.
  2. ^ 'Pottery Science: materials, process and products.' Allen Dinsdale. Ellis Horwood Limited, 1986.
  3. ^ 'Standard Terminology Of Ceramic Whitewares And Related Products.' ASTM C 242–01 (2007) ASTM International.
  4. ^ „No. 359: The Dolni Vestonice Ceramics”. Uh.edu. 24. 11. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2010. 
  5. ^ Diamond, Jared (jun 1998). „Japanese Roots”. Discover. Discover Media LLC. Pristupljeno 10. 7. 2010. 
  6. ^ 'AMS 14C Age Of The Earliest Pottery From The Russian Far East; 1996-2002.' Derevianko A.P., Kuzmin Y.V., Burr G.S., Jull A.J.T., Kim J.C. Nuclear Instruments And Methods In Physics Research. B223-224 (2004) 735-739.
  7. ^ 'Radiocarbon Dating Of Charcoal And Bone Collagen Associated With Early Pottery At Yuchanyan Cave, Hunan Province, China.' Boaretto E., Wu X., Yuan J., Bar-Yosef O., Chu V., Pan Y., Liu K., Cohen D., Jiao T., Li S., Gu H., Goldberg P., Weiner S. Proceedings of the National Academy of Science USA. June 2009. 16;106(24):9595-600.
  8. ^ S. Ćirković, Proizvodnja, zanat i tehnika, 66-67
  9. ^ M. Birtašević, Srednjovekovna keramika, 23-26
  10. ^ V. Bikić, Srednjovekovna keramika Beograd, 102-108.
  11. ^ B.Wiesław, Prilozi srpskohrvatskoj etimologiji, 13-15.
  12. ^ Nikola Vučo, Raspadanje esnafa u Srbiji, knjiga prva, Beograd 1954, 78–79
  13. ^ "The Fast Firing Of Biscuit Earthenware Hollow-Ware In a Single-Layer Tunnel Kiln." Salt D.L. Holmes W.H RP737. Ceram Research.
  14. ^ "New And Latest Biscuit Firing Technology". Porzellanfabriken Christian Seltmann GmbH. Ceram.Forum Int./Ber.DKG 87, No.1/2, p.E33-E34, E36. 2010
  15. ^ Ruth M. Home, 'Ceramics for the Potter', Chas. A. Bennett Co., 1952
  16. ^ Home 1952, str. 16
  17. ^ „Dennis Krueger, Why On Earth Do They Call It Throwing?, in Ceramics Today”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2007. g. Pristupljeno 1. 10. 2017. 
  18. ^ "Whitewares: Production, Testing And Quality Control." W.Ryan & C.Radford. Pergamon Press. 1987
  19. ^ "Novel Approach To Injection Moulding." M.Y.Anwar, P.F. Messer, H.A. Davies, B. Ellis. Ceramic Technology International 1996. Sterling Publications Ltd., London, 1995. pg.95-96,98.
  20. ^ a b "Injection Moulding Of Porcelain Pieces." A. Odriozola, M.Gutierrez, U.Haupt, A.Centeno. Bol. Soc. Esp. Ceram. Vidrio 35, No.2, 1996. pg.103-107
  21. ^ "Injection Moulding Of Cups With Handles." U.Haupt. International Ceramics. No.2. 1998. str. 48-51..
  22. ^ "Injection Moulding Technology In Tableware Production." Ceramic World Review. 13, No.54, 2003. pg94, 96-97.
  23. ^ Rado 1969
  24. ^ 'Sanitaryware Technology'. Domenico Fortuna. Gruppo Editoriale Faenza Editrice S.p.A. 2000.
  25. ^ „Ceramicindustry.com”. Ceramicindustry.com. 21. 11. 2000. Arhivirano iz originala 08. 07. 2011. g. Pristupljeno 4. 9. 2010. 
  26. ^ Dictionary Of Ceramics. Arthur Dodd & David Murfin. 3rd edition. The Institute Of Minerals. 1994.
  27. ^ A. Fostikov, Zanatstvo u Kruševcu, 241-242.
  28. ^ M. Bajalović-Hadži-Pešić, Dekorisana keramika, 50;
  29. ^ M. Cunjak, Neke sličnosti između Kruševca i Smedevskog grada, 255.
  30. ^ M. Birtašević, Srednjovekovna keramika, 8.

Literatura uredi

  • Rado, Paul (1969). An Introduction To The Technology Of Pottery. Pergamon Press. 
  • Příruční slovník naučný, ČS Akadémia Vied, Praha 1963
  • Narodna enciklopedija, St. Stanojević, Zagreb, 1925–1929.
  • J. Petráň a kol., Dějiny hmotné kultury. I/1, Kultura každodenního života od pravěku do 13. století. Praha: SPN 1985
  • J. Petráň a kol., Dějiny hmotné kultury. I/2, Kultura každodenního života od 13. do 15. století. Praha: SPN 1985
  • J. Petráň (1995). Dějiny hmotné kultury. II/1, Kultura každodenního života od 16. do 18. století. Praha: Karolinum. ISBN 978-80-7184-085-5. 
  • J. Petráň (1995). Dějiny hmotné kultury. II/2, Kultura každodenního života od 16. do 18. století. Praha: Karolinum. ISBN 978-80-7184-086-2. 
  • Placáková, E.; M. Pošustová; A. Vondrušková (2004). Keramika I, Bez hrnčířského kruhu. Praha: Grada. ISBN 978-80-247-0889-8. 
  • P. Rada, Kniha o technikách keramiky. Praha: SNKLHU 1959
  • Rada, P. Slabikář keramika. Praha: Grada 1997 - 160 s. ISBN 978-80-7169-419-9. 
  • V. Scheufler, Lidové hrnčířství v Českých zemích. Praha: Academia 1972
  • Žíla, K. Průvodce keramika. Praha: Grada, 2005 - 120 s. 21 cm. ISBN 978-80-247-0920-8. 
  • Cooper, Emmanuel (2010). 10,000 Years of Pottery. University of Pennsylvania Press. 
  • ASTM Standard C 242-01 Standard Terminology of Ceramic Whitewares and Related Products
  • Ashmore, Wendy; Sharer, Robert J. (2000). Discovering Our Past: A Brief Introduction to Archaeology Third Edition. Mountain View, California: Mayfield Publishing Company. ISBN 978-0-07-297882-7. 
  • Barnett, William & Hoopes, John, ur. (1995). The Emergence of Pottery. Washington: Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-56098-517-4. 
  • Childe, V. G. Man Makes Himself. London: Watts & Co. 
  • Rice, Prudence M. (1987). Pottery Analysis – A Sourcebook. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-71118-8. 

Spoljašnje veze uredi

 
Grnčarstvo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грнчарство&oldid=27555751”