Gustav Nahtigal
Gustav Nahtigal (nem. Gustav Nachtigal; Ajhštet, 23. februar 1834 — Atlantski okean, 20. april 1885), bio je nemački istraživač središnje Afrike i posebno Sahare. Zaslužan je da su Togo i Kamerun postali nemačke kolonije.
Gustav Nahtigal | |
|---|---|
.jpg) Gustav Nahtigal | |
| Datum rođenja | 23. februar 1834. |
| Mesto rođenja | Ajhštet, Pruska |
| Datum smrti | 20. april 1885. (51 god.) |
| Mesto smrti | Atlantski okean |
Biografija uredi
Sin je luteranskog pastora.[1] Rođen je u Ajhštetu u Brandenburgu.[1] Nakon studija medicine u Haleu, Vircburgu i Grajfsvaldu nekoliko godina je stažirao kao vojni hirurg. U Nemačkoj je obolio od tuberkoloze i zbog nepovoljne klime otišao je u Alžir i Tunis.[1] Doktori su mu predvideli koju godinu života, ako ostane u Nemačkoj. Tu je kao hirurg sudelovao u nekoliko ekspedicija u unutrašnjost Sahare. Kralj Pruske mu je dao zadatak da odnese poklone sultanu Bornua, kao znak zahvalnosti zbog ljubaznosti, koju je sultan pokazivao prema nemačkim istraživačima.[1] Dve godine je putovao dok nije ispunio tu krljevu misiju. Krenuo je 1869. iz Tripolija. Posetio je Tibesti i Borku, oblasti središnje Sahare, koje su dotad bile nepoznate za Evropljane. Od Bornua krenuo je do Bagirmija, pa je nastavio put do Vadajia i Kordofana i pojavio se u Kartumu zimi 1874. Svoje putovanje je opisao u knjizi Sahara i Sudan (3 toma 1879 — 1889).
Kada je uspostavljen francuski protektorat nad Tunisom, Gustav Nahtigal je postavljen za konzula Nemačke. Tu je ostao do 1884. Posle toga ga je Bizmark poslao u zapadnu Afriku kao specijalnog komesara. Poslao ga je navodno da ispita uslove za trgovinu sa Nemačkom, ali u stvari Nemačka je nameravala da anektira neke teritorije pre Velike Britanije. Kao rezultat njegove misije Togo i Kamerun su postali nemačke kolonije. Pri povratku se udavio kraj rta Palmasa 20. aprila 1885.
Značaj uredi
Gustav Nahtigal je jedan od najvećih nemačkih istraživača. samo je Hajnrih Bart zaslužniji od njega. Najviše se interesovao za etnografiju i za tropsku medicinu. Njegova zapažanja o Africi su bila jako značajna, jer su bila detaljna i jer je nepristrasno opisivao Afrikance. Za razliku od većine tadašnjih istraživača on nije verovao u navodnu inferiornost Afrikanaca. Bio je svedok lova na robove u Africi i brojnim zverstvima afričkih vladara. Ušao je u kolonijalnu službu jer je verovao da evropska dominacija nad Afrikom može zaustaviti lov na robove i robovlasništvo.
Reference uredi
- ^ a b v g „Sahara and Sudan: The Results of Six Years Travel in Africa”. World Digital Library. 1879—1889. Pristupljeno 3. 10. 2013.
Literatura uredi
- Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - A. Tunis: "Gustav Nachtigal. Ein Philanthrop im Staatsdienst." In: Baessler-Archiv. 44 (1996), 407-424. [1]
- Gustav Nachtigal - ein deutscher Forscher und Afrika (Manuscript of speech held at the Togo Exhibition at Düsseldorf 1986. - In German only), Peter Kremer.
- Die Forschungsreisenden, in, Cornelius Trebbin & Peter Kremer, Die Tuareg. Düsseldorf 1985.
Spoljašnje veze uredi
- Sahara und Sudan als Online-Text bei www.jaduland.de
- Gustav Nachtigal das Nachtigal-Forum auf www.altmark-pur.eu
