David Garedžijski
Sveti David Garedžijski (gruz. დავით გარეჯელი) je hrišćanski svetitelj, jedan od trinaest otaca gruzijskih koji se zajedno slave 20. maja.
| David Garedžijski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 6. vek |
| Datum smrti | 604. |
Žitije
urediProzvan je Garedžijski jer je vodio život predan Bogu i tako postigao svoje podvige u Garedžijskoj pustinji, blizu Tiflisa. U starosti je bio rešio da sa nekoliko učenika posetiti Svetu Zemlju. Ostavio je manastir na upravu starcima Lukijanu i Dodu, i krenuo na put. Kada su stigli do jednog brda, odakle se video Jerusalim, David se pokolebao jer nije smatrao da je dostojan da ide stopama „Bogočoveka“. Zato je zatražio od svojih učenika da oni odu da se poklone svetinjama, a on je uzeo tri kamena i vratio se natrag. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da Gospod nije želeo da sva tri kamena budu skrivena od sveta, pa je poslao anđela da kaže Iliji, patrijarhu jerusalimskom, da od Davida uzme dva kamena i da mu samo treći ostavi kao blagoslov. Patrijarh je brzo poslao ljude, koji su stigli starca Davida i uzeli dva kamena, a njega pustili. Onaj treći kamen i do danas leži na njegovom grobu, a hrišćani veruju da ima čudotvornu silu isceljenja.[1]
Lavra
urediLavra svetog Davida Garedžijskog je svetinja Gruzijske pravoslavne crkve koja potiče iz 6. veka i tu su mošti 6.000 prepodobnomučenika koji su ubijeni nakon vaskršnje službe u 17. veku.[2]
Molitve
urediPrema hrišćanskoj tradiciji, ovom svecu se treba moliti radi izlečenja od „ženskih bolesti“ i odliva.[3] Takođe, prema verovanju, ovom svecu se mole ljudi koji žele da imaju decu.[4]
Praznik
urediSrpska pravoslavna crkva slavi ga 27. maja po crkvenom, a 9. juna po gregorijanskom kalendaru.
Reference
uredi- ^ Ohridski prolog za 27. maj (9. jun) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. mart 2007) (jezik: srpski)
- ^ Srpska pravoslavna crkva: „Mitropolit Jona u zvaničnoj poseti Gruzijskoj Pravoslavnoj crkvi“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. oktobar 2009); 16.10.2009.
- ^ „Molitve u različitim prilikama porodičnog života” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 17. 04. 2012. g. Pristupljeno 28. 11. 2009.
- ^ Manastir Lepavina: „Pitanja i odgovori“