Danijel arap Moi
Danijel arap Moi (engl. Daniel arap Moi; Sačo, 2. septembar 1924 – Najrobi, 4. februar 2020) kenijski je političar, koji je bio 2. predsednik Kenije od 1978. do 2002. godine.
| Danijel arap Moi | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Danijel arap Moi 1979. | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 2. septembar 1924. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Sačo, Kenija | ||||||||||||
| Datum smrti | 4. februar 2020. (95 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Najrobi, Kenija | ||||||||||||
| Profesija | učitelj, političar | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Afrička nacionalna unija Kenije | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Potpis |  | ||||||||||||
Biografija uredi
Rođen je 1924. godine u okrugu Sačo, u tadašnjoj britanskoj koloniji Keniji. Nakon završetka školovanja, radio je kao učitelj od 1946. do 1955. godine. Ušao je u politiku 1955. kada je postao zastupnik svoje provincije Rasedna dolina u kenijskom parlamentu. Bio je jedan od osnivača Afričke demokratske unije Kenije 1960. godine, koja je bila opoziciona stranka Afričkoj nacionalnoj uniji Kenije Džomoa Kenijate. U razdoblju pred sticanje nezavisnosti Kenije, bio je ministar za obrazovanje (1960-1961).
Nakon što je Kenija stekla nezavisnost 12. decembra 1963. Moijeva stranka KADU spojila se s Kenijatinom KANU 1964. godine. Moi je stekao Kenijatine simpatije zbog čega je napredovao u političkoj karijeri: prvobitno je bio minsitar za unutrašnje poslove od 1964, a zatim potpredsednik od 1967. godine.[1]
Predsednik uredi
Nakon Kenijatine smrti 22. avgusta 1978. godine, Moi ga je nasledio na mestu predsednika Kenije. Bio je izuzetno popularan među narodom Kenije, te je nastavio Kenijatinu politiku izgradnje stabilnog kapitalizma u Keniji. Posebno se zalagao za politiku antikomunizma.[2]
Dana 1. avgusta 1982. protiv Moija je izvršen bezuspešan državni udar, što je ovaj iskoristio za obračun s preostalim političkim protivnicima i tako ojačao svoju vladavinu. Ustavom je Kenija de jure potvrđena kao jednostranačka država (de fakto je to bila još od 1969. godine). Univerziteti su bili jedine oaze demokratije, a učenje o marksizmu na fakultetima bilo je zabranjeno. Tajna policija je efikasno kontrolisala celo društvo.
Po završetku Hladnog rata, Kenija je izgubila svoju stratešku važnost, zbog čega višpe nije dobivala toliko pomoći od Zapada kao pre.[3] Zapadnjački političari su od tog trenutka okarakterisali Moija kao despota, zbog čega je on pod pristiskom vratio višestranački sistem u Keniju 1991. godine. Uprkos tome, Moi je pobedio na izborima 1992. i 1997, koji su bili obeleženi nasiljem i protestima.
Krajem 1990-ih, međunarodne organizacije, poput Amnesti internašonala,[4] optužile su Moija za kršenje ljudskih prava i korupciju.
Život posle predsedničkog mandata uredi
Moiju je prema ustavu bilo zabranjeno kandidovanje za predsednika na izborima 2002. godine, čim je završio njegov predsednički mandat dug 24 godine. Za novog predsednika 29. decembra 2002. bio je izabran Mvai Kibaki.
Nakon silaska s vlasti, Moi je penzionisan, te je uglavnom živeo povučeno od javnog života.
Udovac je od 2004, a ima osmero dece: 5 sinova i 3 ćerke.[5]
Izvori uredi
- ^ Hon. Wanyiri Kihoro (2007) Politics and Paliamenterians in Kenya 1944–2007 Center for Multiparty Democracy
- ^ Miller, Norman and Rodger Yeager. Kenya: The Quest for Prosperity (second edition). Page 173.
- ^ News From Africa, March 2003: Stunning revelations Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jul 2006)
- ^ „Kenya”. Amnesty International Report 2000. Arhivirano iz originala 30. 11. 2005. g. Pristupljeno 12. 12. 2005.
- ^ Ghanaweb.com, 15 April 2005: DOCUMENT: Rawlings' Speech at the APARC
