Dan svetske baštine Afrike

Proglašen na 38. sednici Generalne konferencije Uneska (novembar 2015.), Dan svetske afričke baštine je prilika za ljude širom sveta, a posebno za Afrikance, da proslave nezamenljivo kulturno i prirodno nasleđe kontinenta.

Dan svetske baštine Afrike
Zvaničan naziv	Dan svetske baštine Afrike
Ustanovljen	2017. godine
Datum	5. maj
Povezan sa	Organizacija Ujedinjenih nacija

Prema Uneskovom novinskom članku, 5. maj 2017. – Dan svetske baštine Afrike, „Afrika je i dalje nedovoljno zastupljena na listi svetske baštine “. Od juna 2023, Afrika ima 54 kulturna mesta, 39 prirodnih lokaliteta i 5 mešovitih (kulturnih i prirodnih) lokacija za ukupno 98 lokacija, ili 8,47% od ukupno 1157 lokacija širom sveta. Brojni problemi „ugrožavaju same karakteristike zbog kojih je neko dobro upisano na listu svetske baštine“, uključujući oružane sukobe i ratove, zemljotrese i druge prirodne katastrofe, zagađenje, krivolov, nekontrolisanu urbanizaciju i nekontrolisani razvoj turizma. Širom sveta, 55 lokacija je identifikovano kao „opasna“, a 15 lokacija se nalazi u Africi.

UNESKO je posvećen tome da predvodi međunarodne napore da se iskoristi ogroman potencijal afričkog kulturnog i prirodnog nasleđa kao sile za smanjenje siromaštva i društvene kohezije, kao i pokretača održivog razvoja i inovacija. Kroz ovaj međunarodni dan, UNESKO ima za cilj da poveća globalnu svest o afričkom nasleđu, sa posebnim fokusom na mlade, i da mobiliše poboljšanu saradnju za njeno očuvanje na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.

Dan je ustanovljen radi podizanja svesti o ogromnom potencijalu afričkog kulturnog i prirodnog nasleđa. Takođe ima za cilj da upozori svet na ranjivost ovog nasleđa: na Listi svetske baštine u opasnosti nalazi se 21 afričko mesto.

Očuvanje i unapređenje ovog nasleđa su suštinski faktori održivog razvoja, jedine vrste razvoja koja može da odgovori na složene izazove sa kojima se Afrika danas suočava, a uključuju klimatske promene, izazov obrazovanja i privrede i brzu urbanizaciju.

Mobilisanje lokalnih zajednica, posebno mladih, oko očuvanja nasleđa, njihovo uključivanje u projekte koji vrednuju njihov kulturni identitet i prirodno okruženje, jedan je od najboljih načina za otvaranje perspektive za budućnost i razvoj. Ova mobilizacija bi se na kraju mogla pokazati najefikasnijom posebno kroz obuku i obrazovanje.

Izazovi i mogućnosti razvoja

Dan svetske afričke baštine je idealno vreme za podizanje svesti šire javnosti o hitnoj potrebi zaštite afričkog nasleđa. Irina Bokova, generalna direktorka Uneska, izjavila je da se „danas više od 23 afrička lokaliteta nalaze na Listi svetske baštine u opasnosti (...); svi su pod pretnjom i rizikom da će nestati ako ne reagujemo brzo. svako ima svoju ulogu."

Afrika, kolevka čovečanstva, i dalje je nedovoljno zastupljena na Listi svetske baštine sa samo 131 lokalitetom (12%, uključujući 90 lokaliteta u podsaharskoj Africi i 41 lokalitet u Severnoj Africi). Opasnosti čine 42% svih sajtova na Listi. Zaštita nasleđa na afričkom kontinentu suočava se sa brojnim izazovima kao što su oružani sukobi, terorizam, krivolov i ilegalna trgovina, globalno zagrevanje i prirodne katastrofe, nekontrolisana urbana ekspanzija, neregulisani turizam i rudarstvo i istraživanje nafte.

Kao odgovor na ovu situaciju, Ngorongoro deklaracija, koja je rezultat prve velike međunarodne konferencije o afričkoj svjetskoj baštini (jun 2016, Tanzanija), potvrđuje da održivi razvoj može osigurati da se ulažu odgovarajući napori za zaštitu ugroženih resursa u Africi, čineći očuvanje nasleđa pokretač održivog razvoja. Deklaracija takođe poziva „afričke države potpisnice da promovišu ulogu koju žene i mladi imaju u očuvanju i upravljanju kulturnim i prirodnim nasleđem“.

Regionalni omladinski forum Afričke svetske baštine

Regionalni omladinski forum afričke svetske baštine na temu „Povećanje učešća mladih u promociji i zaštiti afričke svetske baštine“ održan je na mestu svetske baštine na ostrvu Roben u Kejptaunu od 28. aprila do 4. maja 2016. godine. Forum je organizovao Afrički fond za svetsku baštinu (AVHF) u partnerstvu sa Vladom Južne Afrike i UNESKO-ovim Centrom za svetsku baštinu, a domaćin je bio Muzej ostrva Roben. Učesnici su bili ukupno 27 mladih iz 23 afričke zemlje – Bocvana, Kamerun, Egipat, Etiopija, Gambija, Gana, Kenija, Lesoto, Liberija, Malavi, Mauricijus, Maroko, Mozambik, Namibija, Nigerija, Sejšeli, Južna Afrika, Sudan, Tanzanija, Uganda, Zambija i Zimbabve. Ukupno je bilo četrnaest (14) žena i trinaest (13) muškaraca.

Forumu su prisustvovali i različiti zvaničnici uključujući ministra turizma Južne Afrike, g-dina Dereka Hanekoma koji je održao uvodno obraćanje na ceremoniji otvaranja, dok je na ceremoniji zatvaranja prisustvovao zamenik generalnog direktora za institucionalno upravljanje, koji je predstavljao zamenika ministra Umetnost i kultura, gđa Tizvilondi Mabudafhasi. Prisustvovali su i predstavnici Visoke komisije Kenije, Muzeja ostrva Roben, Fonda za svetsku afričku baštinu i UNESCO-ovog Centra za svetsku baštinu.