Википедија

Dečji krevetac

Dečji krevetac je mali je krevet posebno konstruisan za novorođenčad i vrlo malu decu. Osmišljen je tako da u njemu može bezbedno spavati sasvim malo dete koje već može da se uspravi na noge. Dizajn dečjeg kreveca najčešće je nalik kavezu, kako bi se dete sprečilo da izađe ili ispadne iz kreveta.

Savremeni dečji krevetac sa dnom koje se može postaviti na dva nivoa, fiksiranom ogradom sa bezbednim razmakom između rešetki i bez dodataka koji bi mogli ugroziti bezbednost deteta

Istorija uredi

 
Dečji krevetac od pruća
 
Drveni krevetac sa mrežastom ogradom koja se može spustiti

Dečji kreveci pojavili su se tek u 19. veku. Nastali su razvojem dizajna kolevke, kako bi se i nešto starija deca mogla zadržati u krevetu, bez opasnosti da ga napuste bez roditeljskog nadzora i pri tome se povrede. Istovremeno je izmenjena i visina na kojoj dete spava. Već tada smatralo da dečji krevet treba odići od zemlje zbog, kako se tada verovalo, štetnih isparenja ispod nivoa kolena.[1] Kada je dečiji krevet odignut od zemlje, uloga stranica se promenila iz praktične u sigurnosnu.

Naime, prema tada važećim shvatanjima kreveci za bebe koristili su se kada dete napuni godinu dana. Kako u tom uzrastu dete već može samostalno da stoji, postojala je opasnost da će lako moći samo da ustane iz kreveta sa niskim stranama, pa su one povećane. Često je jedna strana bila pričvršćena na šarkama, pa se mogla spustiti, kako bi se dete lakše iznelo iz kreveca (ovaj dizajn zadržan je i na savremenim krevecima). Ovakav krevetac imao je i točkiće, kako bi se po potrebi mogao je premestiti do kreveta roditelja.[1]

Značajna promena u dizajnu kreveta uopšte desila se u Italiji u 17. veku. Tada su se pojavili kreveti napravljeni od gvožđa, kako bi se rešili problemi sa stenicama, vaškama i moljcima. Ova novina ubrzo je primenjena i na dečje krevete, odnosno kolevke. Prve gvozdene kolevke pojavile su se između 1620-1640.[2] Pristalice ovakvih kreveta isticale su navodne zdravstvene koristi. Metalne kolevke i kreveci postali su popularni tokom druge polovine 19. veka. [1] Na bočne strane često je kao zaštita postavljana mreža, napravljena od kanapa ili metalnih lanaca. Tadašnji stručnjaci za brigu o deci gvožđe su smatrali higijenskim materijalom (u poređenju sa drvetom) u kome se nisu mogle nastaniti štetočine. Ovakvi metalni kreveti su često bojeni belim emajlom. Zbog toga su kasnije i proizvođači drvenih krevetaca nastavili da ih boje u tada već tradicionalnu belu boju. Na žalost, često su se koristile olovne boje koje su otrovne,[3] a poznato je da bebe svoja prva saznanja o svetu dobijaju upravo preko čula ukusa,[4] pa su lizala ove površine.

Zanimljivo je da su od 1938. godine bebe u Finskoj spavale su u kartonskim kutijama sa dušekom na dnu, koje se budućim majkama deljene kao paket za porodilje koji neophodnu opremu za porodilju i novorođenče u prvim danima.[5]

Dizajn uredi

 
Standardi određuju prihvatljive i opasne otvore u dizajnu kreveta za bebe
 
Visoka ograda sprečava dete da ispadne iz kreveta ili izađe iz njega kad počne da stoji

Standardi uredi

Kako bi se osigurala bezbednost dece u krevecima 70-ih godina 20. veka postavljeni su standardi u njihovoj izradi, što je smanjilo broj nesrećnih slučajeva sa fatalnim ishodom za 75%[6] i u velikoj meri broj povreda.[7] Ovi standardi su i dalje u upotrebi. [8]

Kreveti za bebe su dizajnirani tako da ograniče kretanje deteta na krevet. Bočne strane su visoke i nemaju uporišta za noge, kako se beba ne bi mogla uz njih popeti. Tehnički standardi takođe uključuju i materijale koji se koriste, kao i veličine različitih otvora, kako bi se sprečilo zaglavljivanje udova i glave. Ovi standardi se primenjuju u Australiji i Novom Zelandu,[9] Evropi,[10] Sjedinjenim Američkim Državama,[11] a postoje takođe i međunarodni standardi.[12]Ovi standardi dizajna identifikuju i rešavaju četiri najčešće opasnosti:

Padovi
Da bi se sprečile povrede kao što su potres mozga i prelomi kostiju prilikom pada kod pokušaja penjanja, uporišta za noge nisu dozvoljena. Minimalna visine bočnih strana definisana je za različite položaje dušeka.
Gušenje
Beba se može zaglaviti i ugušiti ako joj se odeća zakači za delove kreveta koji štrče, pa nisu dozvoljene nikakve izbočine.
Razmaci između rešetaka ili bilo koji drugi procepi i otvori moraju biti toliki da kroz njih ne može proći bebina glava, kako se ne bi zaglavila.
Bebe nemaju razvijene motoričke sposobnosti, niti dovoljno razvijene vratne mišiće da okrenu glavu. Zato preti opasnost od gušenja ako im glava zapadne u nešto što im ometa disanje, kakve su praznine stvorene neprilagođenim ili dodatnim dušecima, a opasnost može biti i premekan dušek.
Zaglavljivanje
Razmaci između rešetaka ili bilo koji drugi procepi i otvori, osim što moraju biti dovoljno male da se u njih ne može zaglaviti glava, moraju biti i dovoljno velike da se u njih ne mogu zaglaviti udovi (ruke i noge), što može dovesti do ozbiljnih povreda.

Stariji modeli imali su jednu bočnu stranu koja se mogla spuštati, kako bi se olakšao postupak stavljanja deteta u krevetac i ponovo podići da bi se vratio integritet ograde. Međutim, kod pojedinih modela dešavali su se problemi sa neispravnim ili neadekvatnim mehanizmima za podizanje ograde, koji su stvarali razmake i procepe koji su prouzrokovali ozbiljne povrede. Od 2011. u Sjedinjenim Američkim Državama,[13] a od 2016. i u Kanadi[14] se primenjuju novi sigurnosni standardi koji zahtevaju da dečji kreveci imaju fiksne stranice.

Varijacije uredi

Dečji kreveci mogu biti statični ili mobilni (sklopivi ili sa točkićima, drveni ili sa mrežastom ogradom). Mobilni modeli najčešće nemaju strane koje se spuštaju. Oni sklopivi najčešće su izrađeni od plastike i sklapaju se u kompaktno pakovanje. Umesto rešetki imaju mrežaste stranice sa otvorima premalim da kroz njih beba provuče bilo koji prst (manjim od 5 mm prema standardima). Standardi za sklopive dečje krevece postoje u Australiji i Novom Zelandu,[15] Evropi,[10] a postoje i međunarodni standardi.[12]

Sve popularniji postaju multifunkcionalni modeli koji se mogu, kako beba raste, transformisati do kreveta standardne veličine koje dete može koristiti i duže od bebećeg uzrasta. Ovakvi modeli, uklanjanjem obe strane ograde, postaju kreveti za malu decu sa neobično visokim pločama, ili se, uklanjanjem samo jedne strane, mogu transformisati u sofu za dečju sobu.

U SAD postoji standard za veličinu dečjeg krevca, koji propisuje veličinu od 71 cm do 133 cm, ali se na tržištu mogu naći i manji,[6] pod zajedničkim nazivom „mini krevetići“.[16]

Izrađuju se i veći kreveti za bebe, uglavnom za upotrebu u bolnicama, ili za one sa posebnim potrebama.

Upotreba uredi

Bezbedna beba - položena na leđa u krevecu sa tvrdim dušekom, zategnutom posteljinom i bez bilo kakvih dodataka koji bi je mogli ugroziti

Krevetac za bebe obično se koristi kada dete dovoljno poraste da ga više nije sigurno ostavljati u kolevci. Kreveci imaju niže težište, veću masu, širu nosivu podlogu i mogu da izdrže veću težinu nego kolevka. Takođe su stabilniji od kolevke i kao takvi su poželjni kada beba počne da se okreće u krevetu, s obzirom da se kolevka može ljuljati i naginjati. U starosti od 2-3 godine dete je najčešće u stanju da preskoči ogradu kreveca i treba ga premestiti u običan krevet za decu, kako bi se sprečila opasnost od pada i povređivanja.[7]

Smeštanje deteta u krevetac može opteretiti leđa i vrat roditelja, jer već sa 36 meseci deca teže između 12 i 16 kg.[17] Zbog toga mnogi kreveci imaju:

  • dušek koji se može postaviti na dva nivoa - na višem nivou stoji sve dok dete nije u stanju da sedi uspravno, a ubrzo posle toga i da stoji (između 8 i 12 meseci), kada se spušta na niži nivo.
  • točkiće radi lakšeg premeštanja kreveta.

Američka akademija za pedijatriju preporučuje da odojčad mlađa od 12 meseci dele sobu sa roditeljima, jer se pokazalo da to štiti od sindroma iznenadne smrti novorođenčadi (sudden infant death syndrome - SIDS), što nikako ne podrazumeva spavanje u istom krevetu sa njima. Ostali faktori u okruženju koji utiču na bezbednost i zdrav san deteta su:

  • spavanje na leđima
  • čvrsta podloga za spavanje, odnosno dušek i izbegavanje meke posteljine,
  • dojenje i upotreba cucle (varalice),
  • umerena temperatura u prostoriji (naročito ne pregrejana)
  • izbegavanje izlaganja duvanskom dimu.[18]

Oprema kreveca uredi

 
Propisno postavljen dušek i posteljina, ali meke obloge za ogradu kreveca nisu preporučljive, mada se i dalje često koriste
 
Igračke fiksirane za krevetac su preporučljive...
 
... ali ne i mekane plišane igračke u samom krevecu
 
Bebi alarm sa kamerom

Naučna istraživanja su pokazala da dušek utiče na bezbednost i zdravlje deteta. Čvrst, čist i dobro namešten dušek smanjuje rizik od bilo kakve povrede. Pri tom, niti materijalod kog je napravljen,[19] niti upotreba polovnog dušeka[20] ne utiču na povećanje rizika. Uobičajeno je postavljanje vodonepropusne podloge (mošema i sl.) između dušeka i posteljine kako bi se sprečilo da vlažna pelena ošteti dušek. Posteljina treba da bude dobro zategnuta preko dušeka, tako da dete ne može da se u nju zaplete.[21]

Zbog izraženog rizika od gušenja kod vrlo malih beba i opasnosti od pada sa kreveta za starije, ne preporučuje se dodavanje bilo čega osim čaršafa (uključujući jorgan, jastuk i mekane igračke) u krevet za bebe.[22] Umesto toga, da bi se dete utoplilo može se koristiti vreća za spavanje. Starijoj deci može se postaviti jastuk, kao i igračke, ali pričvršćene za konstrukciju kreveta, kako ne bi olakšale izlazak iz kreveta.

Uz ogradu kreveca često se postavljaju meke obloge koje bi trebalo da spreče dete da se pribije uz rešetku i povredi ili zaglavi između letvica.[18] Međutim, preporuka je da se ove obloge ne upotrebljavaju, jer se i u njih beba može uplesti.[23]

Postoje posebne igračke, napravljene za dečji krevetac. Njihova uloga je da zabave, umire i uspavaju dete, ali one mobilne treba ukloniti čim beba počne da stoji (8 - 12 meseci).

Povećanje životnog standarda, i razvoj tehnologije[24] doveli su do sve češće upotrebe uređaja poznatog kao bebi alarm, koji upozorava osobe u drugoj prostoriji da se dete probudilo.[25]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v Kevill-Davies, Sally (1991). Yesterday's Children (Hardcover izd.). Woodbridge, Suffolk: Antique Collectors' Club. str. 121. ISBN 9781851491353. OCLC 25693027. 185149135X. 
  2. ^ George Himmelheber (2. 5. 2003). Cast-Iron Furniture. Philip Wilson Publishers. str. 18. ISBN 9780856674624. 0856674621. 
  3. ^ „Kako prepoznati olovnu boju”. wikicell. Pristupljeno 15. 5. 2021. 
  4. ^ „Zašto bebe BAŠ SVE stavljaju u usta?”. Mama & Beba. 19. 3. 2014. Arhivirano iz originala 19. 05. 2021. g. Pristupljeno 19. 05. 2021. 
  5. ^ Helena Lee (2013-06-04). „Why Finnish babies sleep in cardboard boxes”. BBC News. Arhivirano iz originala 2013-06-05. g. Pristupljeno 2013-06-05. 
  6. ^ a b Consumer Product Safety Commission. „CPSC Saves Lives Through Voluntary Standards and Mandatory Regulation: Crib Safety”. Arhivirano iz originala 16. 12. 2010. g. Pristupljeno 2011-12-16. 
  7. ^ a b Elaine S. Yeh; Lynne M. Rochette; Lara B. McKenzie; Gary A. Smith. „Injuries Associated With Cribs, Playpens, and Bassinets Among Young Children in the US, 1990–2008” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 9. 10. 2020. g. Pristupljeno 16. 12. 2011. 
  8. ^ Mark A. Brandenburg. „Crib Safety”. Arhivirano iz originala 9. 10. 2020. g. Pristupljeno 16. 12. 2011. 
  9. ^ AS/NZS 2172:2010 Cots for household use - Safety requirements. Standards Australia. 2010. ISBN 978-0-7337-9594-7. 
  10. ^ a b BS EN 716-1:2008 Furniture. Children's cots and folding cots for domestic use. Safety requirements. British Standards Institution. 2008. ISBN 978-0-580-57969-1. 
  11. ^ Committee F15.18 on Cribs, Toddler Beds, Play Yards, Bassinets, Cradles and Changing Tables (2011). „ASTM F1169 - 11 Standard Consumer Safety Specification for Full-Size Baby Cribs”. ASTM International. doi:10.1520/F1169-11. 
  12. ^ a b ISO TC 136/SC 5/WG 3 (2007). ISO 7175-1:1997 Children's cots and folding cots for domestic use - Part 1: Safety requirements. International Organization for Standardization. 
  13. ^ „U.S. Government Bans Drop-Side Cribs”. Time. 28. 6. 2011. Arhivirano iz originala 10. 10. 2014. g. Pristupljeno 24. 9. 2014. 
  14. ^ „Health Canada bans sale, import, advertisement of drop-side cribs”. CBC News. Arhivirano iz originala 9. 10. 2020. g. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  15. ^ AS/NZS 2195:2010: Folding cots—Safety requirements. Sydney, NSW: Standards Australia and Standards New Zealand. 2010. ISBN 978-0-7337-9323-3. 
  16. ^ „Mini Crib vs Crib- What's the Difference & Which is Best?”. DadProgress (na jeziku: engleski). 2018-04-02. Arhivirano iz originala 2020-10-09. g. Pristupljeno 2020-06-18. 
  17. ^ „Child growth standards: Weight-for-age tables: Boys percentiles (90th percentile at 36 months)”. World Health Organization. Arhivirano iz originala 2020-10-09. g. Pristupljeno 2012-03-17. 
  18. ^ a b Task Force on Sudden Infant Death Syndrome; Moon, R. Y. (2011). „SIDS and Other Sleep-Related Infant Deaths: Expansion of Recommendations for a Safe Infant Sleeping Environment”. Pediatrics. 128 (5): e1341—e1367. PMID 22007003. doi:10.1542/peds.2011-2285  . 
  19. ^ National Scientific Advisory Group (NSAG) (oktobar 2005). „Information Statement: Speculation concerning toxic gas from mattresses and SIDS” (PDF). SIDS and Kids. Melbourne: National SIDS Council of Australia. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 3. 2012. g. Pristupljeno 12. 2. 2012. 
  20. ^ National Scientific Advisory Group (NSAG) (oktobar 2005). „Information Statement: Second hand mattresses” (PDF). SIDS and Kids. Melbourne: National SIDS Council of Australia. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 3. 2012. g. Pristupljeno 12. 2. 2012. 
  21. ^ rednose. „Safe Sleeping Brochure” (PDF). rednose. National SIDS Council of Australia. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 2. 2017. g. Pristupljeno 18. 3. 2017. 
  22. ^ „A Parents' Guide to Safe Sleep: Helping you to reduce the risk of SIDS” (PDF). American Academy of Pediatrics. 2011. Arhivirano (PDF) iz originala 2012-03-24. g. Pristupljeno 2012-03-17. 
  23. ^ Jackson S, Honaker SM (2019). „Chapter 16: Sleep”. Ur.: Hupp S. Pseudoscience in Child and Adolescent Psychotherapy. Cambridge University Press. str. 248. ISBN 978-1-316-62695-5. 
  24. ^ Redway, Tim (jun 2008). „PIA Seminar Housing Density & Design”. str. 6. Arhivirano iz originala 9. 10. 2020. g. Pristupljeno 3. 1. 2012. 
  25. ^ „Frequently Asked Questions - Do baby monitors reduce the risk of sudden unexpected death in infancy?”. SIDS and Kids. National SIDS Council of Australia. 26. 3. 2010. Arhivirano iz originala 9. 10. 2020. g. Pristupljeno 12. 2. 2012. 

Spoljašnje veze uredi

 
Dečji krevetac na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дечји_креветац&oldid=26866634”