Dimitrije Mitrinović
Dimitrije Mitrinović (Donji Poplat, 21. oktobar 1887 — Ričmond, kod Londona, 28. avgust 1953) bio je srpski avangardni kritičar, teoretičar, filozof, esejista, pesnik i prevodilac.[1]
| Dimitrije Mitrinović | |
|---|---|
 Dimitrije Mitrinović, 1920. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 21. oktobar 1887. |
| Mesto rođenja | Donji Poplat, Austrougarska |
| Datum smrti | 28. avgust 1953. (65 god.) |
| Mesto smrti | Ričmond, kod Londona, Ujedinjeno Kraljevstvo |
Biografija uredi
Detinjstvo je proveo u Zovom Dolu kod Nevesinja gde su njegovi roditelji bili učitelji.[2] Osnovnu školu završio je u Blagaju, gimnaziju u Mostaru, a studije filozofije, psihologije i logike u Zagrebu, Beogradu, zatim u Beču i Minhenu. Apsolvirao je u Tibingenu 1914. godine.
Radio je u uredništvu Bosanske vile (1910 — 1913). Prvi svetski rat proveo je u Londonu, gde je pokrenuo i uređivao časopis New Age (Novo doba),[3] koji je kasnije prerastao u časopis New Europe. Mitrinović je takođe i inicijator Antibarbarus kluba, Adlerovog društva za studije individualne psihologije.
Prvu svoju pesmu, Lento doloroso, objavio je u Bosanskoj vili 1905, pod pseudonimom M. Dimitrijević, pod kojim je i kasnije uglavnom objavljivao poeziju. Pored tog, koristio je i pseudonim Anticus.
Pored Bosanske vile, objavljivao je pesme i u časopisima: Brankovo kolo (1906 — 1907, 1909 — 1911), Delo (1906), Nova iskra (1906-1907), Srđ (1906-1908), Srpski književni glasnik (1906, 1908, 1911), Slovenski jug (1908), Vardar (1910), Zora (1910), Hrvatski đak (1908-1909, 1911), Odjek (1912), Savremenik (1911).
Mitrinović je tvorac futurističkog manifesta u srpskoj književnosti (Estetske kontemplacije, Bosanska vila, 1913).
Po izbijanju Prvog svetskog rata odlazi u London,[1] bez finansija ili poznavanja jezika. Srpska vlada mu pomaže u toj situaciji obezbeđivanjem posla funkcije savetnika srpskog poslanstva.[3]
Upoznao se 1914. sa Kandinskim za koga je rekao da je „tipičan predstavnik revolucije, ne samo u slikarstvu".[3]
Bio je zagovornik panslovenstva i jugoslovenskog ujedinjenja.[3]
Mitrinović je nekoliko godina vodio korespodenciju i bio u vezi sa engleskom pesnikinjom Ajris Tri.[4]
Ponovno otkrivanje dela Dimitrija Mitrinovića zasluga je Predraga Palavestre. On je, u hrestomatiji Književnost Mlade Bosne (Sarajevo, 1965), u celini rehabilitovao Mitrinovića, vrativši ga u kontekst srpske avangarde. U tom smislu, značajna je i Palavestrina monografija Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovića. Počeci srpske književne avangarde (Beograd, 1977).
Nagradu Dimitrije Mitrinović dodeljuje fondacija Ars Longa za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.[5]
Reference uredi
- ^ a b Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 516.
- ^ MOŽDA NISTE ZNALI O NEVESINjU (31 ) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2013)Radio Nevesinje, 19. 3. 2013.
- ^ a b v g Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Dimitrije Mitrinović, mladobosanska fabrika ideja, geopolitika Jugoslavije, germanska politika prema Srbima i Kosovo kao simbol svih poraza”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-05-31.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Ajris Tri, žena koja je ukrstila sudbine Dimitrija Mitrinovića, Modiljanija, Čaplina, Džejmsa Dina i Filipa K. Dika”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-05-31.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Miki Manojlović: Najznačajnije je što sam živ”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-04-24.
Literatura uredi
- Gojko Tešić, Antologija pesništva srpske avangarde (1902—1934), Svetovi, Novi Sad, 1993.
