Dijadosi

Dijadosi (grčki Διάδοχοι - naslednici) su bili generali Aleksandra Makedonskog, koji su nakon njegove smrti međusobnim ratovima podelili carstvo. Ti međusobni ratovi su početak helenističkog perioda, kada su mnogi narodi prihvatili grčku civilizaciju. Posle 40 godina ratova dijadoha formiraju se tri dinastije:

Seleukidi u Persiji, Vaviloniji i Maloj Aziji
Ptolemejidi ili Lagidi u Egiptu
Antigonidi u Grčkoj i Makedoniji

Kraljevstva Antigona, Ptolemeja, Seleuka, Lizimaha i Kasandra oko 305. p. n. e.

Aleksandrova smrt 323. p. n. e.

Kada je umro Aleksandar Makedonski 323. p. n. e. ostavio je ogromno carstvo bez naslednika. Odmah su počele svađe oko nasledstva. Meleagar i pešadija podržavali su Aleksandrovog polubrata Arhidea, dok je glavni komandant konjice Perdika smatrao da treba čekati rođenje tada još nerođenog Aleksandrovog deteta. Sklopljen je kompromis po kome će Arhideo biti kralj (kao Filip III) i zajedno će vladati sa detetom. Perdika po tome postaje regent, a Meleagar njegov pomoćnik. Ubrzo Perdika ubija Meleagra i druge vođe i preuzima kontrolu. Oni generali koji su podržavali Perdiku dobijaju satrapije:

Ptolemej dobija Egipat
Laomedon dobija Siriju i Fenikiju
Filota dobija Kilikiju
Piton dobija Mediju
Antigon dobija Frigiju, Likiju i Pamfiliju
Lisandar dobija Kariju
Menandar dobija Lidiju
Lizimah dobija Trakiju
Leonat dobija Helespontsku frigiju
Neoptolem dobije Jermeniju
Antipatar i Krater zajednički vladaju Makedonijom i Grčkom
Eumen dobija Kapadokiju i Paflagoniju

Na istoku Perdika je ostavio onakvu vlast kakva je bila za Aleksandra.

Pobuna u Grčkoj 323. p. n. e.- 322. p. n. e.

Na vest o Alekasandrovoj smrti u Grčkoj počinje pobuna poznata i kao Lamijski rat. Atina i drugi gradovi opsedaju Antipatra u Lamiji. Leonat dolazi u pomoć i oslobađa ga opsade, ali sam gine u bici. Rat ne prestaje sve do dolaska Kraterove flote, koja pobeđuje Atinjane u bici kod Kranona 5. septembra 322. p. n. e. Time su Grci ponovo pod makedonskom dominacijom.

Ratovi dijadoha 322. p. n. e. - 301. p. n. e.

Prvi rat dijadoha 322. p. n. e. - 320. p. n. e.

Perdikov brak sa Aleksandrovom sestrom Kleopatrom dovodi do pobune. Antipater, Krater, Antigon i Ptolemej se udružuju protiv Perdike. Povod za rat je nađen u Ptolemejevoj krađi i odnošenju Aleksandrovog tela u Egipat. Krater je ubijen u bici, a Perdiku tokom pripreme invazije na Egipat ubijaju njegovi generali Seleuk, Antigon i Piton.

Sada Ptolemej sklapa sporazum sa Perdikinim ubicama. Piton i Arhidej postaju regenti, a oni brzo sklapaju sporazum sa Antipaterom. Antipatar postaje regent. Antigon zadržava Frigiju, Likiju i Pamfiliju. Ptolemej zadržava Egipat, a Lizimah Trakiju, dok Perdikine ubice dobijaju istočne krajeve. Seleuk dobija Vavilon, Piton dobija Mediju, a Antigen Elam sa Suzom. Antipater zadržava kontrolu Evrope, a Antigon sa najjačom armijom istoka ima sličnu poziciju u Aziji.

Drugi rat dijadoha 319. p. n. e. - 315. p. n. e.

Posle smrti Antipatera izbija rat. Antipater je preskočio svog vlastitog sina Kasandra i Poliperhona je imenovao regentom. Zato posle njegove smrti između ove dvojice izbijaju sukobi u koje se odmah mešaju drugi. Kasandru pomažu Antigon i Ptolemej, a Poliperhonu pomaže Eumen. Poliperhon je potisnut iz Makedonije i beži u Epir zajedno sa Aleksandrovim sinom, kraljem detetom. U Epiru dobijaju pomoć Aleksandrove majke, pa osvajaju Makedoniju. Ubrzo Kasandar ponovo kontroliše Makedoniju i kralja dete. Posle velikih bitaka Eumena izdaju i ubijaju njegovi vojnici, tako da Antigon postaje još moćniji gospodar azijskog dela carstva

Treći rat dijadoha 314. p. n. e. - 311. p. n. e.

Antigon je postao prejak, da bi to ostali dijadosi trpjeli. Ptolemej, Lizimah i Kasandar ga napadaju. Antigon vrši invaziju Sirije, koja je bila u Ptolemejevom delu carstva. Opseda Tir više od godinu dana. Poliperhon staje na stranu Antigona. Ptolemej pobeđuje Antigonova sina u bici kod Gaze 312. p. n. e. Seleuk je osigurao kontrolu Vavilona i celog istočnog dela carstva.

Antigon sklapa mir sa Ptolemejem, Lizimahom i Kasandrom, a nastavlja rat sa Seleukom, pokušavajući povratiti izgubljene istočne delove. Opseda Vavilon 309. p. n. e., ali nakon poraza protiv Seleuka prisiljen je da se povuče. Kasandar ubija sina Aleksandra Makedonskog, i time je prekinuta dinastija, koja je vladala Makedonijom nekoliko vekova.

Četvrti rat dijadoha 308. p. n. e. - 301. p. n. e.

Podela oko 290. p. n. e.

Rat brzo izbija. Ptolemej se širi na Kipar i Egej, a Seleuk se širi istočno. Antigon nastavlja rat, šaljući svog sina Demetrija da osvoji Grčku. Osvaja Atinu 307. p. n. e. Demetrije vrši invaziju Kipra i pobeđuje Ptolemejevu flotu u bici kod Salamisa 306. p. n. e. Posle pobede Antigon i Demetrije uzimaju krunu, a to posle njih čine i Ptolemej, Seleuk, Lizimah i Kasandar.

Antigon pokušava 306. p. n. e. da osvoji Egipat, ali oluja ih sprečava u naumu. Antigonov sin Demetrije opseda Rodos 305. p. n. e. Rodosu pomažu Ptolemej, Lizimah i Kasandar. Na kraju se postiže kompromis. Rodos će pomagati Antigona protiv svih neprijatelja osim protiv Ptolemeja. Demetrije sada ima slobodne ruke i kreće ponovo u pohode po Grčkoj. Pobećuje Kasandra i formira Helenski Savez, da bi se odbranili grčki gradovi protiv neprijatelja.

Kasandar moli za mir, a Antigon odbija. Demetrije pokušava zauzeti Tesaliju, gde se bori sa Kasandrom. Kasandar poziva saveznike u pomoć. Da bi pritisli Antigona, Lizimah osvaja zapadnu Anadoliju. Međutim Antigon i Demetrije ga izoluju 301. p. n. e. blizu Ipsa. Seleuk dolazi na vreme spasavajući Lizimaha. Seleuk pobećuje Antigona u bici kod Ipsa. Antigon je ubijen u bici. Lizimah i Seleuk dele Antigonove azijske teritorije. Lizimah dobija zapadnu Malu Aziju, Kasandrov brat Kilikiju i Likiju, a Seleuk ostatak.

Borba za Makedoniju 298. p. n. e. - 285. p. n. e.

Kasandar umire 298. p. n. e., a njegovi sinovi se pokazuju slabim. Jedan od sinova zove u pomoć Demetrija, koji je zadržao kontrolu nad Kiprom, Peloponezom i mnogim egejskim ostrvima, a zauzeo je i Kilikiju i Likiju. Demetrije ubija Kasandarovog sina i postaje sam vladar Makedonije 294. p. n. e. Dok je konsolidovao vlast u Grčkoj, ostale teritorije mu padaju u ruke drugih dijadosa.

Lizimah uzima zapadnu Anadoliju, Seleuk uzima većinu Kilikije, a Ptolemej osvaja Kipar, Likiju i istočnu Kilikiju.

Ubrzo Lizimah i Pir potiču nemire u Makedoniji, pa Demetrije napušta Makedoniju. Grčku daju Demetrijevu sinu Antigonu II. Demetrije pokušava osvajanjima na istoku. Seleuk konačno hvata Dimitrija 286. p. n. e. .

Borba Lizimaha i Seleuka 285. p. n. e. - 281. p. n. e.

Lizimah i Pir isteruju Antigonu II iz Atine u Tesaliju, a onda Lizimah isteruje i Pira iz Makedonije. Kada je Lizimah ubio svog sina, žena mu je otišla kod Seleuka, koji pobeđuje Lizimaha u bici kod Korupedija u Lidiji 281. p. n. e.,

Posledice

Formiraju se tri dinastije na prostorima carstva Aleksandra Makedonskog

Seleukidi u Persiji, Vaviloniji i Maloj Aziji
Ptolemejidi ili Lagidi u Egiptu
Antigonidi u Grčkoj i Makedoniji