Википедија

Doris Lesing

Doris Lesing, pravo ime Doris Mej Tajler (engl. Doris Lessing, Doris May Tayler; Kermanšah, 22. oktobar 1919 — London, 17. novembar 2013)[1] bila je britanska prozna književnica. Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 2007.

Doris Lesing
Lični podaci
Datum rođenja(1919-10-22)22. oktobar 1919.
Mesto rođenjaKermanšah, Iran
Datum smrti17. novembar 2013.(2013-11-17) (94 god.)
Mesto smrtiLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeDominican Convent High School
Nagrade Nobelova nagrada za književnost
Zvanični veb-sajt
www.dorislessing.org

Švedska akademija ju je u objašnjenju za dodelu nagrade opisala kao pisca: „epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizmom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju koja je podeljena“[2]. Sa 87 godina života, Doris Lesing je najstarija dobitnica ove najprestižnije nagrade za književnost koja vredi 10 miliona švedskih kruna (oko 1,8 mil. evra). Nagrada joj je uručena u Londonu, jer iz zdravstvenih razloga nije otputovala na ceremoniju u Stokholmu.

Biografija uredi

Rođena je kao Doris Mej Tejlor 1919. u Kermanšahu, u Iran[3] (tada Persija) gde je njen otac radio kao bankarski službenik. Detinjstvo i mladost je provela u britanskoj koloniji Južna Rodezija, na teritoriji današnjeg Zimbabvea. Porodica se tamo nastanila sa namerom da gospodari plantažama kukuruza, što se nije pokazalo kao dobar poslovni potez. Pohađala je katoličku školu u Solsberiju. Godine 1937. Doris se preselila u Solsberi da radi kao telefonska operaterka, a ubrzo se udala za svog prvog supruga, državnog službenika Frenka Visdoma, sa kojim je imala dvoje dece (Džon, 1940–1992, i Džin, rođena 1941), pre kraja braka 1943 [4] Lesing je napustila porodičnu kuću 1943. godine, ostavljajući dvoje dece na brigu ocu. Preselila se u Englesku 1949. i tada je napisala svoj prvi roman „Trava peva“ (The Grass Is Singing).

Dvadeset i prvog avgusta 2015, tajni dosije o Lesingu u pet tomova koji su sačinile britanske obaveštajne agencije, MI5 i MI6, objavljen je[5] i smešten u Nacionalni arhiv . Dosije, koji sadrži dokumente koji su delimično redigovani, pokazuje da je Lesing bila pod prismotrom britanskih špijuna oko dvadeset godina, od ranih 1940-ih pa nadalje. Njena povezanost sa komunizmom i njen antirasistički aktivizam su navodno[6] razlozi interesovanja tajne službe za njene aktivnosti.

Lesing je odbila damsku titulu (DBE) 1992. godine kao čast povezanu sa nepostojećim Carstvom; ona je prethodno odbila OBE 1977.[7] Kasnije je prihvatila imenovanje za člana Ordena časti krajem 1999. godine za istaknutu službu naciji.[8] Takođe ju je Kraljevsko književno društvo imenovalo za članstvo.[9]

Tokom kasnih 1990-ih Lesing je imala moždani udar, [10] koji ju je sprečio da putuje tokom kasnijih godina.[11] Još uvek je mogla da pohađa pozorište i operu.[10] Počela je da fokusira svoj um na smrt, na primer pitajući se da li bi imala vremena da završi novu knjigu.[12][10] Umrla je 17. novembra 2013. godine, u dobi od 94 godine, u svom domu u Londonu,.[1][13][14][15][16] nadživela je svoja dva sina a nju je nadživela kći Džin, koja živi u Južnoj Africi.[17]

Književni rad uredi

Njeno najznačajnije delo je roman iz 1962. „Zlatna beležnica“ (The Golden Notebook).

Književni opus Doris Lesing se može podeliti u tri faze. Tokom komunističke faze (1944–56) radikalno je pisala o društvenim pitanjima, temi kojoj se vratila u Dobrom teroristi (1985). Prvi roman Doris Lesing, Trava peva, kao i kratke priče kasnije prikupljene u Afričkim pričama, smešteni su u Južnu Rodeziju (danas Zimbabve) gde je ona tada živela.[18] Zatim je usledila psihološka faza od 1956. do 1969. godine, koja uključuje dela Zlatnu svesku i kvintet „Deca nasilja”.[19] Treća faza je bila sufijska faza, koju je istraživala u svojim 70-im godinama, i u nizu naučnofantastičnih (ili kako je ona to radije rekla "svemirska fantastika") romana i novela Canopus in Argos.[20]

Posle sufističke faze, Lesing je kombinovala sva tri navedena književna pristupa. Neki kritičari posmatraju njeno delo kao feminističku literaturu, dok sama književnica to negira. U prozi najčešće iznosi iskustva iz Afrike.

Ovo traje već 30 godina. Dobila sam sve nagrade u Evropi, baš sve, pa sam oduševljena zbog toga. To je rojal fleš

— Reakcija Doris Lesing na vest o dodeli Nobelove nagrade

U maju 2008. izjavila je da se Nobelova nagrada za nju pretvorila u „pravu katastrofu“[21]. Naime, tvrdi da je prestala da piše otkad je dobila ovu nagradu i da umesto toga samo daje intervjue. Upozorila je mlade pisce da koriste svoj talenat, jer on brzo nestaje.

Sa petnaest godina Lesing je počela da prodaje svoje priče časopisima.[22] Njen prvi roman, Trava peva, objavljen je 1950.[23] Delo koje je privuklo njenu međunarodnu pažnju bila je Zlatna sveska, objavljeno 1962.[24] Do svoje smrti objavila je više od 50 romana, neki pod pseudonimom.[25]

Odabrana dela uredi

Dela na engleskom uredi

Reference uredi

  1. ^ a b 'Doris Lessing Dies Age 94' The Guardian, 17 November 2013. Pristupljeno 17 November 2013
  2. ^ „NobelPrize.org”. Pristupljeno 11. 10. 2007. 
  3. ^ „Guardian Unlimited: Doris Lessing”. Pristupljeno 11. 10. 2007. 
  4. ^ Liukkonen, Petri. „Doris Lessing”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Arhivirano iz originala 8. 6. 2008. g. 
  5. ^ Shirbon, Estelle, "British spies reveal file on Nobel-winner Doris Lessing", Reuters, 21 August 2015.
  6. ^ Norton-Taylor, Richard, "MI5 spied on Doris Lessing for 20 years, declassified documents reveal", The Guardian, 21 August 2015.
  7. ^ Flood, Alison (22. 10. 2008). „Doris Lessing donates revelatory letters to university”. The Guardian. Pristupljeno 15. 10. 2012. 
  8. ^ „Doris Lessing interview”. BBC Radio. Arhivirano iz originala (Audio) 14. 10. 2007. g. Pristupljeno 11. 10. 2007. 
  9. ^ „Companions of Literature list”. Arhivirano iz originala 7. 7. 2007. g. Pristupljeno 11. 10. 2007. 
  10. ^ a b v Raskin, Jonah (jun 1999). „The Progressive Interview: Doris Lessing”. The Progressive (reprint). dorislessing.org. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  11. ^ Helen T. Verongos (17. 11. 2013). „Doris Lessing, Novelist Who Won 2007 Nobel, is Dead at 94”. The New York Times. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  12. ^ Peter Guttridge (17. 11. 2013). „Doris Lessing: Nobel Prize-winning author whose work ranged from social and political realism to science fiction”. The Independent. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  13. ^ Author Doris Lessing dies aged 94 BBC Retrieved 17 November 2013
  14. ^ Doris Lessing: A Retrospective: Biography Retrieved 17 November 2013
  15. ^ Verongos, Helen T. (17. 11. 2013). „Doris Lessing, Novelist Who Won 2007 Nobel, is Dead at 94”. The New York Times. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  16. ^ The Telegraph: Doris Lessing, Nobel Prize-winning author dies at 94 The Telegraph Retrieved 17 November 2013
  17. ^ "Author Doris Lessing dies aged 94", BBC.
  18. ^ Pinckney, Darryl. „Zimbabwe's Wounds of Empire | Darryl Pinckney” (na jeziku: engleski). ISSN 0028-7504. Pristupljeno 2023-04-23. 
  19. ^ French, Patrick (2018-03-03). „Free Woman: Life, Liberation and Doris Lessing by Lara Feigel – review”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-04-23. 
  20. ^ „Doris Lessing: the Sufi connection”. openDemocracy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-23. 
  21. ^ „Doris Lesing: Nobelova nagrada je "prava katastrofa"”. Pristupljeno 11. 05. 2008. [mrtva veza]
  22. ^ Lessing, Doris. „Biography (From the pamphlet: A Reader's Guide to The Golden Notebook & Under My Skin, HarperPerennial, 1995)”. 
  23. ^ „Biography”. A Reader's Guide to The Golden Notebook and Under My Skin. HarperCollins. 1995. Pristupljeno 11. 10. 2007. 
  24. ^ „Author Lessing wins Nobel honour”. BBC News. 11. 10. 2007. Pristupljeno 11. 10. 2007. 
  25. ^ Kennedy, Maev (17. 11. 2013). „Doris Lessing dies aged 94”. The Guardian. 

Dodatna literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Doris Lesing na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дорис_Лесинг&oldid=27553733”