Википедија

Dragana Simić

Dragana Simić Milićević (Beograd, 1986) srpska je spisateljica. Piše poeziju, prozu i knjige za decu. Član je Udruženja književnika Srbije.[1]

Dragana Simić
Lični podaci
Datum rođenja(1986-00-00)1986. (37/38 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SFR Jugoslavija

Biografija uredi

Prvi put objavljuje priču sa svega jedanaest godina u dečjem časopisu. Nakon toga, objavljuje u srednjoškolskom časopisu PBŠ,[pojasniti] književnom časopisu Slovensko clovo, zagrebačkom časopisu Zlatno pero,[2] zatim u Beogradskom balkanskom trouglu.

Sa kompozitorom Jovanom Peričićem iz Tivta napisala je pesmu Ljubav je san 2009. koja se izvodila u pop varijanti i osvojila četvrto mesto na novopazarskom festivalu.

U organizaciji teatra Mimart 2010, u okviru baletske predstave posvećenoj stradalim ženama[pojasniti] napisala je pesmu o nasilnoj smrti majke balerine Ane Bastać.

U organizaciji Adligata, 2019. godine Simić je bila koordinator projekta Milion knjiga za Srbiju.[3][traži se bolji izvor] Član je upravnog odbora Udruženja žrtava nasilja HAJR.[4], gde je organizovala dva performansa: jedan u sklopu humanitarne modne revije Život je pista jednaka za sve 2020. godine, i drugi u maju 2022, na Trgu republike pod nadzivom Krv je crna u crvenoj smrti.

Bila je zamenica urednika časopisa za angažovanu književnost Beogradski balkanski trougao 2019-2020. godine.

Knjige uredi

Godine 2017., izdala je zbirku pesama New Age Progress sa tematikom globalizacije. Knjiga se može pronaći u Narodnoj biblioteci Srbije, biblioteci „Laza Kostić” na Banovom brdu, biblioteci „Simeon Piščević” u Šidu, biblioteci "Vladislav Petković Dis" u Čačku. Knjiga se može naći u elektronskom izdanju, na sajtu namenjenom digitalnom izdavanju — issuu.[5]

Godine 2020. izdaje knjigu Kosmički dijalozi , zbirku poezije napisanu u formi pitanja i odgovora, kroz četiri poglavlja, kroz četiri poetikom "obrađene" prirodne sile - gravitacija, elektromagnetna, jaka i slaba sila; Peto poglavlje posvetila je petoj do sada, nepoznatoj prirodnoj sili. Obrađujući ovakve teme,dotičući se sopstvenog i "kvantnog" ova knjiga se može formulisati u domenu kako sam autor navodi, kvantne poezije.

Iste godine izdaje knjigu poezije Svebožji svetovi[6] i može se naći u Narodnoj biblioteci Srbije, biblioteci u Barajevu "Jovan Dučić" i njegovom ogranku u Vraniću "Branko Ćopić", kao i u biblioteci "Simeon Piščević" u Šidu.

Nakon tri godine (2023.) izdaje prvi deo trilogije Priroda i deca, didaktičku knjigu za decu mlađeg uzrasta koja se sastoji kako iz radnog dela (Zadaci, igra boja na temu i drugo) tako i književnog pa i informativnog dela na temu prirode i ekologije. Knjiga se može naći u bibliotekama u Šidu, Barajevu, Vraniću.

Pored toga, objavljuje pesme u zbornicima Mozaik Lirike,[7] Kupidonova Strela,[8] Budimo Ljudi, Hilandar silni Božji dar itd.

Humanitarni rad uredi

Zbog trogodišnje pomoći u radu zadužbine , dobija priznanje za izuzetne zasluge u kulturi i sportu koju dodeljuje Zadužbina Zdravka V. Gojkovića.[9]

Od Udruženja Hajr dobija zahvalnicu za učešće u humanitarnim aktivnostima i volontiranje kako na terenu, tako i u organizaciji samog udruženja. U samom udruženju bila je četiri godine i obavljala poslove vezane za kulturu kao što su : Formiranje, pisanje i uređivanje časopisa Hajr[10] čiji je glavni urednik bila do kraja 2022.godine;[11] Administrativni i drugi poslovi; Vođenje kancelarije u Šidu; Rad na terenu.

Organizovala je više književnih večeri za Udruženje Hajr[12] pod nazivom "Pokušaj da hodaš u mojim cipelama" kako u Beogradu tako i u drugim gradovima(2019-2022).

Učestvovala je u različitim tribinama na temu digitalnog, porodičnog, vršnjačkog i drugih tipova nasilja u savremenom svetu a za Udruženje Hajr, na srpskom i drugim jezicima (2019-2022).

Bila je glavni je koordinator za Srbiju UWMC-a (United World Movement for Children) društva koje se bavi zaštitom prava deteta i posebno, Afričkog deteta (2019).[traži se izvor]

Priznanja i nagrade uredi

Dobitnik je književnog priznanja Krleža i književne nagrade Dostojevski za priču Heroj ili zločinac na konkursu sveslovenskog književnog društva. Dobija dosta zahvalnica, i posebno dva priznanja Zadužbine Zdravka V.Gojkovića za postignute rezultate iz oblasti kulture i sporta.[traži se izvor]

Reference uredi

  1. ^ „Aktivni članovi” (PDF). Udruženje književnika Srbije. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 12. 2022. g. 
  2. ^ Zlatno pero. Zagreb. 13 (1). 2010. ISSN 1331-5803.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  3. ^ Milion knjiga za Srbiju (video). RTS — Jutarnji program. 21. 3. 2019. Korisna informacija se nalazi na: 0:53 — preko YouTube. 
  4. ^ „O nama”. Udruženje žrtava nasilja HAJR. Arhivirano iz originala 26. 3. 2023. g. 
  5. ^ (/https://issuu.com/draganafruskagora/docs/_______2 )
  6. ^ „Account Signin | Issuu”. issuu.com. Pristupljeno 2023-10-06. 
  7. ^ https://issuu.com/saamickovic/docs/______________-_______________bb72b1819accf9 na str. 191.
  8. ^ https://issuu.com/saamickovic/docs/el str. 108
  9. ^ „Zadužbina velikog srca”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-10-06. 
  10. ^ „Književno veče udruženja „HAJR“ i Gradske biblioteke”. Opština Lajkovac (na jeziku: srpski). 2021-11-03. Pristupljeno 2023-10-06. 
  11. ^ Simić, Dragana (Access-date: 10/06/2023). „1-caopis-Hajr” (PDF). uznhajr.org. Arhivirano iz originala 13. 10. 2023. g. Pristupljeno 10/06/2023.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |date= (pomoć)
  12. ^ „Protiv nasilja - Let lastavica - Blog.hr”. blog.dnevnik.hr. Pristupljeno 2023-10-06. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгана_Симић&oldid=26652646”