Држ'те лопова
Drž'te lopova (engl. To Catch a Thief) je američki ljubavni triler film iz 1955. godine, režisera Alfreda Hičkoka, po scenariju Džona Majkla Hejza koji je zasnovan na istoimenom romanu Dejvida Dodža iz 1952. godine.[2] Glavnu ulogu tumači Keri Grant kao penzionisani provalnik koji mora da spase svoju reformisanu reputaciju tako što će uhvatiti prevaranta koji pleni bogate turiste (uključujući ćerku bogate udovice, koju igra Grejs Keli) sa francuske rivijere.
| Drž'te lopova | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | To Catch a Thief |
| Režija | Alfred Hičkok |
| Scenario | Džon Majkl Hejz |
| Producent | Alfred Hičkok |
| Temelji se na | Drž'te lopova (Dejvid Dodž) |
| Glavne uloge | Keri Grant Grejs Keli Džesi Rojs Landis Džon Vilijams Šarl Vanel Brižit Ober |
| Muzika | Lin Mari |
| Direktor fotografije | Robert Berks |
| Montaža | Džordž Tomasini |
| Studio | Paramount Pictures |
| Godina | 1955. |
| Trajanje | 106 minuta |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski francuski |
| Budžet | 2,5 miliona dolara |
| Zarada | 4,5 miliona dolara (američka iznajmljivanja)[1] 8,75 miliona dolara |
| IMDb veza | |
Radnja uredi
Policija sumnjiči penzionisanog kradljivca dragulja Džona „Mačora” Robija za niz provala na francuskoj rivijeri. Kada dođu u njegovu vilu na vrhu brda da ga ispitaju, on im beži i upućuje se u restoran u vlasništvu njegovog prijatelja Bertanija. Osoblje restorana čine članovi Robijeve stare bande, koji su pušteni na uslovnu slobodu zbog svog učešća u francuskom pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata. Oni su ljuti na Robija jer su svi pod sumnjom dok god je novi Mačor aktivan. Kada policija stigne u restoran tražeći Robija, Fusarova ćerka ga odvodi na sigurno; Danijela je mlada žena koja ga jako voli.
Robi shvata da može dokazati svoju nevinost tako što će uhvatiti novog Mačora na delu. On traži pomoć od osiguravača, H. H. Hjusona, koji mu nevoljno otkriva spisak vlasnika najskupljeg nakita trenutno na rivijeri. Američke turistkinje Džesi Stivens, bogata udovica, i njena ćerka Frensis su na vrhu liste. Robi sklapa prijateljstvo sa njima. Frensis u početku glumi povučenost, ali na kraju tokom noći poljubi Robija pre nego što se povuče u svoju sobu.
Dan kasnije, Frensis poziva Robija na kupanje na plaži, gde Robi naleće na Danijelu. I dalje se pretvara da je bogat američki turista, uprkos Danijelinim ljubomornim zamerkama o njegovom interesovanju za Frensis. Frensis odlazi sa Robijem na „piknik” do vile u koju Robi sumnja da bi novi Mačor mogao da provali. Frensis otkriva da zna Robijev pravi identitet. On to u početku poriče, ali joj priznaje te večeri kada ga ona pozove u svoju sobu da gledaju vatromet, nakon čega se strastveno ljube.
Sledećeg jutra, Džesi otkriva da su njeni dragulji nestali. Frensis optužuje Robija da ju je iskoristio za odvraćanje pažnje kako bi mogao da ukrade nakit njene majke. Pozvana je policija, ali dok stignu do Džesine sobe, Robi je nestao.
Kasnije tokom noći, Robi posećuje imanje kada ga napadne nepoznati napadač. Drugi napadač podiže ključ i čini se da udara Robija, koji pada sa zida imanja u vodu. Ali kada policija dođe do leša u vodi, ispostavlja se da je to Fusar, jedan od zaposlenih u Bertanijevom restoranu.
Šef policije javno objavljuje da je Fusar bio kradljivac dragulja, ali, kako Robi privatno ističe u prisustvu zbunjenog Hjusona, to bi bilo nemoguće jer je Fusar imao drvenu nogu i nije mogao da se penje na krovove.
Fusarova sahrana je prekinuta Danijelinom glasnom optužbom da je Robi odgovoran za smrt njenog oca. Izvan groblja, Frensis se izvinjava Robiju i priznaje mu ljubav. Robi traži od Frensis da sredi njegovo prisustvo na otmenom maskenbalu, gde veruje da će Mačor ponovo udariti.
Robi prati Frensis na bal obučen kao maskirani Mavar. Policija je na oprezu u blizini. Na spratu, provalnik u tišini prazni nekoliko kutija za dragulje. Kada se Džesi obrati Mavru sa „Džon” i zamoli ga da ode po njene „tablete za srce”, policija shvata ko je to zapravo. Po povratku maskiranog Mavra, policija čeka dok on i Frensis plešu zajedno celu noć. Kada maskirani Mavar i Frensis odu u njenu sobu, on skida masku: ispostavlja se da je to bio Hjuson, koji je zamenio mesta sa Robijem da bi prikrio Robijev izlazak.
Robi vreba na krovu, a njegovo strpljenje je konačno nagrađeno kada ugleda figuru u crnom. Međutim, tek što počne njegova potera, policija usmerava reflektore na njega i zahteva da stane. On beži dok pucaju na njega, ali ipak uspeva da satera svog neprijatelja u ćošak sa draguljima u ruci. Neprijatelj nije maskiran i ispostavlja se da je to Danijela. Ona gubi oslonac na krovu, ali je Robi hvata za ruku pre nego što je uspela da padne. Dok mu ona visi u rukama, on je primorava da prizna sve policiji, kao i da je Bertani bio vođa ove bande.
Robi juri nazad u svoju vilu, a Frensis ga prati da bi ga ubedila da joj je mesto u njegovom životu. On se slaže, ali izgleda manje nego oduševljeno kada ona kaže: „Majci će se svideti ovde gore.”
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Keri Grant | Džon Robi („Mačor”) |
| Grejs Keli | Frensis Stivens |
| Džesi Rojs Landis | Džesi Stivens |
| Džon Vilijams | H. H. Hjuson |
| Šarl Vanel | Bertani |
| Brižit Ober | Danijela Fusar |
| Žan Martineli | Fusar |
| Žoržet Anis | Žermen |
| Rene Blankar | komesar Lepik |
Napomene uredi
- Alfred Hičkok ima svoju čuvenu kameo ulogu otprilike na desetom minutu filma, kao putnik u autobusu koji sedi pored Kerija Granta.
Produkcija uredi
Drž'te lopova je bio prvi rediteljev film (od ukupno pet) snimljen za široki ekran rezolucijom VistaVision,[3] i poslednji od tri Hičkokova filma sa Grejs Keli. Film je obeležio njegovu pretposlednju saradnju sa Kerijem Grantom; poslednji put su radili zajedno na filmu Sever-severozapad (1959). Taj film takođe prati čoveka sa zamenjenim identitetom koji kreće u opasnu avanturu da dokaže svoju nevinost.
Kostime je izradila Edit Hed, uključujući Kelinu nezaboravnu zlatnu haljinu od lamea koju je nosila u sceni sa maskenbalom.
Automobil koji je vozila Grejs Keli bio je metalik plavi Sunbeam Alpine Mk I iz 1953. godine.
Lokacije uredi
Film je uglavnom sniman u studiju Paramount u Holivudu, kao i na lokaciji na Primorskim Alpima u jugoistočnoj Francuskoj, na obali Sredozemnog mora. Ovo uključuje odmarališta u Kanu, Nici, Vilfranš-sur-Meru i Sen Žaneu.[4]
Presudno za uspeh filma u snimanju na licu mesta bilo je prisustvo menadžera jedinice produkcije K. O. „Doka” Eriksona. Stekao je reputaciju za svoj rad na prethodnim Paramount filmovima koji su se oslanjali na veliku količinu snimaka lokacija kao što su Šejn (1953) i Tajna Inka (1954). Erikson je temeljno istražio logistiku snimanja na jugu Francuske i komunicirao sa Bilom Mulom, menadžerom produkcije filma Izgubljeni mali dečak (1953).[5]
Distribucija uredi
Drž'te lopova je jedini Hičkokov film koji je objavio Paramount Pictures, a da je i dalje u vlasništvu i pod kontrolom kompanije. Ostali su prodati Hičkoku početkom 1960-ih i trenutno ih distribuira Universal Studios.
Prijem uredi
Film je dobio pomešane kritike kritičara, pri čemu su neki uživali u glavnim ulogama Granta i Keli, kao i u okruženju francuske rivijere, dok su ostali izrazili razočarenje zbog manjka neizvesnosti u poređenju sa ranijim Hičkokovim filmovima.
Bosli Krauter iz novina The New York Times napisao je u pozitivnoj recenziji da film „deluje u potpunosti kao hit u starom Hičkokovom stilu... Gospodin Grant i gospođica Keli rade veličanstveno, posebno u jednoj lukavoj sceni zavođenja”.[6] Variety je napisao da, iako film „nije deo neizvesnosti koja se obično povezuje sa imenom Alfred Hičkok”, bio je „snažan na scenografiji i glumi” iako je imao „neke slabosti zapleta i nije bio tako gladak u raspletu kao što se može očekivati od više 'A' prezentacije.”[7]
Harrison's Reports je napisao: „Alfred Hičkok nije dao ovoj akciji onoliko neizvesnosti koliko bi se očekivalo na filmu koju je on producirao i režirao; ipak, ovo je priča o nekadašnjem pljačkašu dragulja koji pokušava da utvrdi svoju nevinost hvatanjem lopova koji je koristio njegovu tehniku; stegnuta je i brza, i stalno nudi dramatične i komične događaje.”[8] Ričard L. Kou iz The Washington Post-a nazvao ga je „jednom od onih luksuznih filmova u kojima svi žive besposleno u veličanstvenom luksuzu na francuskoj rivijeri, izgledaju divno, pričaju zabavno i nisu zabrinuti za tranzitne udare ili uragane. Svideo mi se svaki minut toga.”[9]
Filip K. Šojer iz Los Angeles Times-a je takođe bio pozitivan, nazivajući Granta i Keli „idealnim za romantične uloge”, a dijaloge „hrabrim, ali divnim”, dodajući: „Iznad svega, tu je čarolija francuske rivijere — lenja, opuštena stvar koja je očigledno očarala reditelja koliko i publiku u mekim, očaravajućim nijansama svojih Technicolor i VistaVision rezolucija.”[10]
Džon Makarten iz The New Yorker-a kritikovao je film kao „film Alfreda Hičkoka zbog kojeg se zapitate šta se desilo čoveku... Kao naslednica, Grejs Keli je veoma lepa. Ona, verovatno, ne pokušava da glumi”.[11] The Monthly Film Bulletin je pisao: „Čak i humorističkom trileru je potrebno znatno više u vidu običnog uzbuđenja i napetosti nego što to pruža Drž'te lopova, a Hičkokova proslavljena navika da izvodi trikove sa publikom... izgleda kao loša zamena za pravu stvar.”[12]
The Guardian je film nazvao „potpunim razočarenjem”, pišući da je Hičkok „toliko propao da se može samo zapitati da li, u ovoj priči o pljački visoke klase na Azurnoj obali, nije sasvim napustio svoju privrženost napetosti. Svakako, element misterija u ovom filmu je izuzetno slaba; razotkrivanje glavnog zločinca, što je vrhunac priče, dolazi blago kao hleb i mleko.”[13]
Fransoa Trifo je napisao: „Drž'te lopova u potpunosti zadovoljava sve [Hičkokove] fanove — najsnobovskije i najobičnije — i još uvek uspeva da bude jedan od najciničnijih filmova koje je Hičkok ikada snimio.”[14]
Na sajtu Rotten Tomatoes film ima rejting odobravanja od 96% na osnovu 50 recenzenata, sa prosečnom ocenom 8,00/10, uz konsenzus kritičara koji glasi: „Povremeno može biti kriv zbog oslanjanja na čist šarm, ali Drž'te lopova to ima u piku − kao i par savršeno usklađenih zvezda u vidu Kerija Granta i Grejs Keli.”[15]
Nagrade uredi
Robert Berks je osvojio Oskara za najbolju fotografiju, dok su Hal Pereira, Džozef Makmilan Džonson, Samjuel M. Komer i Artur Krams bili nominovani za najbolju umetničku režiju, a Edit Hed za najbolju kostimografiju.[16]
Američki filmski institut je 2002. godine smestio ovaj film na 46. mesto liste 100 godina AFI-ja... 100 ljubavnih priča.[17]
Adaptacije uredi
U maju 2018. objavljeno je da se Viacom spremao da adaptira ovaj film kao televizijsku seriju na španskom jeziku.[18] Serija je objavljena je u oktobru 2019. pod nazivom Atrapa a un ladrón.
Reference uredi
- ^ "The Top Box-Office Hits of 1955". Variety Weekly. January 25, 1956.
- ^ Crowther, Bosley (5. 8. 1955). „To Catch a Thief (1955) Screen: Cat Man Out 'To Catch a Thief'; Grant is Ex-Burglar in Hitchcock Thriller”. The New York Times.
- ^ Orengo 2006
- ^ „To Catch a Thief: Locations”. IMDb. Pristupljeno 30. 8. 2021.
- ^ Steinhart, Daniel. (2019). Runaway Hollywood: Internationalizing Postwar Production and Location Shooting. University of California Press. p. 97. ISBN 978-0-52-029864-4.
- ^ Crowther, Bosley (5. 8. 1955). „Screen: Cat Man Out 'To Catch a Thief”. The New York Times: 14.
- ^ „To Catch a Thief”. Variety: 6. 20. 7. 1955.
- ^ „'To Catch a Thief' with Cary Grant and Grace Kelly”. Harrison's Reports: 114. 16. 7. 1955.
- ^ Coe, Richard L. (19. 8. 1955). „Catch a Smile and a Thief”. The Washington Post: 30.
- ^ Scheuer, Philip K. (4. 8. 1955). „Cary Grant, Grace Kelly, Riviera Charm in 'Thief'”. Los Angeles Times: A7.
- ^ McCarten, John (13. 8. 1955). „The Current Cinema”. The New Yorker: 48—49.
- ^ „To Catch a Thief”. The Monthly Film Bulletin. 22 (263): 179. decembar 1955.
- ^ „To Catch a Thief”. Manchester Guardian: 5. 1. 11. 1955.
- ^ Truffaut, François (2014). The Films in My Life. New York, NY: Diversion Books. ISBN 978-1-62681-396-0.
- ^ „To Catch a Thief”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 31. 1. 2021.
- ^ „The 28th Academy Awards – 1956”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Pristupljeno 23. 8. 2016.
- ^ „AFI's 100 Years...100 Passions” (PDF). American Film Institute. 2002. Pristupljeno 23. 8. 2016.
- ^ Clarke, Stewart (23. 5. 2018). „Hitchcock's 'To Catch a Thief' Set for Spanish-Language TV Series Remake”. Variety. Pristupljeno 27. 5. 2018.
Bibliografija uredi
- De Rosa, Steven (2001). Writing with Hitchcock: The Collaboration of Alfred Hitchcock and John Michael Hayes. Faber and Faber. ISBN 0571199909.
- Orengo, Nico (2006). La Guerra del Basilico (The Basil War (na jeziku: italijanski). Einaudi. ISBN 880618296X.
- Spoto, Donald (1999). The Dark Side of Genius
. Da Capo. ISBN 0-306-80932-X. - Vest, James M. (2003). Hitchcock and France: The Forging of an Auteur. Praeger. ISBN 0275970892.
Spoljašnje veze uredi
- Drž'te lopova na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Drž'te lopova na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
- Drž'te lopova na sajtu TCM Movie Database (jezik: engleski)
- Држ'те лопова na sajtu AFI (jezik: engleski)
- Drž'te lopova na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
- Historic reviews, photo gallery at CaryGrant.net