Дунавска паклара
Dunavska paklara[4] (Eudontomyzon danfordi) je vijun iz reda Petromyzontiformes.
| Dunavska paklara | |
|---|---|
| |
| Eudontomyzon danfordi | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | E. danfordi
|
| Binomno ime | |
| Eudontomyzon danfordi Regan, 1911
| |
| Sinonimi[2][3] | |
|
Spisak
| |
Rasprostranjenje uredi
Areal vrste pokriva srednji broj država. Vrsta ima stanište u Mađarskoj, Rumuniji, Ukrajini, Slovačkoj, Poljskoj i Srbiji.[1]
Opis uredi
Dunavska paklara može narasti do dužine od 35cm, a telo joj je izduženo tako da liči kao riba jegulja.Ona ne poseduje čeljusti u klasičnom smislu, zapravo su joj usta okružena sa oralnim pločama koje imaju više malih zuba. Telo je najdeblje u središnjem delu tela ovog predstavnika. Središnji zubi su najduži na lingvinalnoj ploči. Ispod infraoralne ploče postoji jedan kontinuirani niz rožnih zubića.[5]
U ustima ima pločice od hrskavice među kojima ona u sredini ima od 9 do 13 zuba. Ovo je jedna od karakteristika koja je razlikuje od ostalih paklara.
Iza očiju se nalazi sedam škržnih otvora. Duž druge polovine leđa se prostiru dva leđna peraja.
Stanište uredi
Stanište vrste su slatkovodna područja. Vrsta je prisutna na području reke Dunav u Evropi. Može da se nađe u rekama Tisa i Tamiš. Osim Dunava, njena podvrsta E. d. stankokaramani (Karaman, 1974) nastanjuje i Beli Drim. [5] Tok migracije ovog predstavnika su samo u okviru reke koju nastanjuje. Period u kom se mresti je april-maj. Najčešće je to na peskovitoj podlozi, u gnezdu koje formiraju obe roditeljske jedinke. Iz jaja se formiraju larve koje su prilagođene tome da 3-4 godine žive jednim delom tela u pesku. Njihova ishrana je isključivo filtraciona. [6] Kada dostignu oko 19cm dužine dolazi do metamorfoze. Ovi subadulti postaju ektoparaziti drugih vrsta riba i vodozemaca sve do sledećeg mresta. [5]Adulti se hrane živim ili mrtvim jedinkama drugih vrsta riba odnosno ubijaju ih hraneći se njihovim tkivom ili čak ukoliko su manji predstavnici mogu da ih progutaju. [6]
Ugroženost uredi
Ova vrsta nije ugrožena, i navedena je kao poslednja briga jer ima široko rasprostranjenje.[1]
Reference uredi
- ^ a b v Freyhof, J. & Kottelat, M. (2008). „Eudontomyzon danfordi”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 31. 10. 2020. Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ Van Der Laan, Richard; Eschmeyer, William N.; Fricke, Ronald (11. 11. 2014). „Family-group names of Recent fishes”. Zootaxa. 3882 (1): 1—230. PMID 25543675. doi:10.11646/zootaxa.3882.1.1
.
- ^ Froese, R.; Pauly, D. (2017). „Petromyzontidae”. FishBase version (02/2017). Pristupljeno 18. 5. 2017.
- ^ „Eudontomyzon danfordi Regan, 1911”. bioras.
- ^ a b v Simonovic, Predrag (2001). Ribe Srbije (Fishes of Serbia). Beograd: NNK International, Zavod za zastitut prirode Srbije, Bioloski fakultet. str. https://www.researchgate.net/publication/249994124_Ribe_Srbije_Fishes_of_Serbia. ISBN 86-7078-025-9.
- ^ a b Kottelat, Maurice; Freyhof, J. (2007). Handbook of European freshwater fishes. str. https://www.researchgate.net/publication/248034180_Handbook_of_European_freshwater_fishes_by_M_Kottelat_and_J_Freyhof_2007.
Literatura uredi
- IUCN crvena lista ugroženih vrsta, detaljniji podaci o vrsti (jezik: engleski)
Spoljašnje veze uredi
