Dušan Krajger
Dušan Krajger Jug (Sveta Trojica, 10. februar 1908 — Dobrovlje, 15. jun 1943), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| dušan krajger | |
|---|---|
 Dušan Krajger | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. februar 1908. |
| Mesto rođenja | Sveta Trojica, Austrougarska |
| Datum smrti | 15. jun 1943. (35 god.) |
| Mesto smrti | Dobrovlje, Nacistička Nemačka |
| Profesija | pravnik |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1937. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | NOV i PO Jugoslavije |
| U toku NOB | član PK KPS za Štajersku |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 20. decembra 1951. |
Biografija
urediDušan Krajger rođen je 10. februara 1908. godine u Svetoj Trojici, u kraju Slovenske gorice. Bio je sin poznatog slovenačkog pisca Alojza Krajgera i brat Borisa Krajgera. Posle završene gimnazije, Dušan se upisao na Pravni fakultet u Ljubljani i uključio u revolucionarni studentski pokret. Još veću političku aktivnost je pokazao kao advokatski pripravnik u Celju, gde je učestvovao u revolucionarnom radničkom pokretu. U Komunističku partiju Jugoslavije primljen je 1937. godine, a uskoro je postao i član Okružnog komiteta Komunističke partije Slovenije za Celje.
Zbog njegovog neprekidnog rada u partijskim organizacijama i zbog istupanja u akcijama koje je organizovao kao član Okružnog komiteta KP Slovenije, policija je počela da ga proganja. Godine 1940. povukao se u ilegalnost. Tada ga je Centralni komitet KP Slovenije pozvao u Ljubljanu i poverio mu odgovorne zadatke u ilegalnoj partijskoj tehnici, koja je tada bila sve aktivnija. U Ljubljani je Dušan prvobitno rukovodio prvom ilegalnom partijskom štamparijom u kojoj su štampani „Delo“, leci i brošure.
Krajem 1940. godine, počeo je da vodi partijsku štampariju u Sadinjoj Vasi kod Ljubljane, koja se zvala „Tiskarna ljudske pravice“. U toj štampariji je štampano više brojeva „Ljudske pravice“, dva broja „Dela“, sav materijal s Pete zemaljske konferencije KPJ, broj „Proletera“ za Centralni komitet KPJ i mnogo letaka.
Prvih dana okupacije Jugoslavije, Dušan je postao vođa Partijske, odnosno Centralne tehnike. Posebno je bio odgovoran za gradnju ilegalnih štamparija. Našao je prostoriju i sa saradnicima izgradio prvu ratnu podzemnu štampariju na periferiji Ljubljane, koja je nazvana „Podmornica“. Delatnost „Podmornice“ je bila velika, pa je od tamo izašlo više brojeva „Dela“, „Osvobodilne fronte“, znatan broj brošura, pesnička zbirka „Previharimo viharje“, hiljade letaka koji su rasturani diljem Slovenije i 10.000 fotografija palih boraca Slavka Šlandera i Ljube Šercera. Druga štamparija, koju je Dušan organizovao u samom centru Ljubljane, bila je štamparija „Tunel“ i za nju je Dušan izabrao kadrove i neprekidno sarađivao s njima.
Godine 1942. Dušan je poslan na oslobođenu teritoriju, pa je i tamo organizovao nove štamparije i punktove tehnike, posebno oko Kočevja. Oktobra 1942. godine, Centralni komitet KP Slovenije ga je, kao prekaljenog, politički izgrađenog komunista i dobrog učitelja, poslao s veoma poverljivim zadacima u Štajersku. U Štajerskoj je teror okupatora bio najsvirepiji, pa je stoga i politički rad bio najteži. Dušan je imenovan za zamenika političkog komesara Četvrte operativne zone i za člana Pokrajinskog komiteta KP Slovenije za Štajersku.
Kad su Nemci 15. juna 1943. godine napali štab Četvrte operativne zone, koji je tada bio na Dobrovljama, rafal je pogodio partizanku Veru Šlander. Dušan je priskočio da je povuče u zaklon, ali je pri tome i sam bio smrtno ranjen.
Odlukom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.
Literatura
uredi- Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.
