Еводија
Evodija (Tetradium daniellii (Benn.) T.G.Hartley) pripada rodu Tetradium koji obuhvata devet vrsta drveća iz umerene i tropske istočne Azije. Ranije je vrsta bila svrstana u rod Euodia/Evodia, ali je danas ovaj rod ograničen na tropske vrste. Epitet vrste dodeljen je u čast Vilijama Danijela (William Freeman Daniell, 1818-1865), narednika britanske vojske i botaničara.Pored najčešćeg naziva evodija, kod nas se koriste i nazivi korejski bagrem ili pčelinje drvo, što ističe njen značaj kao medonosne vrste.
| Evodija | |
|---|---|
| |
| Stabla evodije iza grina na golf terenu Ade Ciganlije. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | T. daniellii
|
| Binomno ime | |
| Tetradium daniellii (Benn.) T.G.Hartley
| |
| |
| Sinonimi | |
| |
Opis vrste uredi
Evodija je niže listopadno drvo, do 15 m; široke, kišobranaste, zaobljene krune i brzog rasta u mladosti. Kora je siva i glatka.
Listovi su naspramni, krupni 45 cm dugi, neparno perasto složeni, sastavljeni od sedam do 11 jajastih sjajnih tamno zelenih liski, na kojima je 7-14 sekundarnih nerava sa svake strane glavnog nerva. Mirišljavi listovi zadržavaju boju tokom vegetacije. U jesen list ne menja boju i opada zelen ili žućkastozelen.
Cvetovi su petočlani (ređe četvoročlani) sitni, dvopolni, rozeljubičasti ili beli, u zaravnjenim gronjama širokim 10-15 cm. Jakog su mirisa i intenzivne boje; bogati su nektarom i polenom. Čašični listići 0,5-1,5 mm, krunični 3-5 mm spolja goli, iznutra slabo ili ponekad gusto dlakavi. Natcvetni tučak dlakav između karpela, ostali deo manje dlakav ili go. Po dva semena zametka u karpeli. Cveta veoma obilno tokom jula i avgusta, svake godine. Period cvetanja je dug i traje do četiri nedelje. Cvetne drške su crvenkaste boje. Raspored cvetova je takav da se funkcionalno muški cvetovi javljaju terminalno, a ženski lateralno.
Plod je dvosemeni pucajući mešak. Iz jednog cveta nastaje 5 zrakasto raspoređenih dlakavih ili golih mešaka 5-11 mm dugih, kruškastog oblika sa kljunastim vrhom. Plodonosi već u četvrtoj godini života. Od dva semena u plodu obično je donje šturo. Sjajno crno elipsoidno seme, 2,5–4 mm, sazreva u oktobru i novembru, kada se i sakuplja. Ornitohorno je.[1][2][3]
Areal uredi
Poreklom je iz Koreje i jugozapadne Kine. Javlja se u šumama, obodu šuma, na otvorenim padinama do 3200 m nadmorske visine.[3]
Bioekološke karakteristike uredi
Heliofit koji ne zahteva posebne uslove gajenja. Vrsta nije probirljiva prema zemljištu, kako prema pH vrednosti tako i prema teksturi, iako najbolje podnosi suva i peskovita. Uspešno raste u zonama u kojima je srednji godišnji minimum temperature vazduha od -18 °C do -15 °C). Otporna je na gradske uslove i zagađenost vazduha.[3]
Značaj uredi
Evodija zbog svoje karakteristike kasnog i obilnog cvetanja ima veliki dekorativni značaj. Jul i avgust je period kada mali broj vrsta formira cvetove, pa drvo evodije doprinosi vizuelnom efekatu zelenih prostora, tokom kasnog leta. Bogata produkcija nektara i polena, evodiju svrstava u značajne medonosne vrste. O njenom značaju kao medonosne vrste govori i podatak da je 1ha zasada evodije dovoljan za 500-1000 kg meda koliki je i prinos bagrema najpoznatije medonosne vrste drveta. Med je svetle boje i prilično aromatičnog ukusa, dugo ne kristališe[4] Poznata je i njena široka primena u farmaciji.[1]
Razmnožavanje uredi
Razmnožava se semenom. Kao podloga za kalemljenje koristi se Phellodendron[5][6].
Reference uredi
- ^ a b Kolesnikov, A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя, Izdatelьstvo Lesnaя promыšlennostь, Moskva.
- ^ Flora Kine: “Tetradium daniellii”
- ^ a b v Krussman G. (1986): Manual of Cultivated Broadleaved Trees and Shrubs, Batsford.
- ^ Umeljić, B. (1999): U svetu cveća i pčela. Atlas medonosnog bilja. Prvi deo. Kragujevac.
- ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 978-86-7602-009-6
- ^ Welson, S.H. (1968): Incompatibility survey among horticultural plants. Department of Horticulture. University of Saskatchewan, IPSS.
