Egej (grč. Αιγέας [Aigeas], antgrč. Αἰγεύς [Aigeús], lat. Aegeus), je u grčkoj mitologiji bio atinski kralj, sin Pandiona i njegove žene Pilije. Egej je bio arhajska ličnost u mitu o osnivanju Atine. Bio je Tezejev otac i osnivač atinskih institucija. Prva žena bila mu je bila Metis, a druga Halkiopa.

Dolazak Tezeja
Apuljska posuda 410–400. p. n. e. Ruvoa, Italija
Egej i Tezej
Muzej u Berlinu, Nemačka

Mitologija

uredi

Egej i njegova tri brata, Palas, Nis i Lik su, u Atini, nakon smrti svog oca Pandiona, povratili vlast, otevši je od Metiona, koji je preoteo vlast od njihovog oca. Vlast su podelili na četiri dela, a Egej je postao kralj.

Kako dugo vremena nije imao muškog naslednika, Egej se obratio Pitiji, proročici sa Delfa za savet. Kada ga je saslušala, odgovorila mu je rečima:

„Nemoj odrešiti grlo od vreće sa vinom sve dok ne dođeš na vrh Atine, inače ćeš umreti od tuge.“[1]

Egej se posle toga nije uputio kući, već je, ignorišući proročanstvo i ne shvatajući ga, otišao u Trezen gdje je bio gost tamošnjeg kralja Piteja. Kada je čuo kako je glasilo proročanstvo, Pitej ga je razumeo. Zato je posle gozbe upoznao pijanog[2] Egeja sa svojom kćerkom Etrom. Oni su te večeri spavali jedno sa drugim, a kada je Egej saznao da je ona zatrudnela, odlučio je da se vratiti u Atinu. Pre odlaska iz Trezena, sakrio je svoje sandale, štit i mač pod veliku stenu i rekao Etri da će njihovog sina, kada poraste i bude pronašao oružje, priznati kao zakonitog.

Po povratku u Atinu Egej se oženio sa Medejom, koja je iz Korinta pobegla od Jasonovog besa. Oni su imali jednog sina po imenu Med.

Povratak Tezeja

uredi

Tezej je u Trezenu odrastao u hrabrog mladića i kada je došao trenutak, uspeo je da pomakne stenu i nađe očevo oružje. Majka mu je tada rekla ko mu je otac i kada sa tim oružjem ode u Atinu da će ga otac priznati. Tezej je odlučio da ode u Atinu i kada je stigao nije odmah odao svoj identitet. Mada mu je stranac bio sumnjiv, Egej je Tezeja primio, a Medeja je pokušala da ga ubije nagovorivši ga da ode i da uhvati Maratonskog bika, verujući da Tezej neće uspeti i da će ga bik ubiti. Tezej je ubio bika, pa je Medeja pokušala da ga otruje, ali je u posljednjem trenutku Egej prepoznao svoj mač i izbacio pehar sa otrovanim pićem iz mladićeve ruke. Egej je priznao Tezeja za sina, a Medeja je prognana.[3]

Smrt Egeja

uredi

Androgej, „uzgajivač ljudi“, uspevao je pobediti Egeja u svakom nadmetanju za vreme Panatinskih igara, pa je ljubomorni Egej poslao Androgeja da obuzda Maratonskog bika. Bik je ubio Androgeja,[4] a ljut i besan Minoj je objavio rat Atini, ali i ponudio mir, ako bi svakih devet godina sedam mladića i devojaka iz tog grada bilo poslato na Krit kako bi nahranili čudovište Minotaura. Posle nekoliko godina, Tezej se uputio na Krit da ubije Minotaura, a ubio ga je uz pomoć Arijadne, Minojeve kćerke.

Pre polaska na put, Egej je rekao Tezeju da, kada se bude vraćao sa Krita, stavi bela jedra ako ubije Minotaura, ali je Tezej na to zaboravio i Egej je, ugledavši crna jedra na brodu svoga sina koji je uplovljavao u Atinu, misleći da mu je sin mrtav, skočio sa stene i poginuo. Tako je i ispunjeno Pitijino proročanstvo,[5] a od tog vremena se more naziva Egejskim.

O Egeju

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Plutarh - Vita of Theseus; Pseudo-Apollodorus, Bibliotheke 3,15.6.
  2. ^ Scholion on Euripides' - Hippolytus, napomena Karl Kerenyi, The Heroes of the Greeks (1959) p 218 note 407.
  3. ^ Pseudo-Apollodorus - Epitome of the Bibliotheke, 1.5-7; First Vatican Mythographer, 48.
  4. ^ Pseudo-Apollodorus - Bibliotheke 3.15.7.
  5. ^ Plutarch - Vita of Theseus.
  6. ^ Pausanija - 1.14.6.

Spoljašnje veze

uredi